Стигао авион пун српских медаља из Рија!

Златни ватерполисти, сребрне одбојкашице, сребрни кошаркаши, сребрни кајакаши и бронзане кошаркашице - сви они слетели су истим авионом у Београд, на аеродром Никола Тесла. Тијана Богдановић стигла је раније и имала посебан дочек.

Остали спортови 23.08.2016 | 17:15 Један авион на време, други каснио!

Авионом из Париза, с којим није било проблема па и кашњења, у Београд су нешто после 13 часова дошли такмичари у индивидуалним спористима, Тијана Богдановић, Милица Мандић, Асмир Колашинац, Михаил Дудаш, Амела Терзић, итд. Отприлике у исто време требало је да стигне и авион из Дубаија, са кошаркашима, одбојкашицама, ватерполистима и кошаркашицама, али је због квара на авиону они био у престоници око 15.30.

"Не бих хтео да скрећем мојим резултатима пажњу са историјских успеха мојих колега, којима честитам свима и који су нас остале сигурно мотивисали да узмемо медаљу у будућности", рекао је скромно наш бацач кугле Асмир Колашинац и онда се догодила прилика да докаже да заиста то и мисли.

Наиме, у тренутку када је говорио ове речи у камеру РТС, Аеродромом "Никола Тесла" проломио се врисак и аплауз.

И Асмиру и колеги са Јавног сервиса било је јасно ко се појавио – Тијана Богдановић.

Асмир, у складу онога што је и поручио, само је одмахнуо руком и скромно се померио у страну, пуштајући да камера забележи најмлађег освајача олимпијске медаље у историји Србије – 18-годишњу Тијану, сребрну у теквондоу.

Уплакана, након што је добила букет ружа у облику слова "Т", Тијана је за РТС рекла:

"Велика је част ово замене, нисам очекивала", покушавала је да повеже мисли и сабере осећања девојка, која ће за неколико дана морати да се врати у школске клупе!

"Ух, сад је време за славље, школа почиње 1. септембра, тек ћу тада размишљати о томе", искрено је рекла такмичарка, која је према многим оценама доживела велику направду у финалу у којој јој је, и због грешки организатора, одузето злато.

О томе је говорио њен тренер Драган Јовић, који је у Лондону 2012. од Милице Мандић учинио првог женског освајача олимпијске медаље за самосталну Србију, златне, а четири године касније од тинејџерке умало направио још једну златну олимпијку.

"Велики је резултат остварен, направили смо континуитет у освајању медаља, иако остаје жал што нисмо могли озбиљније да се жалимо на одлуку судија у Тијанином финалу, јер ниједна од 11 камера није забележила у исто време и сат и пад Корејке. Тако су наши захтеви одбијени, па чак и то да добијемо било какав одговор, јер би према правилима уследила дисквалификација Корејке и Тијана би добила злато", рекао је Јовић, који је потом истакао да је у разговорима са бројним функционерима и спортским радницима стекао утисак да се о Тијани говори као олимпијској шампионки.

"Добили смо касније признања, са разних страна, али правила су таква, слично као што је било са Чавићем у Пекингу. Свима је било јасно да је стигао први, али је злато припало Фелпсу".

Осврнуо се и на неуспех Милице Мандић у намери да одбрани злато из Лондона.

"Сад могу да кажем, а нисам хтео раније да не бих баксузирао, да она никад није била спремнија, али такав је спорт. Она је велики шампион и један део Тијанине медаље је и Миличин. Она је покренула све што се касније догодило, а још је довољно млада тако да ће имати нову шансу, само треба збити редове и закључити у чему је била грешка", рекао је Јовић.

"Знам да је за њу тешко да ово преболи, знала је да је спремна, злато је освојила Кинескиња Ценг коју је Милица побеђивала".

Да јој је тешко видело се по Миличином гласу...

Она је, трудећи се да не заплаче уживо у програму, поручила да јој је тешко, али да неће одустати и да ће наставити да ради свом снагом.

Два сата након атлетичара и теквондисткиња, летом преко Дубаија који је каснио стигли су златни ватерполисти, сребрне одбојкашице, сребрни кошаркаши, сребрни кајакаши и бронзане кошаркашице Србије.

Воденим топовима дочекан је боинг 737 пун олимпијских медаља када се закотрљао на писту београдског аеродрома. Тим почасним чином обележен је почетак великог славља поводом успеха српских спортиста на Олимпијским играма у Рију.

Аеродромска зграда била је премала да у њу стану сви навијачи који су желели да поздраве српске шампионе. Било је ту застава, торти, па и један транспарент посвећен одбојкашици Јовани Стевановић,, ћерки бившег фудбалера Горана Стевановића - "Јована, сијаш као злато".

Прва је изашла капитенка кошаркашке репрезентације Милца Дабовић, која се овом медаљом опрашта од националног тима:

"Тек за неколико месеци бићемо свесне шта смо урадиле. Сви певамо и сви се радујемо и плачемо једнако. Све за једну, једна за све. тако је било и на терену. Уживамо у томе и то нас је и довело до овде. Нисмо одустајале ни једног тренутка", рекла је Милица.

Општи врисак уследио је када је изашао тренер олимпијских шампиона. Дејану Савићу одмах су у загрљај скочили син и ћерка, али селектор ватерполиста није желео да се задржава и даје изјаву, већ је пожурио у салу Београд на конференцију за медије. Остали капитени и тренери освајача медаља такође су кренули за њим, тако да није било прилике за сусрет са навијачима.

Први је лед пробио новајлија Никола Јокић, а за њим су кренули остали кошаркаши, који су поздрављени овацијама.

"Као да смо не знам шта урадили за нацију. Ми нисмо могли толико да знамо из Рија, али сада по повратку осећамо како је то. Погледајте цела Србија је уз нас и хвала им на томе", рекао је Јокић.

Један од најзанимљивијих поклича на аеродорому био је упућен Милану Мачвану: "Да ли мирно спаваш, Дуренте?"

"Ми још увек нисмо свесни колики смо успех направили. Још увек сабирамо утиске. Овај дочек ће нам то показати", рекао је Мачван.

Одбојкашица Стефана Вељковић није могла да суздржи сузе:

"Ја стварно нисам очекивала ово. Сузе ми крећу. Не знам шта да кажем. Мени је сад драже овде. Ово је било прелепо искуство за нас, ја сам претходно учествовала у Пекингу и Лондону, али ово су ми најлепше олимпијске игре", рекла је Стефана, која је у Рију била у друштву свог дечка Мирослава Радуљице.

Одбојкашица Јована Стевановић сада и званично може да каже да је по спортским успесима претекла тату фудбалера.

"Нисмо још увек свесне. док смо биле у олимпијском селу све нам је изгледало полунормално, али сада када видимо еуфорију и какву смо радост донеле нашој земиљ - утисци су још јачи. Било нам је тешко после финала, тешко нам је пао пораз и нисмо се задовољиле сребрном медаљом. Балкон и све што се дешава испред Скупштине је сан сваког српског спортисте и драго ми је да сам то доживела", рекла је Јована.

Соња Петровић није желела пред камерама да открива детаље из свлачионице европских првакиња, као ни какав је репертоар песама. Једно је сигурно - бронзано одличје кошаркашицама неизмерно значи.

"Највећи вам је доказ кроз шта пролазимо и колико смо захвалне једна другој, када видите како се радује Марина Маљковић, која не показује емоције".

Кошакаш Мирослав Радуљица посебно је био срећан што су се све екипе Србије вратиле са одличјем.

"Мислим да нико није веровао у ово. Али баш је лепо што се сви враћамо заједно и са медаљама око врата. Мени није битно која је, за мене су све златне. Сви се осећамо феноменално и ово је феноменалан дочек. Колико год ми били мала земља, али нашим залагањем и тиме што смо рођени ту где јесмо постижемо вансеријске резултате. Ја поздрављам овом приликом, као и после сваке утакмице, све оне који се осећају као Срби и у Републици Српској, и у Црној Гори и на Косову. Ако смо заједно можемо да постигнемо много", рекао је Радуљица.

Бронзана кошаркашица Ана Дабовић је уз широк осмех признала да јој олимпијска медаља више значи, него она коју је претходног лета освојила на Европском првенству.

"Нама је свака медаља много битна, посебно када доживимо овакав дочек, тако да сам веома узбуђена. Али трећи у свету, је бољи него први у Европи. Сигурно да нам је ова медаља значајнија. Надам се да смо ових 20 дана усрећиле овај народ који нас је пратио, знамо да смо их мали и нервирали, али извињавам се. Исто тако надам се да смо мотивисали девојчице и дечаке да се баве спотом".

Хвала вам, шампиони! Време је за славље. Заслужили сте!

Извор: мондо.рс