Priča: Fudbalsko remek djelo "gafera" Slaviše...

Da je i Gigs i Met i Nolan i Gosling i Rejnolds i Ficpatrik i Miler i Grejsi, ali nikako Lohti, Rajan je pokazao odlukom koja nije donelo mnogo "vunderkindova", bili oni pravi ili proglašeni. "Zasluge pripadaju 'gaferu'", rekao je.

Fudbal 04.03.2018 | 23:30 Poput sedam godina starijeg brata, Krisa, i svog blizanca Stivena, Rajan Sesenjon verovatno bi upisao fudbalsku školu Vimbldona da taj klub 2001. nije bankrotirao, a kasnije bio premešten 90 kilometara severno od Londona u Milton Kejns i prekršten u Dons.

Zahvaljujući besmrtnom entuzijazmu navijača ovog usnulog premijerligaša, Vimbldon je vaskrsao već naredne godine ali kao amaterski klub kojem će biti potrebno 13 godina da stigne do Lige 1. Gde je i danas.

Utoliko, Sesenjonovi su za razliku od vršnjaka širom Engleske morali da pronađu fudbalski dom u drugom delu grada i 2008. odlučili su se za - Fulam. Za Krisa, danas 24-godišnjeg levog beka "zonskog" kluba Margejt koji se razonodi u sedmom rangu takmičenja, od starta je bilo jasno da nema potencijala koji bi zainteresovao trenere mlađih kategorija sa "Krejven kotidža".

Ali, sa blizancima to već nije bio slučaj. Naročito sa jednim od njih, levonogim Rajanom.

Iako je naučno dokazano da blizanci komuniciraju još u stomaku, da mogu da se razumeju i bez verbalne komunikacije i da često vide ovog drugog kada se posmatraju u ogledalu, Stiven i Rajan - osim što su deceniju kasnije i dalje obojica "cottagersi" - nemaju previše sličnosti. Sve se ređe i sreću na "Kotidžu", s obzirom na to da je prvi desni bek mladog tima sa 180 minuta seniorskog fudbala u karijeri, a drugi…

...drugi već neko vreme važi za najveću nadu engleskog fudbala koju svesno nećemo stavljati u nepotrebne ramove "novi Garet Bejl", "budući Roberto Karlos", "Marselo sa instinktom Rajana Gigsa", itd.

"Prošle sezone dobio sam priliku da igram redovno i želim da se to nastavi. Kada ste mladi sve što želite je da odigrate što je moguće više utakmica", rekao je 28. juna 2017. godine Rajan Sesenjon.

Samo 40 dana ranije, blizanci su proslavili 17. rođendan i stekli pravo uđu u svet profesionalnih fudbalera što je granica koju je propisala Fudbalska asocijacija. Do tada, tinejdžeri-stipendisti slobodni su u izboru klubova (i to najbogatiji i te kako koriste), a to u Rajanovom slučaju znači da je mogao da ode u Liverpul, Mančester junajted, Bajern Minhen, Everton ili Lajpcig za svega dva miliona funti koliko bi iznosio kusur Fulamu za trud i strpljenje.

Da je Rajan i Gigs i Met i Nolan i Gosling i Rejnolds i Ficpatrik i Miler i Grejsi, ali nikako Lohti, pokazao je zrelošću koja nije odlikovala baš svakog "vunderkinda" evropskog fudbala, a bilo ih je i dejure i defakto. Posle devet godina provedenih u Stivenidž roudu kao stipendista, obavezao se na još pet - osim ukoliko klub ne odluči drugačije.

U kojoj meri je Slaviša Jokanović uticao na to da se "The Next Big Thing" odluči za "kolibu" umesto "Old traford" ili "Enfild" najbolje se može zaključiti nepunu godinu kasnije, iz intervjua koji je Sesenjon dao BBC radiju, sada već kao standardan prvotimac ekipe koji je sa pozicije levog beka postigao impresivnih 20 golova na 67 utakmica uz osam asistencija.

"Kada neko pokaže toliko vere u nezrelog 16-godišnjaka, to je nemerljivo. Ove sezone ukazao mi je još veće poverenje i sve što želim je da mu uzvratim svojim igrama", rekao je Sesenjon uživo u programu navodeći srpskog trenera kao ključnu figuru u odluci da se dugoročno veže za klub koji se takmiči u Čempionšipu odbijajući mogućnost da već sada igra, možda, i Ligu šampiona.

Jokanovi "kolibari" imaju solidne šanse da se vrate na leto u Premijer ligu iz koje su ispali iste godine kada su se na kapijama zdanja izgrađenog 1780, a adaptiranog u stadion 1896. godine, pojavila dvojica devetogodišnjaka iz Rohamptona.

Trenirajući skromnu ekipu okupljenu skromnim sredstvima i osuđenu na pozdrav sa najboljim igračima svakog jula i januara, boreći se sa utopističkim idejama vlasnika Šahida Kana, Jokanović je uspeo borbu za opstanak da pretvori u borbu za promociju i na tom putu od Sesenjona načini najmlađeg prvotimca, strelca, strelca dva, strelca tri gola, člana idealnog tima - ali ne kluba, već nekolicne takmičenja u kojima je Fulam nastupao.

Rajan je debitovao sa 16 godina i 81 danom, 264 sata kasnije već je bio strelac u Čempionšipu i prvi "milenijalac" engleskog fudbala odnosno igrač rođen posle 1. januara 2000. godine čije je ime ispisano na semaforu. U FA kup je zakoračio golom, na "brace" se čekalo do marta, a "hattrick" do novembra 2017. godine... Povremeno, Jokanović koristi ovog mladića i na poziciji krila, ali samo kada je to neophodno ne želeći da mu olakša studije oslobađanjem od defanzivnih drilova.

Naprotiv!

I sve to, iako se dribler voljan da igra beka sreće često koliko i Halejeva kometa, Rajan je razumeo na jedini ispravan način - potrebom da se dokazuje i uči.

Kada je u kratkom periodu dobio nekoliko prestižnih nagrada u engleskom fudbalu, mada je važno reći da je prošlog leta sa mladom reprezentacijom doneo Engleskoj prvo zlato na UEFA evropskim prvenstvima (uz dva gola u mreži Nemačke za 4:1), Sesenjon je rekao samo…

"Zasluge pripadaju šefu (zapravo, upotrebio je izraz the gaffer, prim. aut) koji me je koristio i na ofanzivnijim pozicijama u timu", aludirajući na 11 golova postignutih u utakmicama kada ga je Jokanović častio pomeranjem gore.

"Moja debitantska sezona bila je dobra, naročito što sam imao samo 16 godina, ali rekao sam tada da ostajem jer želim da napredujem i upravo to i činim u ovom periodu. Zato i ne želim da se zaustavim. Način na koji igramo kao tim pomogao mi je da se razvijem i kao pojedinac. Naš fudbal, a to naročito važi za poslednjih nekoliko nedelja, je veoma atraktivna predstava i veoma sam zahvalan 'gaferu' što me drži u timu", pričao je tinejdžer autorki Lusi Olivi.

Rajan jeste tinejdžer, ali Jokanović (49) o njemu govori kao odraslom čoveku. Na "the gaffer" uzvraća sa "the man".

"Taj čovek ima kvalitet kojim je postao prvak Evrope u konkurenciji dve godine starijih od sebe, a onda je nastavio da pokazuje isto i u seniorskoj konkurenciji", naglasio je Jokan, a onda pokazao kako ga on, lično, doživljava.

"Uveren sam da taj klinac može da radi veoma važne stvari".

U Engleskoj se ne piše samo o tome gde će otići Sesenjon i koliko će Fulam zaraditi, već i da li će ga selektor "albiona" Garet Sautgejt povesti u Rusiju na najveći događaj poznat fudbalskoj igri.

"Ako bude išao na Svetsko prvenstvo - a ja ne mogu da donesem tu odluku - to neće biti prvi put, jer su i Majkl Oven i Tio Volkot išli na završnice u sličnim godinama. Ukoliko odluče da ga ne povedu ovog puta, siguran sam da će Rajan biti deo reprezentacije na narednom Evropskom prvenstvu", rekao je Jokanović koji završava svoje malo fudbalsko remek-delo.

Izvor: mondo.rs