Интервју: Сергеј Милинковић-Савић...

Чекате? И ја исто… Али видећемо кад одиграм прву лошу! „Најврелији“ српски фудбалер у овом тренутку, момак чија цена је скочила на неколико десетина милиона евра, прича за МОЗЗАРТ Спорт о две репрезентације, сјајној сезони у Лацију, зашто су му потребна глупирања, шта су га научили у Италији и Белгији, тренерима и селекторима, непобедивости наше златне генерације

Фудбал 08.06.2017 | 23:30
Интервју: Сергеј Милинковић-Савић...
Када би се у фудбалу делила награда као у НБА за играча који је највише напредовао, нема дилеме ко би је добио од српских фудбалера. Оно што је у баскету урадио Никола Јокић, у италијанском фудбалу је направио Сергеј Милинковић Савић. Била је ово сезона фудбалске експлозије корпулентног Новосађанина рођеног у Шпанији.

Тренутно један од „најврелијих“ играча у италијанској Серији А прешао је пут од талентованог фудбалера који обећава до звезде новог таласа у италијанском фудбалу. Био је један од најбољих играча Лација у сезони која је надмашила очекивања, постао је миљеник навијача Небескоплавих, с младом репрезентацијом се пласирао на ЕП у Пољској, а цена на тржишту му је одлетела у небеса.

Био је близу дабл-дабл учинка у головима и асистенцијама (7-11), завршио је међу 20 најбоље оцењених играча Серије А (7,30), трчао је у просеку 13,4 километра по мечу, а са 149 добијених ваздушних дуела (65,9 одсто) је најбољи у тој категорији у италијанској Серији А. Све то се преточило на фудбалско тржиште.

Од неких десетак милиона за колико је и дошао у Лацио пре две године, за неколико месеци је постао играч којег Клаудио Лотито данас не да ни за 35.000.000 евра. Ако не већ овог лета, извесно је да ће следећег - под условом да настави овако - Сергеј Милинковић Савићпостати најскупљи играч у историји српског фудбала. И представник Србије у неком од клубова топ класе. Све оне приче из италијанске штампе о Јувентусу, Манчестер Јунајтеду, Челсију и осталим гигантима су увод у нешто велико…

Па опет, на крају сезоне је доживео две неправде када је требало да пружи много својој земљи. Лацио му је забранио играње на ЕП за младе репрезентације у Пољској где је требало да буде једна од звезда турнира, а позив из А репрезентације још није стигао. У Италији би већ дебитовао за Азуре да има њихов пасош….

У Србији познат по надимку СМС, у Италији као Серђенте или млађи водник како се тај чин градира у њиховој војсци. Иако је на терену више заслужио чин неког пуковника или генерала.

„Свиђају ми се оба надимка, симпатични су. Рекли су ми у Италији, кад дам гол да се радујем салутирајући војнички поздрав. Али од тада нисам дао ниједан гол, па нисам испробао ново славље“, каже у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт вођа нове генерације српских фудбалера и један од петорице младића који су са Србијом освојили европско и светско злато у омладинцима.

Требало је овог лета да нападне још једно злато са својом „браћом“ из генерације 94-95, али се Лацио испречио…

„ВОЛЕО БИХ ДА ОДЕМ У ПОЉСКУ, БАР ДА ПРУЖИМ ПОДРШКУ“

Како се осећаш због неиграња у Пољској?

„Криво ми је… Али нажалост, нисам се нешто превише питао. Клуб је главни, тај који одлучује и немам ја шта ту да хоћу-нећу. Наравно да ми је жао и волео бих да сам могао да играм. Али шта је ту је… Ово нам је последње такмичење као генерацији у млађим категоријама и баш због тога ми је жао. Али шта да радим? Ваљда ћу добити позив у А репрезентацију“, с разочарањем коментарише Сергеј целу ситуацију око његовог неиграња.

Када си сазнао за забрану и да ли си очекивао да би овако нешто могло да се деси?

„Знао сам за могућност зато што се то већ једном десило с Костићем. Плашио сам се због тога јер сам знао да није ФИФА термин. Рекли су ми чим је објављен списак. Одмах су ми ставили до знања да се не надам превише. И чим је дошао позив су ми само потврдили да ме не пуштају на ЕП.“

Да ли си покушавао да убедиш Лацио да те пусти?

„Наравно да сам покушавао јер сам желео на ЕП. Али чим су одмах тако децидно рекли када је стигао позив, нисам могао ништа да променим.“

Како ће репрезентација без тебе? У овој генерацији си био кључни играч… Када не иде на терену, лопта је најчешће била код тебе у ногама.

„Када не иде, гурну је у банку, а-ха-ха… Шалим се… Наравно да сам им доста значио, али морају без мене овај пут. Без сваког се може. Знам их добро и знам да ће дати све од себе да догурају до краја. Они то могу. Размишљам да одем на једну утакмицу. То треба још да видим какав ми је распоред. Али баш бих волео да одем тамо и да им пружим подршку. Знам да ће им то значити.“

Био си на окупљању да их подржиш. Какав однос имаш са новим селектором Ненадом Лалатовићем?

„Био сам да се видимо, да поразговарамо, да видим да ли су „намештени“ за ЕП. А о Лалатовићу имам сјајно мишљење. Иако сам с њим имао само једно окупљање. Много ме је позитивно изненадио као личност и као тренер. Баш га ценим.“

Ова ваша златна генерација тешко губи. Баш тешко… На последња три велика такмичења је од битних утакмица изгубила само оно полуфинале у Мађарској на пенале. А ти си био незамењив члан на свим тим првенствима…

„Све сам играо до сада. Мислим да нисам ни једну утакмицу пропустио. Не знам да ли сам можда пропустио једну због картона. Мислим да нисам… Знам да нисмо губили на завршним такмичењима. Једино то полуфинале против Португалаца.“

Управо Португалци са којима се „јурите“ од кадета нас чекају у првом мечу у групи. Шта очекујеш?

„Озбиљна нам је група. Можда ће то бити и одлучујућа утакмица. Јер из сваке групе иду само првопласирани, плус најбољи другопласирани, што је по мени глупо правило. Ако се тамо киксне, онда то може да буде то. Много значи то што добро познајемо Португалце. Ни они се много не мењају. С њима је увек на нож, али биће тако и против осталих. Ко год се квалификовао на ЕП, не може да буде лош. И Македонија је озбиљна. Чека нас озбиљна утакмица иако они нису звучно име. Уосталом, квалификовали су се испред Француске.“

Али ни ви „не знате“ да губите. Остали ће јурити ваш скалп. У чему је тајна?

„У томе што већ дуго година играмо заједно. Већина нас из ове генерације. Селекција се није мењала нешто превише и због тога се тако добро разумемо. И то су на крају пратиле победе…“

„И МИ ЧЕКАМО ДА НАС ЗОВУ У А РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ...“

Да ли је та веза јака и ван терена? Колико сте добри пријатељи?

„Од тога све и почиње. Да нисмо тако добри приватно, не би то ни на терену функционисало тако добро. Имамо заједничку групу на WхатсАпп-у где се дописујемо. Ми играчи и стручни стаб са Новог Зеланда.“

У каквим сте односима остали с Вељком Пауновићем?

„Чујем се и с Вељком. Баш недавно сам га звао да му честитам на признању које је добио у МЛС лиги. Човек заслужује све најбоље у животу. Самим тим што је урадио толико тога за нас. Онај говор пред финале му никада нећемо заборавити. Показао је да је четири човека у једном човеку.“

Теби иде најбоље из те генерације. Неки су после Новог Зеланда пали у заборав у својим клубовима.

„То што смо освојили светско није случајно. Доћи ће то све на своје место. Да ли ће неко проиграти одмах или за две године, није важно. Битно је да проигра. Видим да су ове сезоне, поготово у другом делу, више играли Вуле, Жиле, Мијат…“

Мењали су се селектори, а ви сте остајали исти. Неки кажу да вам селектор није ни потребан.

„Читао сам те теорије да нам као не треба тренер јер смо толико заједно и тако се добро разумемо. Али наравно да то није тачно. И наравно да је потребан тренер да држи ту неку озбиљност у екипи. И Барса побеђује стално па мењају тренера. Тренер је значајан.“

Многи љубитељи фудбала у Србији нестрпљиво чекају да вас као генерацију виде у А репрезентацији. Са тог Мондијалита су попут Вајгла (Немачка), Габријела Жезуса (Бразил), Андреа Силве, Гонсала Гуедеша или Желсона Мартинса (сви Португалија) постали редовни у својим А селекцијама. А ви сте били шампиони у тој конкуренцији. У Србији се чека на вашу генерацију…

„Наравно да нас чекају, а има и доста нас који чекамо. То је круна свега јер се цео труд исплати када дође тај позив.“

Селектор Муслин те је звао на почетку мандата на пријатељске мечеве. Пре тога си и код Ћурчића био на списку. Али ниси добио шансу да дебитујеш. Кад ћеш?

„Радо очекујем позив и наравно да ћу се радо одазтвати. Велика је ствар за сваког фудбалера да добије прилику у репрезентацији своје земље.“

Да ли си свестан колико подршку имаш у Србији и колико навијача жели да те види у репрезентацији? Читаш ли коментаре и друштвене мреже?

„Читам неке коментаре. Али видећемо колико ће ме волети кад одиграм прву утакмицу лоше за репрезентацију. Видим да људи имају позитивно мишљење о мени јер играм добро у Лацију. Желим да наставим да играм добро у Лацију и мислим да позив мора доћи.“

„ИНЗАГИ ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ ЛАЦИЈА“

Може ли боље од овога што си одиграо у Лацију ове сезоне? Имао си сјајну сезону… Као тим се све изненадили, а теби је цена скочила вишеструко.

„Изнад свих очекивања смо одиграли! Наравно да смо померили границе и поставили стандард за следећу сезону. Сада ће и навијачи и људи у клубу очекивати да одиграмо боље. Ова сезона је била фантастична.“  

Како је дошло до тога? Колико је Инзаги заслужан?

„Наравно да је тренер заслужан. Чим је дошао, поставио је ту позитивну атмосферу, донео неку добру енергију и сви смо се осећали добро. Код њега сви желимо да гинемо за клуб. Када је дошао, описивали су га као аутсајдера, а испоставило се да није тако и да је направио добру хемију. У свлачионици је опуштено, нема неког великог притиска. Наравно, када је тренинг, ради се 100 одсто. Али ван терена је опуштеније. И зато као играч имаш жељу да дођеш још раније на тренинг и да радиш још више. Да будеш више времена с екипом.“

Претпостављамо да се највише дружиш са Бастом, Ђорђевићем, Лулићем…

„Инзаги је наместио атмосферу да се свако дружи са сваким. Нема кланова па да се ја дружим само с Бастом или Ђоревићем, Лулићем, а да не причам с неким другим. Нема тога. У свлачионици се сви друже међусобно, добри смо и ван терена, има неких заједничких излазака, вечера… Баш је добра атмосфера.“

А шта је конкретно Инзаги тражио од тебе? Како си овако „експлодирао“?

„Тражио је да увек играм најозбиљније што могу јер зна да на тренинзима и нисам баш увек озбиљан. Шалим се… Нема ту неке велике приче да ја морам да урадим ово, а онај други оно. Постоји аутоматизам, сви знамо шта ко треба да ради. Најбитније је да се пружи 100 одсто. И да се увек иде на победу, па макар тамо били и Рома, Јувентус, Милан… Свиђа ми се то што увек иде на победу.“

Осим што сте отварили резултате изнад очекивања, били сте и тим који је пленио атрактивном игром што у Серији А није баш чест случај.

„Сви кажу да смо играли прелеп и офанзиван фудбал. Ја то на терену и не видим баш тако, као што виде људи са стране. Али драго ми је ако људи воле да гледају наш фудбал.“

Која је конкретно твоја позиција у Лацију пошто се многи питају да ли си задњи везни, централни везни, „десетка“… Шта играш?

„Немам позицију. Ја сам ти као Лулић. И бек, и штопер, и везни… Шалим се опет. Кад смо сви здрави, играм „осмицу“. Дакле, Биља игра шестицу као задњи везни испред одбране, а испред њега смо по странама Пароло и ја као две „осмице“. Свеједно ми је да ли сам лево или десно. То ми је примарна позиција, док у другој формацији играм десетку.“

„НЕРЕАЛНО ЈЕ КОЛИКО ИТАЛИЈАНИ ГЛЕДАЈУ ТАКТИКУ“

Шта си конкретно научио у Италији што те је унапредило као фудбалера?

„Научио сам неке ствари које је требало да научим што се тиче тактике. Наивикао сам се и много ми је лепо.“

Колико су Италијани заправо оптерећени тактиком?

„Нереално. Значи - нереално. Чуо сам ја и раније за то. И видео сам неке ствари, али док нисам доживео, нисам веровао. Само тактика, тактика и тактика. Баш много се ради на тактици. Као млад сам дошао и научио сам доста ствари што ће ми сигурно у наставку каријере бити од помоћи.“

А шта си научио током оне једне сезоне у Генку?

„То је било кључно. Тамо је груб фудбал и физички јако захтеван. Агресивност, борба, ваздушни дуели… У Белгији има доста физички јачих играча него у Италији. Зато та лига добро дође да сазреш као играч ако одеш тамо на време. И онда сам у Италији надоградио те тактичке ставри и не треба ми више ништа.“

Како је сезона одмицала, тако си све чешће био тема медија на Апенинима. Италија бруји да си на мети Јувентуса, Милан, Интера, богатих премијелигаша и још неких моћних клубова из остатака Европе. Последње вести су говориле да те Лацио не би продао ни за 35.000.000 евра, а онда си продужио уговор.

„Продужио сам уговор, а што се тиче трансфера то се никад не зна. Моји планови су сада везани за Лацио, а шта ће бити даље, видећемо. Клуб се пита.“

Голови у дербијима против Роме су ти обележили сезону.

„Најлепши детаљ сезоне. Из могу угла, из угла људи у клубу, навијача. Те две утакмице у купу и она једна у првенству 3:1. Ту сам погурао сам себе у неки статус полудиола или  идола навијача.“

Шта ти је било драже: Голови или она мајсторска асистенција Имобилеу?

„Најдраже ми је то што смо их избацили из купа. Голови и асистенција су лепе ставри, али најважније је кад победиш.“

Каква је атмосфера око дербија Дела Капитале?

„Неописива. Људи само на стадиону могу осетити ту атмосферу. О утакмици се прича данима, новине само о томе пишу… Било је доста лепих ствари коју нећу заборавити, али дербији су били круна сезоне.“

Навијачи су те заволели, па је било и упозорења на Инстаграму да припазиш са оним скоковима у базен пред дерби и да се чуваш.

„Да, то је био хит за глупирање на базену. Али не знају, да што се више глупирам - то је боље. То ми је вентил. То ми пуни батерије. Демонстрирао сам на базену онај гол маказицама како је требало да буде против Роме. Ући ће други пут…“

То је била само једна од порука навијача. Остало су углавном похвале… Стигнеш ли да прочиташ?

„Читам. Волим да читам. Леп је осећај када те хвале и дају ти комплименте. То је додатни мотив да будем још бољи.“

Који си циљ поставио пред следећу сезону на индивидуалом плану да буде још бољи?

„Ове године сам дао седам голова и имао 11 асистенција. Било би ОК да пређем ту границу наредне.“

„ЈУВЕНТУС ЈЕ НАЈТЕЖИ РИВАЛ, ХАМШИК ЈЕ МАЈСТОР“

Ко је био најтежи противник? Од клубова и играча.

„Најтежи противник је Јувентус. Нема никакве дилеме. Наполи је такође тежак. Кад те они убаце у шеву… Та утакмица је била озбиљан потоп. Али Јуве је убедљиво најбољи. Поготово кад им идеш на ноге у Торино. Видим да сада причају о Интеру, Милану, тим Кинезима што су дошли. Лига напредује и верујем да ће бити још кандидата за титулу следећу сезоне.“

А од играча?

„Не знам, све сам их прошао… Опет се зезам. Свиђа ми се Хамшик. Он је мајстор.“  

Где је најврелија атмосфера на гостовањима?

„Мислим да је у Ђенови. Стадион мали, све сабијено, трибине су одмах уз терен, увек је добра атмосфера. То је врућ терен. Вруће је и у Напуљу када напуне стадион.“

Од следеће сезоне нећеш бити једини Милинковић Савић у Серији А.

„Стигао је и Вања у Торино. Надам се да ће и њему Италија да легне.“

Шта си му саветовао?

„Да буде што нормалнији јер овде све гледају. Разликујемо се по темпераментну. Али далеко од тога да је он проблематичан тип. Људи га не знају, па причају свашта.“

Голмане прати тај глас…

„Па голмани нису нешто превише паметни. За њих се прича да нису баш добри у главу, а-ха-ха… Али нису проблематични.“

Колико си био упознат са Серијом А пре него што си дошао?

„Искрено, Серију А нисам гледао. Неке веће утакмице јесам, али нисам нешто претерано пратио. Ипак, зна се шта је Лацио и какву историју има. Фудбал је много популаран. Тамо људи више читају новине, него што гледају дневник. Серија А је све. Иде Серија А, па жене… То су најважније ствари.“

Па кад већ помињеш, ајде реци коју реч о Италијанкама.

„Лепе су, природне су. Слатке. Симпатичне.“

За крај, пратиш ли српски фудбал, своју Вошу?

„Пратим само Вошу. Био сам ове сезоне и на неколико утакмица. Ово остало не вреди јер се зна ко је први, ко осваја куп…“, каже на крају интервјуа за МОЗЗАРТ Спорт Сергеј Милинковић Савић.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар