БиХ као ризница 'лудих' презимена

Три брата рођена, а сваки се различито презива. Није ни чудо кад се зна какав им је терет отац оставио. Па ипак, многи се презимена лако не одричу. Курајице, Прдалице, Будалице дично носе своје личне карте баш као и Кукеци, Јежеци, Стеклеци, Гњидовци. . .

Босна и Херцеговина 19.04.2017 | 08:31 Млади Зликовац се жени Лешином, а Дангубић Радовићком. Све је могуће у земљи за коју се зна да има највише смешних презимена у Европи...

Тек смо први пут дубоко удахнули заплакали, заплакали, испрепадани чудном вањском светлошћу, нисмо се ни снашли, а већ су нам га прикачили.

Оно је расло с нама, радовали су се када смо научили да га изговарамо, морали смо бити поносни на њега, иако нам се можда и није свидело. По њему су нас препознавали, поштовали, карактерисали.

Ако сте припадник пола што га назваше нежним, могли сте га на срећу или на жалост променити. Наравно, реч је о презимену.

У коју год страну завртите глобус, отпутујете ли у било коју земљу и завирите ли у личне документе њених становника, сресћете се с необичним и неочекиваним презименима која су често смешна, подругљива, која карактеризирају и "нешто значе", пише Индеx.хр.

Од Талијана који се понекад презивају и Трентаципили (32 власи на глави) или Боцанера (црна уста, затим Немци што се с поносом уписују као Флох (буха), Луцкефет (човек који лиже маст).

Ипак, Владимир Дворниковић је једом написао да мало ко у Европи има толико и тако подругљивих презимена као БиХ.

"Има ту виртуозно сложених имена, правих филолошких посластица, у којима су кристалише некадашње анегдоте и историју, стегнуте целе мале реченице, изражен морални карактер, "прекор", тјелесне и душевне мане, порекло, занимање, ход, глас и још којешта..."

Госпон Јазбец

У прошлом веку, у шехер-Сарајеву, на калдрми Башчаршије могле су се срести угледне занатлије што се презивају: Млачо, Бало, Пјано, Шишо... Прохујале године, па чак и читав век, а иста презимена осташе да живе до дана данашњег.

Мало северније Загорци и Словенци навикли су већ да им се обраћају: госпон Кукец, Јазбец (јазавац), Гњидовец, Јежек, Сирек, Стеклец (стекли-побеснио)... Када се заситите проблема, кућних послова, а немате ништа при руци што би вас могло релаксирати, разведрити, посегните за телефонским имеником свога града. Запрепастићете се да поред вашег (не)обичног презимена постоји још толико других различитих, пише Индеx.

Најбогатији део БиХ управо по необичним, несвакидашњим презименима је Херцеговина - и то кршевити предели око Требиња, Љубиња, Гацка. Међу тим презименима нашла су се и она која су засметала њиховим власницима. Пожелели су да скину са себе то необично породично, вековно обележје, да прекину сеоска задиркивања, смишљене ругалице на њихов рачун, школске шале, надимке...

После Другог светског рата неки су с презимена Курајица прешли на Вуковић, Прдалице су по папирима и по срцу постали Јовановићи, Обреновићи, зависно од имена оца. Неки од рода Дерикучка су сада Душановићи, Савићи, Васићи.

Дешавало се и то, да три брата узму три различита презимена, или два промене породично име, а трећи га задржи. Три брата рођена, а не могу да их по имену препознају!

Песник и кнез

Радојка Пичета (56) из Требиња, девојачки се презивала Ђордан.

"Када сам упознала мог мужа Пичету, нисам видела ту ништа нарочито занимљиво, смешно. Носим то презиме тридесет година, с поносом. Каткад ипак збијају шале на рачун таквих презимена. Још се у Поповом пољу с колена на колено преноси духовити одговор Алексе Шантића кнезу Ристу Пичети који је позвао песника на неку славу. Алекса је одговорио у стиху: Аој, Ристо име дично, спреми нешто презимену слично, долазим", испричала је, пише Индеx.хр.

Бројни корени "чудних" презимена Херцеговаца протежу се још даље од Шантићевог времена. У доба владавине Турака на овим просторима, за казну, многе породице понеле су породична имена по лошој особини или занимању неког њеног члана. Турци давно одоше, а те чудне кованице остадоше.

Требињка Слободанка Курајица већ 18 година носи то презиме.

- Знам да је један од наших даљих рођака променио презиме... Од мужа сам чула да су Курајице дошле овде из Црне Горе. У старим књигама стоји да су се раније презивали Даниловићи. Постоје две верзије зашто су то урадили. По првој - породица је узела то презиме јер су се ретко рађала мушка деца, па да би очували лозу. А прича се и то да је још давно хиљаду четиристо и неке године девојка из породице Даниловић родила изванбрачно дете, па је прозваше Курајица – присетила се.

Именик као јеловник

Ма колико да су се људи кршевите Херцеговине сродили с презименима која носе, нађу се понекад у животним ситуацијама које изазивају смех. Требињски матичар Огњен Хрњез прича.

"Једном је на венчање дошао млади пар. Судбинско питање је гласило жели ли млада да буде Дангубићка или Радовићка. На то је, пре младиног одговора, муж добацио: Да буде дангубићка то никако, биће радовићка", испричао је.

Или, ко може да се уздржи од смеха када присуствује венчању где је младожења Зликовац, а млада Лешина, пише Индеx.

У околини Чапљине догодило се и то - извесни Рагуж оженио се дамом Загуз.

Ово на равним, осунчаним, зеленим пољима и кршевитим горама није баш нешто необично, али када Херцеговци крену на пут дешавају се разни неспоразуми.

Блажо Шупљеглав (18) из Требиња лечио се у Љубљани.

"Док сам лежао у болници, и мајка је била са мном. Звали су портирницу: 'Могу ли добити Шупљеглаве?' Дежурна сестра је љутито одговорила: 'Не може!'... Наново је зазвонио телефон: 'Молим вас Шупљеглаве.' Већ изнервирана сестра се продерала: 'Престаните, нико овде није шупљеглав'... Када се све разјаснило, превијала се од смеха... И мене су у школи звали Шупљи, а добар сам ученик. Иначе, то презиме и не одговара нашој породици. Има нас и доктора и професора, уопште учених људи."

Презимена која би требало да представљају карактер или особине већ одавно су се одвојила од стварности. Мучибабе и нису тако ћутљиви, нити је Смрзлићима увијек хладно. Паликуће не памте да им је икада пала нека пироманска идеја на памет.

Иначе, широм БиХ присутна су презимена која представљају животиње. У том разноврсном свету налазе се и: Тица, Кокошка, Кокот, Пијевац, Ћук, Оро, Гуја, Гмаз, Медвед, Кртица, Кобилица, Мачкић, Зекоњић...

Никада нисте ни помислили да би се од наших презимена могао сачинити врло богат јеловник. Рецимо за предело (хладно) могла би: Кобасица, Суџука, а за предело (топло) Попара, Цицвара, Вареника, а тек јело: Крвавица, Бурек, Паприкаш; на крају долази Ракија, Ракијаш, Лозовина, Глоговина...

Ипак, Херцеговци остају ненадмашни. Сетимо се само презимена попут: Бузаљко, Ћупина, Куреш, Потребица, Будалица, Мерџо, Магазин, Пркачин, Прндељ, Прдавац, Гузина, Тука, Балавац...

У Стоцу, прелепом градићу смештеном на обалама зеленооке Брегаве, још и сад препричавају згоду из војничких дана њиховог суграђанина који се презива Заклан. “Ноћ. Стажарско место. Поручник је у патроли. Војник пренут касном посетом рапортира: "На стражи војник Заклан!" "Ама како заклан", пренеразио се поручник.

"Па друже поручниче, то ми је презиме", замуцао је војник."

Ни Душану Џоџи из Дражин дола надомак Требиња није било лако бити војник с тако необичним презименом, пише Индеx.хр.

"Неки га нису знали ни изговорити. Звали су ме Ђођо, Џо на квадрат, било им је лакше да ме зову Ђорђан, него мојим презименом", сећа се Душан

Понекад богами, дође и до неких неугодних ситуација. Али весели Херцеговци све окрену на шалу.

Питали, веле, извесног Гурића из околине Требиња зашто има десеторо деце. Ваља их све нахранити и ишколовати. А он радостан одговори: "Па што да радим када ми се жена презива Прцић, а ја Гурић!"

И тако времена и реке теку, све се мења осим презимена. А смех се наставља...

(Индеx.хр)