Прича: ''Чилеанци'' - пријатељи који су били јачи од подјела...

Прича о пријатељству, о јединству екипе каквог више нема готово нигде и можда понајмање прича о успону до светског фудбалског трона – то су "Чилеанци".

Фудбал 20.10.2017 | 00:00 То је данас назив за једну од најталентованијих генерација светског фудбала која није добила шансу да на окупу у сениорској конкуренцији покаже своју виртуозност, дрскост и све своје фудбалско знање.

То је такође и назив документарног филма спортског новинара Граде Бранковића, који је у среду увече приказан у земунском "Мадленијануму". Филм прати формирање селекције која је отишла на Светско првенство за младе у Чилеу 1987. године и за 20 дана успела да добије статус култа који траје пуних 30 година.

Прича о деци "која су наџивела државу у којој су расла" и онима који су "дуплим пасом фудбалског знања и другарства" редом покоравали Чиле, Аустралију, Того, Бразил, Источну и Западну Немачку до титуле светског првака.

Емотивну исповест о генерацији уз коју ће увек остати питање "шта би било кад би било", на филмском платну је испратио највећи део чланова те генерације. Били су ту и Мијатовић и Бобан, те Шукер, Брновић, Павловић, Јарни, Шкорић, Зиројевић, Петрић и Лековић. Свет су прерано напустили Зоран Мијуцић и Дубравко Павличић, али је део приче посвећен и њима.

"Ја сам овај филм већ гледао и доживео, то је отприлике моја генерација и како су они расли фудбалски тако сам и ја растао новинарски. Пре пет година сам написао књигу о 'Чилеанцима' и то је била предигра овог филма. И онда смо пре једно шест месеци седећи са Петрићем у гаражи код мене, ћаскали и 'хајде да направимо филм'. Онда смо звали Бобана, Шукера и тако је то кренуло, из чисте емоције смо то покушали да ставимо на платно и чини ми се да сам успео", рекао је после премијере Града Бранковић.

Документарац је сниман у Сантјагу, Цириху, Женеви, Загребу, Сплиту, Београду, Подгорици. Фудбалери из те генерације нису одмах имали на располагању мобилне телефоне и модерне технологије, али су од оног времена одржавали контакте.

"Видели сте и сами, ја сам био изненађен. Тридесет година они су ето били у неком контакту. Неки играчи су наставили да се друже, па су ми причали да док су играли у Реалу да су од 365 дана 250 спавали заједно у соби, тако да је та веза просто нераскидива. Видели сте различите приче и судбине, двојице нажалост нема, а неки играчи нису ишли тако звезданим путем, али видели сте да су данас сви били исти – Чилеанци", каже Бранковић.

Он је прокоментарисао и нешто скорији успех 'Новозеланђана' рекавши да су и они заслужили своју причу, али да прво треба да одгледају овај филм.

"Они јесу заслужили, прваци света су, али бих волео да прво одгледају овај филм, да направе каријере бар делимично какве су направили ови, а ја сам ту, тек сам почео да радим овај посао, врло радо ћу и њих ставити на филмско платно онако како буду заслужили. Мислим да је то сјајна генерација и да треба сви да је подржимо. У сениорској конкуренцији ја им желим да буду и бољи од Чилеанаца али хајде прво да их пустимо да видимо како ће се снаћи у Русији да видимо како могу и шта могу, а за филм има времена", објашњава Бранковић.

Један од заштитних знакова те генерације је било пријатељство које је било видно и приликом поздрављања некадашњих саиграча и начина на који међусобно разговарају. На питање да ли се од тада променио фудбал, или су се променили фудбалери, Бранковић сматра да се променило – све.

"Сада ми баш Пеђа (Мијатовић) каже да кад уђеш у свлачионицу да играчи имају вокмене на ушима, они се облаче, пресвлаче не проговоре ниједну реч, деси се да ни на терену не причају или да само кажу 'здраво, здраво'. Видели сте како ови момци реагују, они су били другари од почетка до краја и мислим да се то као Југославија и као и то време никада неће поновити и можда и не треба да се понови и баш зато ће остати вредно до краја".

Током снимања документарца који ће бити приказан у недељу од 19 часова на ТВ Прва направљено је 30 сати материјала па ће бити емитоване и три епизоде које се деле на пут до Чилеа, боравак у Чилеу, док је трећа епизода временски лоцирана тридесет година после највећег успеха југословенског фудбала у историји фудбалске игре.

Извор: Б92