Шта би се догодило кад би свијет на дан остао без интернета?

Новинарка Би-Би-Сија Рејчел Њувер запитала се шта би се догодило када би нестало свеприсутне ствари које људи ни не примећују, а наизглед без ње не могу – интернета.

Информационе технологије 14.02.2017 | 09:26 За велики број људи незамисливо је бити без интернета макар и на неколико сати. Али када би и престао да ради, не би се нужно догодило оно што бисте могли да очекујете. Професор Џеф Хенкок студентима на универзитету Станфорд радо задаје задатке за викенд помоћу којих могу у пракси дса искусе теорије о којима се расправљало на настави. Пре 2008, понекад би изазвао студенте да се одрекну интернета на 48 сати и затим расправљају како је то утицало на њих. Али када се Хенкок вратио на посао 2009. године, након слободне студијске године, ствари су се промениле.

"Када сам покушао да им предложим задатак, настала је побуна”, каже Хенкок, који проучава психолошке и друштвене процесе у онлине комуникацији.

Студенти су одлучно рекли да је задатак немогућ и непоштен. Тврдили су да без интернета, чак и само за викенд, не би могли да заврше задатке за друге часове, упропастио би им се друштвени живот, а пријатељи и породица бринули би се да им се није нешто страшно догодило. Хенкок је морао да попусти и откаже задатак – и никада га више није предложио.

“То је било 2009. године, а сада када су и мобилни телефони свеприсутни, не знам шта би се догодило када би их замолио да се одрекну макар њих”, каже. “Вероватно би ме пријавили председнику универзитета”.

1995. године мање од 1% светске популације служило се интернетом . Интернет је био реткост којом су се користили већином људи на Западу. Данас, 20 година касније, више од 3,5 милијарди људи има интернет везу – готово половина становништва на планети – и тај број расте брзином од око 10 људи у секунди.

Према истраживањима Истраживачког центра Пју, петина Американаца тврди да се служи интернетом “готово стално” и 73 % каже да га користе бар једном на дан. Подаци у Уједињеном Краљевству су слични: анкета из 2016. године показала је да је готово 90 % одраслих људи рекло да су се служили интернетом у протекла три месеца. За бројне је људе готово немогуће замислити живот без интернета.

“Један је од највећих проблема у вези с данашњим интернетом што га људи схватају као нешто већ уобичајено”, говори професор Вилијам Дјутон с државног универзитета у Мичигену, аутор књиге “Друштво и интернет”. “Чак и не мисле на то да му не би могли имати приступ, то за њих уопште није реалан сценарио”, додаје.

Шта ако интернет нестане?
То је резултирало бољим пословањем.

“У шали смо предложили да кад би свако предузеће угасило рачунаре сваког месеца на неколико сати и натерало људе да обављају задатке које су одложили, радна ефикасност би порасла”, каже Борг. “Не видим разлога зашто то не би могло да се примени на целу економију.”

Прекид рада интернета не би краткорочно превише утицао ни на путовања – докле год не траје дуже од отприлике једнога дана. Авиони би могли да лете без интернета, а возови и аутобуси и даље би наставили да се крећу. Ипак дужи прекиди рада већ би утицали на логистику. Предузећима не би било лако да послују без интернета.

“Предложио сам да би људи и предузећа требало да имају спреман план у случају губитка интернета, али нисам још приметио да су то почели да раде”, каже Иглмен.

Велики прекид у комуникацији вероватно би различито погодио мале предузетнике и производне раднике. 1998. године око 90 % дојављивача (радијских позивних пријемника) у САД престало је да ради због квара на сателиту. Одмах након квара Дјутон је анкетирао 250 корисника дојављивача у Лос Анђелесу и открио јасне социоекономске разлике у реакцијама људи на квар. Припаднике горње средње класе с менаџерским и сличним пословима тај догађај није посебно погодио.

“Њима се чинило као да је пао снег”, каже Дјутон. “То им је било олакшање”.

Али бројни слободњаци из радничке класе, попут водоинсталатера и столара, су се ослањали само на дојављиваче за проналазак послова па су се на неколико дана нашли без посла. Самохране мајке које су остављале децу у вртићу такође су биле врло забринуте јер иније било начин а да их вртић контактира уколико би се нешто догодило.

“Стога морате схватити да ће се ваша реакција на мисао о губитку интернета вероватно темељити на вашем социоекономскоме статусу”, каже Дјутон.

Али, психолошке последице, попут осећаја изолације и тескобе, погађају једнако све људе. “Већина интернета је направљена с једном сврхом: како бисмо могли међусобно да комуницирамо”, каже Хенкок.

Навикли смо да смо повезани са свима, свугде и увек. “Немогућност да то радимо била би врло непријатна”. То је осећај који препознаје и Борг.

“Знам да када схватим да сам заборавио мобилни телефон, осећам се голо”, каже. “Одједном почнем да размишљам, ‘Знам ли куда идем? Што ако ми се поквари ауто, да ли бих тада могао некога да наговорим да ми позајми мобилни телефон како бих позвао помоћ?’”

Б 92
фото