Bogata resursima, građani siromašni

Retko koja zemlja može da se pohvali sa toliko raznovrsnih i bogatih prirodnih resursa kao Republika Srpska, odnosno BiH. Uprkos tome, građani su siromašni, vlast održava sistem u životu sa velikim zaduženjima i sve većim nametima.

Bosna i Hercegovina 30.12.2017 | 08:15 Upravljanje prirodnim resursima zapravo je svedeno na stranačko upravljanje preduzećima koje je zaduženo za određene oblasti. U pravilu su ta preduzeća u milionskim gubicima, a razlog leži u lošem rukovođenju i prekomernom broju zaposlenih. Tako bi odgovor na pitanje zašto smo siromašni iako smo „na papiru“ bogati mogao biti baš u načinu upravljanja resursima.

 "Javna preduzeća treba da budu nosioci razvoja, a ne nosioci gubitaka", ocenio je nedavno za „EuroBlic“ predsednik Fiskalnog saveta RS Milenko Krajišnik.

Činjenica je da zvanična statistika već godinama beleži da sve više šume sečemo, a sve manje pošumljavamo. Isto tako, sve više vode za piće uvozimo, a manje je proizvodimo i izvozimo. Sve više strani investitori ulažu u elektroenergetska postrojenja u Srpskoj, a na štetu naše „Elektroprivrede“.

Čedomir Crnogorac, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, ocenjuje da smo ispustili priliku da kontrolišemo naše resurse „na kojima nam mnogi zavide“.

"Očigledno je da nismo tome dorasli. Privatizacija nas je podobro ošamutila, ali još nismo nokautirani. Ako ne dođemo pameti, i to će se desiti", navodi Crnogorac.

Ubeđen je da je početna greška napravljena u rasprodaji resursa, počevši od voda.



"To je velika greška. Imamo oko 270 koncesija za male hidroelektrane u Srpskoj i otprilike isto toliko u Federaciji BiH. Uništavamo vode, jedno od najvećih bogatstava svake zemlje, a vode su svugde u svetu, bar u normalnim zemljama, tretirane zakonski kao vlasništvo svih stanovnika. To se treba čuvati, kao i šume i sva ostala prirodna dobra", navodi Crnogorac.

Po njemu je apsurd privatizacija rudnih bogatstava.

"Imamo železne rude, uglja, imali smo koksaru, železaru. Danas smo prisiljeni da sve to uvozimo. Zato što smo strancima sve dali, a oni maksimalno eksploatišu i ostavljaju pustoš kada nastane tehnološki kraj. Istovremeno, ne vode računa o zaštiti životne sredine, jer im se ne isplati ugrađivanje savremenih filtera, a koje su obavezni ugraditi u svojim zemljama. Uništavanjem zemljišta eleiminišu nam mogućnost proizvodnje hrane i svode nas na prosjački štap", kaže Crnogorac.

Dodaje da je javna tajna da šljunak iz rečnih korita nekontrolisano eksploatišemo što može dovesti do prirodnih katastrofa, poput poplava.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta Banjaluka Goran Radivojac smatra da prirodni resursi nisu presudan faktor koji će da odredi stepen razvoja neke zemlje.

"Zemlje, poput Holandije i Švajcarske nisu bogate resursima, a imaju visok životni standard. Recimo, Angola je među najvećim izvoznicima dijamanata, a nerazvijena je zemlja. Venecuela ima naftu, a stalno je na ivici bede", navodi Radivojac.

Smatra da je upotreba i način upravljanja resursima bitan za razvoj zemlje.

"Norveška je pozitivan primer. Ona ima resurse u vidu nafte, a ima i strategiju u vezi s tim. Njihovi građani, po istraživanjima, imaju visok standard. Isto tako, imaju i visok stepen obrazovanosti", navodi Radivojac.

Gotovo svaka strategtija Republike Srpske zasniva se na sledećem: prirodni potencijali su svakako jedan od ključnih faktora u sadašnjem i budućem razvoju RS i njenom ekonomskom i geografskom oblikovanju.

U tom smislu, u najvažnije prirodne potencijale spadaju poljoprivredno zemljište, šumski kompleksi, hidro-klimatski uslovi i rudni i mineralni resursi.

Ipak, posle rata, unazad 22 godine, stalno uzimamo ino kredite. Ukupan dug RS je oko 5,4 milijardi KM.
 
(EuroBlic)