ЕУ личи на бившу Југославију

Са националистичким смутњама, економском кризом и подјелама, Европска унија данас, 25 година послије потписивања споразума у Мастрихту, личи на Југославију крајем 1980-их, пише данас "Дојче веле" (ДW), уз оцјену да се ЕУ мора оспособити да заиста сложно дјелује, иначе ће пропасти.

Свијет 06.02.2017 | 20:54 Њемачки портал тврди да је уједињена Њемачка у Мастрихт донијела као мираз не само своју економску силу већ и историјски условљену слабост, те да је, као "политички патуљак", пренијела ту особину и на ЕУ, а као примјер наводи одсуство досљедног спољнополитичког става на Балкану.

"Можда нико и није био у стању да у годинама послије Мастрихта одмах схвати какве су грешке Европској унији стављене још у колијевку, али ако оне буду игнорисане, то би могло довести до краја Уније", упозорава се у тексту.

ДW оцјењује да је "један од прастарих гријехова ЕУ била неспособност да правилно процјени југословенску кризу, да превентивно дјелује и спријечи рат или да изврши озбиљан миротворан утицај послије избијања сукоба".

Како указује, управо је Европска заједница у вријеме распада јужнословенске државе - а то је било вријеме рођења ЕУ - била недосљедна у заступању прокламованих вриједности.

Овај портал истиче да је у вријеме хладног рата Западна Њемацка била "и привредни див и политички патуљак".

"Та особина се у Мастрихту пренијела и на ЕУ. За ових 25 година патуљак није ни мало порастао. Потпуно су заказале и повремене терапије с безбједносним и спољнополитицким хормонима раста. Рецимо, још увијек не постоји консеквентна спољнополитичка линија на Балкану. А такозвани Западни Балкан, препуштен себи, периодично се враћа својим трибалним коренима", истиче се у тексту.

На унутрашњем плану, оцјењује ДW, Унији недостаје способност постизања консензуса.

"Тврд став Њемачке у свјетској финансијској кризи као и великодушност Берлина за вријеме избјегличке кризе можда јесу производ тренутне њемачке финансијске и хуманитарне логике. Али, њемачка досљедност у тој логици дјелује на очување мира у кући као трајни токсин", објашњава портал.

Токсичност се, указује ДW, могла развити јер су оба става дошла на крају, а не на почетку лошег развоја догађаја, а као примјер наводи то да су приликом пријема Грчке у еврозону западне земље Атини глатко прогледале кроз прсте, а исто се десило приликом пријема Бугарске, Румуније и Хрватске у ЕУ.

"Даблински споразум по којем избјеглице могу тражити азил само у земљи у коју су први пут крочили на тло ЕУ годинама је штитио Њемачку преоптеретивши средоземне земље. Тврдоглаво игнорисање те чињенице направило је од Медитерана масовну гробницу, а од сиријске трагедије - европску избјегличку драму", наводи се у тексту.

Констатујући да актуелно стање ЕУ све више подсјећа на Југославију уочи распада, ДW наводи да, ако се катастрофа у бившој Титовој држави може свести на једну формулу, онда она гласи: перманентна редукција југословенског друштва на наводне заједнице порекла у комбинацији са економском кризом.

"Политичке и економске противријечности су се преко ноћи вулгарно етнизирале. Тада је то у очима западних посматрача изгледало као атавизам, одступање од главне струје историјског напретка. Нажалост, 25 година послије свега мора се констатовати да је распад Југославије означио почетак, а не крај једног кобног тренда", истиче њемачки портал.

ДW предлаже "једноставну спасоносну формулу": требало би да се земље које чине Унију удруже у сложну заједницу вриједности и тако дослиједно наступе према окружењу, али и да примјењују истинску солидарност унутар Уније, и то из спознаје да је боље на вријеме улагати него послије интервенисати.

"ЕУ мора достићи стварну солидарност, финансијску одрживост за све чланице и оспособити се да заиста сложно дјелује, иначе ће пропасти", закључује њемачки портал, уз упозорење да је времена све мање.

(Агенције)