Јад, туга и биједа породице Марковић

Село Мртвица код Лопара због свог назива могло би бити метафора државе у којој живе људи чија вјера у боље сутра полако одумире, а живот породице Марковић из тог села, слика је оног дијела друштва, које је у послијератном хаосу, дотакло само дно. Породицу Марковић у Мртвицама чине три демобилисана борца, од којих је један одликован златном медаљом за храброст, и њихова стара и болесна мајка.

Република Српска 23.02.2017 | 23:30 У селу Мртвица код Лопара, у дворишту породице Марковић, ни мрвица наде у боље сутра. Три уџерице у које су се чланови ове породице распоредили, као да су формирале неки троугао мрака и пропадања.

У овој, мало већој кући, без пода, без воде а од јуче и без струје, без трунке свјетлости, без једног зида, са једним од синова живи болесна мајка и супруга четири демобилисана борца. Муж јој је, прича за БН телевизију, преминуо прошле године од биједе, сиромаштва и туге. У Мртвици од живота, каже, и она још само чека да умре.



Преко пута њене уџерице, једна још мања и трошнија. У њој живи син Драгомир, одликовани борац Републике Српске. Као ни Горан који живи с њом, ни Драгомир није желио пред нашу камеру.

Борац је са овог бојног поља огољавања живота, побјегао. Уџера, неусловнија од сваког тора, у којој се, да засија, упиње, златна медаља за храброст, слика је самог рата и свог његовог бесмисла. Бесмисла у којем је најмлађи брат, Јевто, постао психички болесник и једини скупио снагу да проговори.



И послије оваквих слика распадања живота, биће коментара да су три сина могла боље да се снађу. Ствар је у томе да не могу сви да се снађу, да људи понекад просто стану, изгубе се, полуде… У нормалној држави, добију помоћ, у нашој, живе овако, заборављени од свих осим од ове бијеле маце која им “прелази пут”, за срећу.

Број телефона за помоћ овој породици је +387 66/978 - 130



(БН телевизија)