Прича: Рушење митова у Хумској 1!

Десет година квалитета нико није видео, штопер без менаџера и уговор за померање баријера! Може и овако – Бојан Остојић!

Фудбал 15.06.2017 | 22:30 Партизан и Бојан Остојић настављају заједно. На први поглед само вест, из категорије очекиваних, а заправо тема за размишљање у Хумској 1 и око ње, за преиспитивање оних који су водили црно-беле у минулих десет година, колико траје суперлигашка каријера искусног штопера. Данашњим продужетком сарадње до јуна 2019, црно-бела “двадесеттројка“ оголила је неколико заблуда о пословању Парног ваљка, цртајући пут будућим генерацијама како може и како би требало да се фудбалер сам (из)бори за своје интересе.

Најмање три мита везана за Парни ваљак, па и за овдашњи фудбал, разбио је момак из Севојна. Најпре доласком на Топчидерско брдо, затим потписом новог уговора. Показао је да би уврежена мишљења требало мењати, јер то што је једном неко смислио не значи да је занавек у праву.

МИТ 1

Требало је да прође равно десет година да Бојан Остојић дође у Партизан. Слобода Ужице, Раднички из Крагујевца, БАСК, Нови Пазар, Вождовац и Чукарички. Играо је у сваком од тих клубова, био пред очима скаута црно-белих, уверених да имају најбољу и најстручнију мрежу у држави и нико се, до Ивана Томића прошлог лета, није сетио да каже:

“Дај да га доведемо“.

Био им је пред очима. Не преко света. Него ту, у њиховом окружењу. У лигама које би требало да познају, али... Папрено су плаћали Андерсона Маркеша или Фабрисија Дорнеласа из Бразила, трпели грешке Војислава Станковића и Бранислава Трајковића, били неубедљиви са Сретеном Сретеновићем, промашили играчки и људски са Седриком Гогуом... Тако су радили у Хумској 1, као да су чекали да Остојић презри. Од 2010, кад су имали последњи сјајан тандем центархалфова (Младен Крстајић – Стефан Савић) до прошлог лета променили су чак седморицу тренера и ниједан се усудио да доведе штопера који је само за једну сезону, на практичном примеру, показао како у Суперлиги – ма шта о њој мислили – има квалитета. Можда не за врхунске европске домете, али свакако није ни за омаловажавање, коме смо склони.

Ако су се у Партизану водили неким другим интересима (финансијским или форсирањем деце из подмлатка), забрињавајуће је како Бојана Остојића нису видели челници Црвене звезде или Војводине. Да можда њихов клуб појача. А и тамо су дефиловали странци и мање-више играчи који квалитетом нису задовољили критеријуме великог клуба, као горе побројани.

И онда, морао је да реагује најпре Иван Томић да каже “хоћу њега“, па средином јесени Марко Николић да склони непоузданог Гогуу и нађе му место у првих 11, да би пре неколико дана дошао Мирослав Ђукић из Шпаније и видео оно што многи нису.

“Бојан Остојић је прави центархалф, улива сигурност и стабилност. Изузетно је важно да имате такав тип играча у екипи. Остојић Партизану даје стаменост, уз њега можете да прислоните неког млађег, којег ће да води кроз процес. Што се тиче Бојанових игара, увек игра најмање за седмицу, па на више“, предочио је Ђукић, компетентан да говори о позицији на којој је изградио врхунску каријеру.

МИТ 2

Мало људи зна, али истина је: Бојан Остојић је у Партизан стигао без менаџера. За прилике у српском фудбалу, где и деца од 15 година имају агенте, скоро незамисливо. Што може да се тумачи двоструко: као одговор на пређашње питање зашто није раније дошао у велики клуб или као потврда да се упорност и рад кад-тад исплате.

Све се десило прошлог лета, само неколио дана пошто је раскинуо уговор са Чукаричким и са припрема у Аустрији вратио се у Београд. А онда...

“Нисам ни знао да постоји Партизаново интересовање. Прошлог лета изађем у шетњу са супругом, зазвони телефон... Непознат број. Мислим, задиркује Зоран Рендулић (бивши саиграч из Чукаричког, тада члан Црвене звезде, оп. ау), враћа за шалу коју сам пре тога приредио на његов рачун. Јавим се. С друге стране жице се чује: ’Овде Милош Вазура, генерални директор Партизана.’ И даље мислим да ме Рендула зеза. Наставим нормално разговор. Питање: ’Хоћеш ли да дођеш у Партизан?’ Схватих, није шала. Позив Партизана се не одбија и нисам погрешио што сам прихватио понуду. Без менаџера сам завршио у највећем нашем клубу“, причао је Остојић током зимских припрема.

Далеко од тога да је у екипу формирану прошлог лета дошао случајно. Људи из спортског сектора Партизана су га запазили на мечевима са црно-белима (два прошлог пролећа), пратили у завршници тог првенства и решили да га доведу.

“Остојић нам се допао на утакмицама против Партизана, али не само против Партизана. Гледали смо га више пута. После сваког констатовали ’то је то’ и ’хоћемо га’. Једина дилема била је да ли ће се снаћи у игри са високо постављеном одбраном, какву форсирамо. Одем на Баново брдо, распитам се и људским квалитетима, сви ми кажу да је топ момак. А онда питам тренера Чуке како Боки игра високу одбрану. Каже ’врхунски ’. Мислим се, ’фарба ме’, сто посто хоће да га прода. А испоставило се да је био у праву и да у том клубу стварно воде рачуна какве играче имају. Што се код нас и потврдило“, објаснили су нам једном приликом у Хумској људи који су били директно ангажовани на праћењу игара Бојана Остојића.

МИТ 3

Кад је прошлог лета потписао први уговор за Партизан, било је навијача који су за Бојана Остојића говорили “стар је, шта ће нам, чим има 32 године, а нигде није отишао тај појма нема“.

“Сахранили су ме у коментарима“, смешкао се не тако давно Остојић.

Играма, односом, поставком, све их је разуверио. Данас нико не коментарише да је у фебруару напунио 33. Примера ради, кад се Младен Крстајић вратио из Бундеслиге имао је 35. Остојић, наравно, није та класа, али је за прилике какве владају у српском фудбалу драгоцен. Толико да у Хумској 1 дана све чешће помињу да је управо због присуства Бојана Остојића у првих 11 Никола Миленковић напредовао крупним корацима до Серије А и трансфера од 5.100.000 евра и да је питање да ли би ту цену могао да достигне да је играо, као што је пројектовано, у пару са Седриком Гогуом.

Останак Бојана Остојића – другог најстаријег играча тима, више година од њега има само Саша Илић (39) – од велике је важности уочи почетка европских квалификација, јер ниједан тренер не воли да промени комплетну одбрану. А ова, са Мирославом Вулићевићем (32), још једним чланом идеалног тима Суперлиге за сезону 2016/2017, такође потписника новог уговора, примила је најмање голова у такмичењу. Навикнута је да игра под притиском и да не мари за године.

А како је на прагу долазак штопера Марка Симића (30) и да се размишља о голману Вождовца Зорану Поповићу (29) јасно је да је у Хумској 1, у нападу на Лигу шампиона, кључна реч – искуство.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт