Скопље на корак од државног удара

Највећа албанска странка у Македонији ДУИ, у оквиру најављеног „плана Б“, планира да са СДСМ-ом Зорана Заева формира владу без одобрења македонског предсједника.  Аналитичари тврде да би такав сценарио значио државни удар и увод у апсолутни хаос, политичке тензије а могуће и сукобе.

Регион 06.03.2017 | 18:31 Уколико Зоран Заев, лидер СДСМ-а и Али Ахмети, лидер највеће албанске партије у Македонији ДУИ, одлуче да без одобрења предсједника Македоније формирају владу на основу коалиционе већине коју је Заев добио послије прихватања такозване „Тиранске платформе“, то би значило државни удар.

„План Б“, који је Ахмети најавио пошто је предсједник Македоније Ђорђе Иванов одбио да дâ мандат Зорану Заеву за формирање владе са албанским странкама, јер би то Македонију одвело у етничку и територијалну подјелу, заснива се управо на идеји да добијена скупштинска већина именује владу и Зорана Заева за премијера.

Да је ово „план Б“ албанске странке ДУИ, за Спутњик је потврдио и македонски политичар Павле Трајанов, који није наклоњен досадашњем премијеру Македоније ВМРО–ДПМНЕ Николи Груевском. Он је увјерен да је грешка и кршење Устава предсједника Македоније што мандат није дао Заеву јер он има већину од 67 посланика у Парламенту Македоније.

„Албанске странке и Заев ће сачекати још неки дан да виде да ли ће Иванов дати мандат Заеву. Уколико не дâ, ситуација се компликује зато што је ’план Б‘ да парламент без мандата Заеву изгласа владу. Тако да то може да буде повод за дестабилизацију, протесте већих размјера“, каже он.

Никола Груевски, лидер ВМРО–ДПМНЕ, који је иначе на изборима добио већину, понудио је Заеву подршку своје коалиције за формирање владе, ако одустане од формирање владе са албанским странкама на основу платформе направљене у Тирани, која предвиђа не само увођење албанског језика као службеног, већ и промјену заставе и химне Македоније, али и могућност подјеле македонске територије.

Заев је такву подршку одбио, иако би у том случају имао иза себе подршку готово 100 од 120 посланика у македонском парламенту. За македонске аналитичаре овај „детаљ“, као и одбијање да се иде на нове ванредне парламентарне изборе у мају, када би требало да се одрже и локални избори у Македонији, довољно говоре да Заев заправо жели владу искључиво са Албанцима.

Цветин Ћилиманов, бивши савјетник предсједника Македоније, каже да би „план Б“ да се влада направи без „благослова“ предсједника Македоније, фактички био увод у неку врсту државног удара, јер таква влада би, сматра он, веома тешко успјела да преузме прије свега инструменте власти у своје руке.

„Таква влада би била оспорена, и то не само у Македонији, и може се очекивати да би све изазвало велике тензије. Јасно је да је све ово осмишљено да изазове управо овакву реакцију, јер сви албански захтеви: од промена химне, устава, па до вета на буџетска средства, дакле све оно што се налази у платформи Албанца, јесте у нескладу са Уставом Македоније“, наводи он.

Како каже Ћилиманов, „Заев је више пута у последњих неколико година директно рекао да ради са људима изван земље и да сарађује са премијерима и амбасадорима ван Македоније“.

„То је било нарочито у вријеме кад се појавила афера о прислушкивању. Зато је јасно да он има потпору ван Македоније, посебно од оних држава у којима су социјалдемократе на власти. Уосталом, он је лично апострофирао стране државе, то јест њихове амбасадоре, који му помажу у овој кампањи, а међу њима су и представници бивше Обамине администрације. Зато је јасно да он ради на неком пројекту о којем је разговарао са страним државама, а кад је постало јасно да не може да победи на изборима у децембру, окренуо се албанским бирачима. Његова кампање је била двојака — једна намењена албанском бирачком тијелу, друга оним македонским грађанима који су га подржавали“, истиче саговорник Спутњика.

У исто вријеме, он напомиње да су Албанци његову понуду у изборној кампањи да је спреман да иде изван „Охридског споразума“ схватили као поруку која је довела до садашње ситуације, односно као понуду за федерализацију и подјелу земље.

„Зато он не може да прихвати понуду ВМРО да са њима формира мањинску владу јер је очигледно дао одређени број обећања страним политичарима и земљама које, између осталог, укључују и концесије према етничким Албанцима. Зато је и одбио понуду Груевског, која је била прилично драматична, јер је осим понуде за подршку влади Заева рекао и да се он сам неће одупирати Заеву да га ухапси, ако то буде сматрао потребним због такозваних афера, само да се Македонија не подијели етнички. Заев је то одбио и инсистира да формира владу са албанским странкама“, наводи Ћилиманов.

Он напомиње да опасност лежи и у чињеници да је велика подјела у највећој албанској странци ДУИ, због дилеме да ли да уђу у владу са Заевим.

Овлашћења македонског председника, додаје наш саговорник, сада нису свемогућа, јер Уставни суд може да његове одредбе прогласи неважећим.

(Спутњик)