Шта уче ђаци у ЕУ о рату и Балкану?

Како се хрватски Домовински рат и целокупна тадашња ситуација на Балкану презентује ученицима у Немачкој, Италији или Финској истраживао је “Вечерњи лист“.

Регион 02.12.2016 | 12:10 Уџбеници, како се наводи, не именују агресора, не иду у детаље, а нагласак се ставља на то да сви учесници схвате последице национализма.
 
Ко је био агресор у рату у Хрватској? Ко је био жртва? На ова питања ученици у школама широм Европе неће добити једнозначне одговоре. Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, те објашњења професора историје из тамошњих средњих школа показују како се рат у Хрватској тек спомиње у контексту ширих историјских догађања тог доба, завршетка Хладног рата и распада Источног блока и мултинационалних држава.

Постоји суздржавањеод означавања народа или система “агресорским”, док се, на пример, појам Домовински рат и не спомиње, пише хрватски “Вечерњи лист”.

“Југославија је под Титом представљена као успешна држава “трећег пута”, док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких догађања у источној и југоисточној Европи након 1990.”, каже професорка Сирка Ахонен са Универзитета у Хелсинкију, која је учествовала у стварању програма из историје.

“Посебна пажња посвећује се национализму. Екстремно насиље у БиХ је забежено. Расправља се о томе како међународна заједница није имала адекватан одговор на ратове”, додаје С. Ахонен.

По истој парадигми тај део историје обрађен је у школама у Немачкој, тачније у Баварској, каже Фриц Шафер, професор историје те шеф тамошњег Одељења за образовне политике Друштва учитеља.

“Не идемо у детаље. Евентуално ако је у разреду ученик из Хрватске или БиХ, испричаће своју причу.

“Ратови у Југославији се приказују у блоку у којем се обрађује крај Хладног рата, а одговорност за злочине ученик треба схватити у контексту пораста национализма са свих страна”, каже Шафер.

Италијански средњошколци пак у својим уџбеницима читају како су “ратна деловања у Хрватској оправдана постојањем значајне српске мањине, али да су уз регуларну војску (ЈНА) у њима учествовале паравојне српске јединице, које су више пута починиле гнусне злочине против Хрвата”.

“Хрватска је пак брзо створила војску и почела враћати територију. Кад су хрватска снаге дошле до територија које су настањивали Срби, починили су и етничко чишћење, протеравши Србе”, стоји у уџбенику.

“Не бих рекао да је на делу релативизација злочинца и жртве. Нама је важно да ученици усвоје тенденције, као што је етнички мозаик какав је била Југославија и шта се догађа кад таква заједница пропадне или кад порасте национализам, шта се може применити и на друге сличне ситуације.

Ученици обрађују и делове есеја бугарско-француског филозофа Тсветана Тодорова “Сећање као лек за зло” те хрватске феминисткиње и филозофкиње Раде Ивековић “Балканизација разума/ума” који критички говоре о ратовима – каже професор Андреа Нарди из Тоскане, који је и водитељ регионалног одбора за матурске испите из историје.

За разлику од Хрватске, рату у БиХ детаљније се обрађује у свим државама – на пример, средња школа “Јацек Курон” из Варшаве сваке године води ученике трећег разреда у Сарајево.

Италијански уџбеници пак напомињу како се у рату у БиХ Срби кроз медије портретирају као агресори, Муслимани као жртве, а Хрвати су неутрални. Слободан Милошевић се пак спомиње у контексту стварања Међународног суда за разне злочине на подручју бивше Југославије.

“Распад Југославије и мртви и протерани (10-25 хиљада мртвих и 320 хиљада протераних до краја рата у Хрватској те 140-250 хиљада мртвих и 2,5 милиона протјераних до краја рата у Босни) те злочини (етничко чишћење, масовне гробнице, напади на цивиле), слике рата и жртава на ТВ и у новинама, утицали су на међународну заједницу, али, пре свега, на савест. Као резултат оформљен је Међународни суд”, стоји у италијанском уџбенику, а уз фотографију Слободана Милошевића тек пише како је “оптужен за злочине против човечности, али да је пре изрицања пресуде умро”.

Извор: Вечерњи лист
Фото: Тхинкстоцк