Анализа: Монћи, човјек који има рецепт за бесмртност!

Хоће ли легендарни спортски директор вратити идентитет Риму и истерати дух провинције из тог мегаполиса?

Фудбал 27.04.2017 | 23:30 На дан када би један од највећих фудбалски мозгова, велики Јохан Кројф,  пунио 70 година, ред је поновно искористити једну од његових култних изјава:

„Због чега не би могли да победимо богатији клуб? Нисам никада видио да је врећа новца дала гол“.

Нажалост, та његова изјава у данашње време све више бледи. Уочи јучерашњег сусрета између Пескаре и Роме, где је Вучица убедљивом победом послала домаћина у Серију Б, легендарни тренер новопеченог друголигаша, Здењек Земан, имао је пар речи и о новом спортском директору Роме, готово митској личности - Монћију.

Земан, један од култних тренера Роме, прво је у свом стилу за припаднике „старе школе“ поручио како Монћи није добар избор „јер није искусио Калчо и специфичан италијански начини играња фудбала. То се све може преписати неким застарелим догмама које су почеле да губе смисао када је Земан био у пуној тренерској снази.

Међутим, Земан је проширио контекст и на нешто актуелније питање 

„Економија је данас врло битна у фудбалу Новац није све, али је јако важно да знате како њиме руковати. Ако немате способну управу и стабилну организацију, онда је сав новац овог света узалудан“, поручио је Земан.

Управо је том изјавом у другој реченици вероватно несвесно упутио комплимент новом директору. Јер ако неко зна да рукује с новцем у фудбалу, то је Монћи. Макар и он зна ту јако битну корелацију између резултата на терену и оних економских, што је врло добро објаснио реченицом из једног интервјуа у Гаридјану.

„На крају нико на стадион не долази са транспарентом на којем пише „сјајни фудбалски резултати“.

Тај 48-годишњак, који је ове године завршио своју готово па двадесетогодишњу каријеру у Севиљи,  није био запажено играчко име. Каријеру, проведену у улози вечитог резервног голмана, завршио је са само 30 година и тек 85 наступа у девет професионалних сезона.

Када је одмах по завршетку играчке каријере преузео улогу спортског директора, Севиља је била у катастрофалној финансијској ситуацији, док је на терену испала и Примере. После 17 година у Андалузији, Монћи напушта клуб са девет трофеја и 14 финала. Подсетник, , Севиља је пре 2000. године током читаве историје освојила четири трофеја, последњи пре 52 године. Наравно, оно што се већ небројено пута поновило у последње време, тај резултатски успех праћен је и оним економским, где је стандард одржавам константном циркулацијом квалитетних играча. Троцифрене бројке милиона евра профита на играчима који су под њим или адекватно скаутирани или развијени обрађени су готово у цент.

Ту долазимо до главног разлога зашто је Монћи, вероватно, најтраженији функционер још од бившег Барсиног тандема Бегеристајн-Соријано,  одабрао управо Рому. Клуб је то око којег се и даље, и поред бројних недаћа и суше трофеја, гради једна читава култура фудбала у Италији. А ретко ко познаје корелацију између идентитета и учинка боље од Монћија.

„Ако ми играч и његов менаџер приступе са „жели ме Челси“ ја им одговорим 'сјајно“, али зашто сте онда овде. Али ако ми је јасно да га заправо желе Тотенхем или Свосни, можемо озбиљно да разговарамо. Мој задатак је да продам гради клуб који одговорно испуњава своје обавезе. То можда звучи тривијално, али није“, рекао је Монћи.

Он зна да је мало романтике у данашњем фудбалу, да ће тек ретки одабрати мање новца јер су навијачи тог клуба од малих ногу. Али исто тако му је јасно да недостатак сентимента у класичном облику клубови попут Севиље и Роме лако надокнадити тако што ће се фокусирати на наравно играчки, али и карактерно адекватна имена.

„Врло ми је битно да сам сигуран у оно шта играч тачно жели, његове замисли и жеље, како би се уверио да трансфер није тек нешто што се подразумева. Ако пак не можемо да договоримо састанак, потрудим се барем да порпичамо телефоном. Људски контакт је круцијалан за свођење ризика на минимум. Криковијак? Пољски деветнаестогодишњак. Можете помислити: како би пољски клинац могао да се снађе овде. Али на крају је испало како је он један од највећих Севиљана икада“, објаснио је своје принципе Монћи

Земан донекле има право, али ставио је нагласак на лошу ствар. Рома функционише  на донекле специфичном тржишту и у специфичним околностима.Клуб је то који је одгојен на идеји успеха, али који је последњи трофеј освојио пред девет година. Прваци су били свега три пута у готово 90 година постојања, а имају и велики број финансијских препрека.

Последња титула првака, једини домаћи трофеј који Романисте заиста занима, стигао је подФабиом Капелом сада већ давне 2001. године. Када је Капело стигао у Рим у јулу 1999.године тадашњи председник Сенси је, помало, клиширано окарактерисао Капела као рођеног победника у којег верује. Капело је имао неспретну, али значајну индиректну реплику.

„Рим је велики град са менталитетом села; метропола прожета несигурношћу провинцијског града града. Граду недостаје култура побеђивања“, открио је Капело..

Он није био слаткоречив, већ директан. Риму и Вучици поновно недостаје идентитет, „култура побеђивања“. На терену, али и у преговорима. Истина, не можете много направити када вам ударни играчи попут Пјанића желе да оду. То је реалност за велику већину клубова, чак и у платежно најмоћнијим лигама; тек ретки сами бирају када ће сами мењати најбоље играче.Одлика је клубова са карактером да препознају када ће тај тренутак неминовно доћи и имати менталитет визије „корака унапред“, како би тај тренутак прошао што безболније. Рома то под Сабатинијем није развила, иако је он несумњиво имао и добрих потеза.

Монћи има искуства у решавању свих наведених проблема. Код разговора о „менталитету“ и његовој важности, једино што стрчи је када на одговорној позицији имате човека који ће искористити историјски и култоролошки значај, тежину, попут оне коју несумњиво Рома има, да би на томе градио ново поглавље. Ту долазимо до „продаје града и клуба“ играчима који схватају да ће уклапањем у такав састав паралелно изградити себе као и постојећи клупски култ. Многи ће одабрати новац пре слаткоречивости, али ретки се неће барем задржати за столом када схвате да би могли постати једни од „бесмртних“.

А „бесмртност“ је једна од ретких ствари у данашњем друштву за коју новац није гаранција.

Извор: германијак.хр