BiH kao riznica 'ludih' prezimena

Tri brata rođena, a svaki se različito preziva. Nije ni čudo kad se zna kakav im je teret otac ostavio. Pa ipak, mnogi se prezimena lako ne odriču. Kurajice, Prdalice, Budalice dično nose svoje lične karte baš kao i Kukeci, Ježeci, Stekleci, Gnjidovci. . .

Bosna i Hercegovina 19.04.2017 | 08:31 Mladi Zlikovac se ženi Lešinom, a Dangubić Radovićkom. Sve je moguće u zemlji za koju se zna da ima najviše smešnih prezimena u Evropi...

Tek smo prvi put duboko udahnuli zaplakali, zaplakali, isprepadani čudnom vanjskom svetlošću, nismo se ni snašli, a već su nam ga prikačili.

Ono je raslo s nama, radovali su se kada smo naučili da ga izgovaramo, morali smo biti ponosni na njega, iako nam se možda i nije svidelo. Po njemu su nas prepoznavali, poštovali, karakterisali.

Ako ste pripadnik pola što ga nazvaše nežnim, mogli ste ga na sreću ili na žalost promeniti. Naravno, reč je o prezimenu.

U koju god stranu zavrtite globus, otputujete li u bilo koju zemlju i zavirite li u lične dokumente njenih stanovnika, sresćete se s neobičnim i neočekivanim prezimenima koja su često smešna, podrugljiva, koja karakteriziraju i "nešto znače", piše Index.hr.

Od Talijana koji se ponekad prezivaju i Trentacipili (32 vlasi na glavi) ili Bocanera (crna usta, zatim Nemci što se s ponosom upisuju kao Floh (buha), Luckefet (čovek koji liže mast).

Ipak, Vladimir Dvorniković je jedom napisao da malo ko u Evropi ima toliko i tako podrugljivih prezimena kao BiH.

"Ima tu virtuozno složenih imena, pravih filoloških poslastica, u kojima su kristališe nekadašnje anegdote i istoriju, stegnute cele male rečenice, izražen moralni karakter, "prekor", tjelesne i duševne mane, poreklo, zanimanje, hod, glas i još koješta..."

Gospon Jazbec

U prošlom veku, u šeher-Sarajevu, na kaldrmi Baščaršije mogle su se sresti ugledne zanatlije što se prezivaju: Mlačo, Balo, Pjano, Šišo... Prohujale godine, pa čak i čitav vek, a ista prezimena ostaše da žive do dana današnjeg.

Malo severnije Zagorci i Slovenci navikli su već da im se obraćaju: gospon Kukec, Jazbec (jazavac), Gnjidovec, Ježek, Sirek, Steklec (stekli-pobesnio)... Kada se zasitite problema, kućnih poslova, a nemate ništa pri ruci što bi vas moglo relaksirati, razvedriti, posegnite za telefonskim imenikom svoga grada. Zaprepastićete se da pored vašeg (ne)običnog prezimena postoji još toliko drugih različitih, piše Index.

Najbogatiji deo BiH upravo po neobičnim, nesvakidašnjim prezimenima je Hercegovina - i to krševiti predeli oko Trebinja, Ljubinja, Gacka. Među tim prezimenima našla su se i ona koja su zasmetala njihovim vlasnicima. Poželeli su da skinu sa sebe to neobično porodično, vekovno obeležje, da prekinu seoska zadirkivanja, smišljene rugalice na njihov račun, školske šale, nadimke...

Posle Drugog svetskog rata neki su s prezimena Kurajica prešli na Vuković, Prdalice su po papirima i po srcu postali Jovanovići, Obrenovići, zavisno od imena oca. Neki od roda Derikučka su sada Dušanovići, Savići, Vasići.

Dešavalo se i to, da tri brata uzmu tri različita prezimena, ili dva promene porodično ime, a treći ga zadrži. Tri brata rođena, a ne mogu da ih po imenu prepoznaju!

Pesnik i knez

Radojka Pičeta (56) iz Trebinja, devojački se prezivala Đordan.

"Kada sam upoznala mog muža Pičetu, nisam videla tu ništa naročito zanimljivo, smešno. Nosim to prezime trideset godina, s ponosom. Katkad ipak zbijaju šale na račun takvih prezimena. Još se u Popovom polju s kolena na koleno prenosi duhoviti odgovor Alekse Šantića knezu Ristu Pičeti koji je pozvao pesnika na neku slavu. Aleksa je odgovorio u stihu: Aoj, Risto ime dično, spremi nešto prezimenu slično, dolazim", ispričala je, piše Index.hr.

Brojni koreni "čudnih" prezimena Hercegovaca protežu se još dalje od Šantićevog vremena. U doba vladavine Turaka na ovim prostorima, za kaznu, mnoge porodice ponele su porodična imena po lošoj osobini ili zanimanju nekog njenog člana. Turci davno odoše, a te čudne kovanice ostadoše.

Trebinjka Slobodanka Kurajica već 18 godina nosi to prezime.

- Znam da je jedan od naših daljih rođaka promenio prezime... Od muža sam čula da su Kurajice došle ovde iz Crne Gore. U starim knjigama stoji da su se ranije prezivali Danilovići. Postoje dve verzije zašto su to uradili. Po prvoj - porodica je uzela to prezime jer su se retko rađala muška deca, pa da bi očuvali lozu. A priča se i to da je još davno hiljadu četiristo i neke godine devojka iz porodice Danilović rodila izvanbračno dete, pa je prozvaše Kurajica – prisetila se.

Imenik kao jelovnik

Ma koliko da su se ljudi krševite Hercegovine srodili s prezimenima koja nose, nađu se ponekad u životnim situacijama koje izazivaju smeh. Trebinjski matičar Ognjen Hrnjez priča.

"Jednom je na venčanje došao mladi par. Sudbinsko pitanje je glasilo želi li mlada da bude Dangubićka ili Radovićka. Na to je, pre mladinog odgovora, muž dobacio: Da bude dangubićka to nikako, biće radovićka", ispričao je.

Ili, ko može da se uzdrži od smeha kada prisustvuje venčanju gde je mladoženja Zlikovac, a mlada Lešina, piše Index.

U okolini Čapljine dogodilo se i to - izvesni Raguž oženio se damom Zaguz.

Ovo na ravnim, osunčanim, zelenim poljima i krševitim gorama nije baš nešto neobično, ali kada Hercegovci krenu na put dešavaju se razni nesporazumi.

Blažo Šupljeglav (18) iz Trebinja lečio se u Ljubljani.

"Dok sam ležao u bolnici, i majka je bila sa mnom. Zvali su portirnicu: 'Mogu li dobiti Šupljeglave?' Dežurna sestra je ljutito odgovorila: 'Ne može!'... Nanovo je zazvonio telefon: 'Molim vas Šupljeglave.' Već iznervirana sestra se proderala: 'Prestanite, niko ovde nije šupljeglav'... Kada se sve razjasnilo, previjala se od smeha... I mene su u školi zvali Šuplji, a dobar sam učenik. Inače, to prezime i ne odgovara našoj porodici. Ima nas i doktora i profesora, uopšte učenih ljudi."

Prezimena koja bi trebalo da predstavljaju karakter ili osobine već odavno su se odvojila od stvarnosti. Mučibabe i nisu tako ćutljivi, niti je Smrzlićima uvijek hladno. Palikuće ne pamte da im je ikada pala neka piromanska ideja na pamet.

Inače, širom BiH prisutna su prezimena koja predstavljaju životinje. U tom raznovrsnom svetu nalaze se i: Tica, Kokoška, Kokot, Pijevac, Ćuk, Oro, Guja, Gmaz, Medved, Krtica, Kobilica, Mačkić, Zekonjić...

Nikada niste ni pomislili da bi se od naših prezimena mogao sačiniti vrlo bogat jelovnik. Recimo za predelo (hladno) mogla bi: Kobasica, Sudžuka, a za predelo (toplo) Popara, Cicvara, Varenika, a tek jelo: Krvavica, Burek, Paprikaš; na kraju dolazi Rakija, Rakijaš, Lozovina, Glogovina...

Ipak, Hercegovci ostaju nenadmašni. Setimo se samo prezimena poput: Buzaljko, Ćupina, Kureš, Potrebica, Budalica, Merdžo, Magazin, Prkačin, Prndelj, Prdavac, Guzina, Tuka, Balavac...

U Stocu, prelepom gradiću smeštenom na obalama zelenooke Bregave, još i sad prepričavaju zgodu iz vojničkih dana njihovog sugrađanina koji se preziva Zaklan. “Noć. Stažarsko mesto. Poručnik je u patroli. Vojnik prenut kasnom posetom raportira: "Na straži vojnik Zaklan!" "Ama kako zaklan", prenerazio se poručnik.

"Pa druže poručniče, to mi je prezime", zamucao je vojnik."

Ni Dušanu Džodži iz Dražin dola nadomak Trebinja nije bilo lako biti vojnik s tako neobičnim prezimenom, piše Index.hr.

"Neki ga nisu znali ni izgovoriti. Zvali su me Đođo, Džo na kvadrat, bilo im je lakše da me zovu Đorđan, nego mojim prezimenom", seća se Dušan

Ponekad bogami, dođe i do nekih neugodnih situacija. Ali veseli Hercegovci sve okrenu na šalu.

Pitali, vele, izvesnog Gurića iz okoline Trebinja zašto ima desetoro dece. Valja ih sve nahraniti i iškolovati. A on radostan odgovori: "Pa što da radim kada mi se žena preziva Prcić, a ja Gurić!"

I tako vremena i reke teku, sve se menja osim prezimena. A smeh se nastavlja...

(Index.hr)