Српски страх број 1: Промаја је ОК

Кад звезда упече, избегавајте стајање пред клима-уређајем, хладне тушеве и ледену воду.

Здравље 20.07.2016 | 08:53 Знојење је једини физиолошки процес којим се организам ослобађа вишка топлоте, али на тропским температурама ни то не помаже, па се хладимо уз клима-уређаје, промају и ледену воду. Све ове мере, каже др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине у Дому здравља „Вождовац“ у Београду, штите тело од топлотног удара, али зато, уколико се претерује, могу да изазову прехладу.

Клима-уређаје ноћу не треба остављати укључене јер може да дође до потхлађивања организма. Кад легнете, искључите климу и направите промају
И зато, каже докторка, правилно користите климу, избегавајте ледене напитке, не седите знојави на промаји, па вас неће мучити главобоља, укоченост мишића и повишена температура.

 Клима-уређаји нам омогућавају да нормално функционишемо у кући и на послу чак и на овако високим температурама, али само ако их правилно користимо, односно уколико разлика између спољашње и унутрашње температуре није већа од шест-седам степени. У супротном, излазак из прерасхлађене у неку другу просторију или напоље може да изазове прехладу, болове у грлу, кашаљ, пецкање у очима, чак и повишену температуру и главобољу.
– Најризичније је седети ознојен директно испод клима-уређаја јер то може да доведе до укочености врата. Исто важи и за вентилаторе који никада не смеју да дувају директно у тело – упозорава др Димитријевић.

Промаја је, шта год ми мислили, најприроднији начин да се расхладите у просторијама у којима борави више људи.
– Лоша је једино ако дође до наглог расхлађивања и ако стојимо директно на месту где се ваздушне струје сударају. Једино тада може да дође до прехладе, упале мишића и пада имунитета – објашњава докторка.
Она је много боља и од клима-уређаја и од вентилатора, сматра др Димитријевић, јер омогућава размену спољашњег и унутрашњег ваздуха. Промајом се из спољне средине уноси кисеоник и елиминишу угљен-диоксид, бактерије и вируси.

Вода је једини лек
При високим спољним температурама организам знојењем дневно изгуби и до три литра течности, коју ваља надокнадити. Будући да знојењем организам губи и минерале, др Димитријевић саветује да је најбоље пити обичну воду како би се тај губитак надокнадио. Притом, додаје она, ваља водити рачуна да вода не буде превише хладна, што нарочито важи за особе које имају осетљиво грло и честе упале крајника. Оне би требало да избегавају хладне и газиране напитке, као и сладолед, и да за освежавање користе воду, а уместо сладоледа воће.

 Када врели дођемо с посла, прија намтуширање хладном водом, али то, каже докторка, треба избегавати. Ваља сачекати да се прегрејано и ознојено тело само мало охлади и онда се истуширати водом чија је температура између 30 и 35 степени.

– Када прегрејано тело дође у контакт с хладном водом, проширени крви судови се нагло скупљају, што може да доведе до скока крвног притиска и отежаног рада срца – објашњава наша саговорница и додаје да то ваља имати на уму и приликом туширања и приликом купања у мору, реци и базену.

Блиц жена
фото:интернет