Анализа: Зашто је Звезди потребна озбиљна филијала и како изгледа ''Сурвајвер'' на Маракани?!

Колико је реално да савршени везни ред Звездиних омладинаца предвођен Николићем, Рачићем и Аџићем у догледно време видимо у сениорском тиму?

Фудбал 03.11.2016 | 23:00
Анализа: Зашто је Звезди потребна озбиљна филијала и како изгледа ''Сурвајвер'' на Маракани?!
Нећемо ништа ново рећи констатацијом да актуелни тим Црвене звезде има малу тржишну вредност. Универзалац Михаило Ристић, који је током краткотрајне сениорске каријере преживео бројне прекоманде, остао је у Љутице Богдана као једини експонат златне "класе 1996", екипе која је добрано напунила касу финансијски уздрманог гиганта (Грујић, Јовић, Јовановић...).

Јесте сениорски тим Црвене звезде тренутно лидер Суперлиге, јесте да има шансе да освоји дуплу круну, али навијачима црвено-белих оптимизам је распалио недавни вечити дерби у омладинској конкуренцији. Не толико због резултата (3:0), већ због чињенице да је средњи ред екипе Јована Станковића производио најлепшу фудбалску мелодију из још нејаких јуниорских ногу. Тек придошли Вељко Николић био је за катедром, као истински пословођа свих акција. Где је он стао продужавали су јавности већ добро познати Лука Аџић и његов имењак Илић, док им је леђа чувао снажни Урош Рачић... Стекао се утисак да један другоме пристају као шал врату, да би могли да буду делови пазла неке нове шампионске Црвене звезде и да би попут нешто старијих колега могли клубу да донесу озбиљан финансијски бенефит. 

Онима који су га прву пут гледали деловало је да Вељко Николић може да уради са лоптом, оно исто што Бора Дугић деценијама ради са фрулом. Прави фудбалски естета и уметник (мада ни његове колеге по позицији не заостају много). Међутим, колико год игра Звездиног јуниорског везног реда деловала писмено, чињеница је да сви набројани момци још имају млечне зубе и да би они лако могли да буду разбијени у сениорској конкуренцији.

Ту долазимо до Звезде као клуба, до озбиљности или неозбиљности једног система. Превише добри за омладинску лигу, а још слаби за први тим, Николић, Аџић, Илић и Рачић ускоро ће се наћи на озбиљном раскршћу. Њихов ДНК накрцан сировим талентом обећава озбиљну каријеру, али ранија искуства говоре да не би било изненађење ако ускоро скрену на пут заборава. 

Позајмица је, бар за младе играче, термин пун замки. Посебно, јер Црвена звезда и даље нема озбиљну филијалу, још од времена када су се Баста, Луковић, Мрђа и Бошко Јанковићоспособљавали за тежак фудбалски живот у редовима убског Јединства. Испоставило се да је то био гејзир с којег се Звезда напајала. Јер они су се у тамнавској провинцији челичили и уједно уигравали до те мере да су за само годину дана од друголигашких играча постали момци који могу на црту са ПСВ-ом.

Звезда је последњих година покушала с Бежанијом, али тај подухват до сада није дао очекиване резултате. Појединци су заборављени, други пак, никако не успевају да напредују (пример Милош Стојановић)... Колико год била девастирана, Звезда је увек - Звезда. Једноставно, играчи у осетљивом животном добу (или већина њих) не могу да се помире с чињеницом да нису део великог клуба у којем су их одгајали. Да их пре тренинга не чека опран дрес, нити да их држе као мало воде на длану као у омладинској школи. Једноставно, нису сви саткани од карактера Марка Грујића који је Ибарском магистралом (позајмица у Колубари) дошао до Енфилда.

У иделаном Звездином систему Николић, Аџић, Илић и Рачић добили би привилегију да одиграју заједно сезону или две у сениорској конкуренцији. Да стекну све врсте аутоматизма којим ће надоградити таленат, да осете лакат у зубе префриганог друголигашког играча, а потом "ђутуре" буду пребачени у први тим. Ништа то није ново, нити епохално, посебно, јер је у фудбалу све одавно измишљено. Не воле у Љутице Богдана поређење с вечитим ривалом, али Телеоптик (као тим, а не као спортски центар) направио је Партизану силне милионе. Или пример из много богатијег фудбалског света: Инијеста, Ћави и Бускетс су размењивали тачне пасове од кадета  Барселоне, па све до другог тима каталонског великана.

"Сећам се када сам био селектор младе репрезентације, отишао сам да гледам Матију Настасића који је играо за Телеоптик. Јесте у питању друга лига, али за њега је било идеално да се 'пегла' са искусним играчима као што је Предраг Коџо. Ту је одрастао", поручио је једном приликом Александар Јанковић.

Да поједноставимо, гледајући како на први утисак делују у пакету Аџић, Николић, Рачић иллић, Црвеној звезди је потребна озбиљна филијала као никад пре. Био би велики грех распаривати их, без обзира што у трци за први тим Николић и Рачић имају пол позицију. Овај други је већ осетио суперлигашки барут.

"Није то ништа ново, било би сјајно да имамо филијалу. Појединци су показали да су превазишли омладинску лигу Србије. Гледаћемо да их већ у децембру пошаљемо на позајмицу. То је пут којем тежимо", поручио је директор омладинске школе Црвене звезде Драган Младеновић.

Прича о озбиљном младом тиму, народски речено филијали, траје у Црвеној звезди скоро и деценију. Али иза последњих победа у вечитим дербијама омладинаца и кадета крије се још један проблем у најави. Звездина деца су принуђена да већ у јуниорским данима буду учесници фудбалске верзије Сурвајвера. Један од јунака победе омладинаца био је Лазар Романић на чије место аплицира најталентованији шпиц омладинске школе Дејан Јовељић, као и последње појачање Вања Вучићевић. Тешко да ће у догледно време сва тројица бити прекомандована у први тим. Исто тако, постоји мишљење да би Лука Аџић, Вељко Николић и Лука Илић могу да угуше један другог. Све лаконоги мајстори фудбала, сличних карактеристика и менталитета.

Од вишка квалитета и конкуренције некад може да заболи глава.

"Не видим у томе проблем. Играчи Црвене звезде у омладинској школи морају да знају да нису недодирљиви, да постоји још неко ко чека шансу. Они под утиском родитеља, менаџера, па и медија још у пионирима мисле да су суперталенти. И онда праве грешке. Ето, против Партизана у протоколу није био један од играча са професионалним уговором који је направио недопустиву грешку у понашању. Сада ће морати да чекају шансу, јер је други користи. Набројали сте наша три шпица, Романића, Вучићевића и Јовељића. Тренутно само једног имамо на располагању. А ја искрено верујем да ће сва тројица бити у првом тиму. То само од њих зависи", јасан је Драган Младеновић.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар