Гдје је завршило 18 милијарди КМ од акциза и путарина?

Док се грађани Босне и Херцеговине свакодневно суочавају с рупама на путевима и дионицама аутопутева које „не воде никуда“, поставља се логично питање: гдје завршавају милијарде прикупљене од акциза и путарина?

У протеклих 20 година држава је по овом основу инкасирала вртоглавих 18 милијарди КМ, али јасног одговора на питање о трошењу тог новца – нема.

Сваки пут када власник аутомобила наточи пун резервоар (око 50 литара), држава му из џепа, без питања, узме скоро 40 конвертибилних марака на име акциза и путарина. Док грађани броје фенинге, држава броји милијарде. Од 2006. године до данас, по овом основу држава је прикупила невјероватних 18 милијарди марака.

Тим новцем смо могли изградити аутопутеве без кредита, сматра народни посланик Томица Стојановић. Према његовим ријечима, простом рачуницом долазимо до фрапантних података.

"Узмемо ли средњу вриједност од 13 милиона КМ по километру аутопута, до данас смо требали имати изграђено око 1.380 километара аутопутева у БиХ. Ми данас имамо тек око 100 км у Републици Српској и око 120 км у Федерацији БиХ. Гдје су та средства, то само они знају", истиче Стојановић.

Структура цијене горива јасно показује колики је намет државе на сваком купљеном литру:

45 фенинга – акциза за плате администрације;

25 фенинга – путарина за изградњу аутопутева;

15 фенинга – путарина за одржавање путева.

Упркос овом огромном приливу новца, власти посежу за милионским кредитима код међународних банака. Мира Пекић, посланица ПДП-а у ПД ПС БиХ, упозорава да се новац грађана ненамјенски троши.

"Власт та средства користи за остале расходе, за све оно за шта она нису намијењена. С друге стране, узимају се кредити на које исти овај народ плаћа огромне камате, поред већ плаћених акциза и намета при регистрацији", наводи Пекићева.

Док су путеви у БиХ званично међу најгорима у Европи, економиста Игор Гавран наглашава да је изградња невјероватно спора, а дионице се „цјепкају на бескорисне и минималне комаде“.

Додатни апсурд представља чињеница да је систем потпуно паралисан чак и тамо гдје новца има. На рачунима Управе за индиректно опорезивање тренутно лежи блокирано преко 108 милиона марака због немогућности договора о расподјели.

Пекићева упозорава да је расподјела прикупљеног новца заправо борба за политичку контролу над средствима грађана, тврдећи да се милиони нетранспарентно усмјеравају искључиво фирмама блиским режиму које имају 'зелено свјетло' власти за извођење радова.

Иако је буџет само у прошлој години напуњен са милијарду и 350 милиона марака искључиво од путарина и акциза, властима то није довољно. У припреми је поскупљење регистрације возила и до 40 одсто, чиме се терет кризе поново пребацује на леђа грађана.

Закључак је јасан: док народ плаћа за „европске путеве“, заузврат добија нове рупе, скупље дажбине и дугове које ће враћати генерације које долазе.

(БН) Фото: БН