Analiza: Zašto je Zvezdi potrebna ozbiljna filijala i kako izgleda ''Survajver'' na Marakani?!
Koliko je realno da savršeni vezni red Zvezdinih omladinaca predvođen Nikolićem, Račićem i Adžićem u dogledno vreme vidimo u seniorskom timu?
Fudbal 03.11.2016 | 23:00
Jeste seniorski tim Crvene zvezde trenutno lider Superlige, jeste da ima šanse da osvoji duplu krunu, ali navijačima crveno-belih optimizam je raspalio nedavni večiti derbi u omladinskoj konkurenciji. Ne toliko zbog rezultata (3:0), već zbog činjenice da je srednji red ekipe Jovana Stankovića proizvodio najlepšu fudbalsku melodiju iz još nejakih juniorskih nogu. Tek pridošli Veljko Nikolić bio je za katedrom, kao istinski poslovođa svih akcija. Gde je on stao produžavali su javnosti već dobro poznati Luka Adžić i njegov imenjak Ilić, dok im je leđa čuvao snažni Uroš Račić... Stekao se utisak da jedan drugome pristaju kao šal vratu, da bi mogli da budu delovi pazla neke nove šampionske Crvene zvezde i da bi poput nešto starijih kolega mogli klubu da donesu ozbiljan finansijski benefit.
Onima koji su ga prvu put gledali delovalo je da Veljko Nikolić može da uradi sa loptom, ono isto što Bora Dugić decenijama radi sa frulom. Pravi fudbalski esteta i umetnik (mada ni njegove kolege po poziciji ne zaostaju mnogo). Međutim, koliko god igra Zvezdinog juniorskog veznog reda delovala pismeno, činjenica je da svi nabrojani momci još imaju mlečne zube i da bi oni lako mogli da budu razbijeni u seniorskoj konkurenciji.
Tu dolazimo do Zvezde kao kluba, do ozbiljnosti ili neozbiljnosti jednog sistema. Previše dobri za omladinsku ligu, a još slabi za prvi tim, Nikolić, Adžić, Ilić i Račić uskoro će se naći na ozbiljnom raskršću. Njihov DNK nakrcan sirovim talentom obećava ozbiljnu karijeru, ali ranija iskustva govore da ne bi bilo iznenađenje ako uskoro skrenu na put zaborava.
Pozajmica je, bar za mlade igrače, termin pun zamki. Posebno, jer Crvena zvezda i dalje nema ozbiljnu filijalu, još od vremena kada su se Basta, Luković, Mrđa i Boško Jankovićosposobljavali za težak fudbalski život u redovima ubskog Jedinstva. Ispostavilo se da je to bio gejzir s kojeg se Zvezda napajala. Jer oni su se u tamnavskoj provinciji čeličili i ujedno uigravali do te mere da su za samo godinu dana od drugoligaških igrača postali momci koji mogu na crtu sa PSV-om.
Zvezda je poslednjih godina pokušala s Bežanijom, ali taj poduhvat do sada nije dao očekivane rezultate. Pojedinci su zaboravljeni, drugi pak, nikako ne uspevaju da napreduju (primer Miloš Stojanović)... Koliko god bila devastirana, Zvezda je uvek - Zvezda. Jednostavno, igrači u osetljivom životnom dobu (ili većina njih) ne mogu da se pomire s činjenicom da nisu deo velikog kluba u kojem su ih odgajali. Da ih pre treninga ne čeka opran dres, niti da ih drže kao malo vode na dlanu kao u omladinskoj školi. Jednostavno, nisu svi satkani od karaktera Marka Grujića koji je Ibarskom magistralom (pozajmica u Kolubari) došao do Enfilda.
U idelanom Zvezdinom sistemu Nikolić, Adžić, Ilić i Račić dobili bi privilegiju da odigraju zajedno sezonu ili dve u seniorskoj konkurenciji. Da steknu sve vrste automatizma kojim će nadograditi talenat, da osete lakat u zube prefriganog drugoligaškog igrača, a potom "đuture" budu prebačeni u prvi tim. Ništa to nije novo, niti epohalno, posebno, jer je u fudbalu sve odavno izmišljeno. Ne vole u Ljutice Bogdana poređenje s večitim rivalom, ali Teleoptik (kao tim, a ne kao sportski centar) napravio je Partizanu silne milione. Ili primer iz mnogo bogatijeg fudbalskog sveta: Inijesta, Ćavi i Buskets su razmenjivali tačne pasove od kadeta Barselone, pa sve do drugog tima katalonskog velikana.
"Sećam se kada sam bio selektor mlade reprezentacije, otišao sam da gledam Matiju Nastasića koji je igrao za Teleoptik. Jeste u pitanju druga liga, ali za njega je bilo idealno da se 'pegla' sa iskusnim igračima kao što je Predrag Kodžo. Tu je odrastao", poručio je jednom prilikom Aleksandar Janković.
Da pojednostavimo, gledajući kako na prvi utisak deluju u paketu Adžić, Nikolić, Račić illić, Crvenoj zvezdi je potrebna ozbiljna filijala kao nikad pre. Bio bi veliki greh rasparivati ih, bez obzira što u trci za prvi tim Nikolić i Račić imaju pol poziciju. Ovaj drugi je već osetio superligaški barut.
"Nije to ništa novo, bilo bi sjajno da imamo filijalu. Pojedinci su pokazali da su prevazišli omladinsku ligu Srbije. Gledaćemo da ih već u decembru pošaljemo na pozajmicu. To je put kojem težimo", poručio je direktor omladinske škole Crvene zvezde Dragan Mladenović.
Priča o ozbiljnom mladom timu, narodski rečeno filijali, traje u Crvenoj zvezdi skoro i deceniju. Ali iza poslednjih pobeda u večitim derbijama omladinaca i kadeta krije se još jedan problem u najavi. Zvezdina deca su prinuđena da već u juniorskim danima budu učesnici fudbalske verzije Survajvera. Jedan od junaka pobede omladinaca bio je Lazar Romanić na čije mesto aplicira najtalentovaniji špic omladinske škole Dejan Joveljić, kao i poslednje pojačanje Vanja Vučićević. Teško da će u dogledno vreme sva trojica biti prekomandovana u prvi tim. Isto tako, postoji mišljenje da bi Luka Adžić, Veljko Nikolić i Luka Ilić mogu da uguše jedan drugog. Sve lakonogi majstori fudbala, sličnih karakteristika i mentaliteta.
Od viška kvaliteta i konkurencije nekad može da zaboli glava.
"Ne vidim u tome problem. Igrači Crvene zvezde u omladinskoj školi moraju da znaju da nisu nedodirljivi, da postoji još neko ko čeka šansu. Oni pod utiskom roditelja, menadžera, pa i medija još u pionirima misle da su supertalenti. I onda prave greške. Eto, protiv Partizana u protokolu nije bio jedan od igrača sa profesionalnim ugovorom koji je napravio nedopustivu grešku u ponašanju. Sada će morati da čekaju šansu, jer je drugi koristi. Nabrojali ste naša tri špica, Romanića, Vučićevića i Joveljića. Trenutno samo jednog imamo na raspolaganju. A ja iskreno verujem da će sva trojica biti u prvom timu. To samo od njih zavisi", jasan je Dragan Mladenović.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar