Богата ресурсима, грађани сиромашни

Ретко која земља може да се похвали са толико разноврсних и богатих природних ресурса као Република Српска, односно БиХ. Упркос томе, грађани су сиромашни, власт одржава систем у животу са великим задужењима и све већим наметима.

Босна и Херцеговина 30.12.2017 | 08:15 Управљање природним ресурсима заправо је сведено на страначко управљање предузећима које је задужено за одређене области. У правилу су та предузећа у милионским губицима, а разлог лежи у лошем руковођењу и прекомерном броју запослених. Тако би одговор на питање зашто смо сиромашни иако смо „на папиру“ богати могао бити баш у начину управљања ресурсима.

 "Јавна предузећа треба да буду носиоци развоја, а не носиоци губитака", оценио је недавно за „ЕуроБлиц“ председник Фискалног савета РС Миленко Крајишник.

Чињеница је да званична статистика већ годинама бележи да све више шуме сечемо, а све мање пошумљавамо. Исто тако, све више воде за пиће увозимо, а мање је производимо и извозимо. Све више страни инвеститори улажу у електроенергетска постројења у Српској, а на штету наше „Електропривреде“.

Чедомир Црногорац, професор на Природно-математичком факултету, оцењује да смо испустили прилику да контролишемо наше ресурсе „на којима нам многи завиде“.

"Очигледно је да нисмо томе дорасли. Приватизација нас је подобро ошамутила, али још нисмо нокаутирани. Ако не дођемо памети, и то ће се десити", наводи Црногорац.

Убеђен је да је почетна грешка направљена у распродаји ресурса, почевши од вода.



"То је велика грешка. Имамо око 270 концесија за мале хидроелектране у Српској и отприлике исто толико у Федерацији БиХ. Уништавамо воде, једно од највећих богатстава сваке земље, а воде су свугде у свету, бар у нормалним земљама, третиране законски као власништво свих становника. То се треба чувати, као и шуме и сва остала природна добра", наводи Црногорац.

По њему је апсурд приватизација рудних богатстава.

"Имамо железне руде, угља, имали смо коксару, железару. Данас смо присиљени да све то увозимо. Зато што смо странцима све дали, а они максимално експлоатишу и остављају пустош када настане технолошки крај. Истовремено, не воде рачуна о заштити животне средине, јер им се не исплати уграђивање савремених филтера, а које су обавезни уградити у својим земљама. Уништавањем земљишта елеиминишу нам могућност производње хране и своде нас на просјачки штап", каже Црногорац.

Додаје да је јавна тајна да шљунак из речних корита неконтролисано експлоатишемо што може довести до природних катастрофа, попут поплава.

Професор са Економског факултета Бањалука Горан Радивојац сматра да природни ресурси нису пресудан фактор који ће да одреди степен развоја неке земље.

"Земље, попут Холандије и Швајцарске нису богате ресурсима, а имају висок животни стандард. Рецимо, Ангола је међу највећим извозницима дијаманата, а неразвијена је земља. Венецуела има нафту, а стално је на ивици беде", наводи Радивојац.

Сматра да је употреба и начин управљања ресурсима битан за развој земље.

"Норвешка је позитиван пример. Она има ресурсе у виду нафте, а има и стратегију у вези с тим. Њихови грађани, по истраживањима, имају висок стандард. Исто тако, имају и висок степен образованости", наводи Радивојац.

Готово свака стратегтија Републике Српске заснива се на следећем: природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју РС и њеном економском и географском обликовању.

У том смислу, у најважније природне потенцијале спадају пољопривредно земљиште, шумски комплекси, хидро-климатски услови и рудни и минерални ресурси.

Ипак, после рата, уназад 22 године, стално узимамо ино кредите. Укупан дуг РС је око 5,4 милијарди КМ.
 
(ЕуроБлиц)