Srpski strah broj 1: Promaja je OK

Kad zvezda upeče, izbegavajte stajanje pred klima-uređajem, hladne tuševe i ledenu vodu.

Zdravlje 20.07.2016 | 08:53 Znojenje je jedini fiziološki proces kojim se organizam oslobađa viška toplote, ali na tropskim temperaturama ni to ne pomaže, pa se hladimo uz klima-uređaje, promaju i ledenu vodu. Sve ove mere, kaže dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“ u Beogradu, štite telo od toplotnog udara, ali zato, ukoliko se preteruje, mogu da izazovu prehladu.

Klima-uređaje noću ne treba ostavljati uključene jer može da dođe do pothlađivanja organizma. Kad legnete, isključite klimu i napravite promaju
I zato, kaže doktorka, pravilno koristite klimu, izbegavajte ledene napitke, ne sedite znojavi na promaji, pa vas neće mučiti glavobolja, ukočenost mišića i povišena temperatura.

 Klima-uređaji nam omogućavaju da normalno funkcionišemo u kući i na poslu čak i na ovako visokim temperaturama, ali samo ako ih pravilno koristimo, odnosno ukoliko razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature nije veća od šest-sedam stepeni. U suprotnom, izlazak iz prerashlađene u neku drugu prostoriju ili napolje može da izazove prehladu, bolove u grlu, kašalj, peckanje u očima, čak i povišenu temperaturu i glavobolju.
– Najrizičnije je sedeti oznojen direktno ispod klima-uređaja jer to može da dovede do ukočenosti vrata. Isto važi i za ventilatore koji nikada ne smeju da duvaju direktno u telo – upozorava dr Dimitrijević.

Promaja je, šta god mi mislili, najprirodniji način da se rashladite u prostorijama u kojima boravi više ljudi.
– Loša je jedino ako dođe do naglog rashlađivanja i ako stojimo direktno na mestu gde se vazdušne struje sudaraju. Jedino tada može da dođe do prehlade, upale mišića i pada imuniteta – objašnjava doktorka.
Ona je mnogo bolja i od klima-uređaja i od ventilatora, smatra dr Dimitrijević, jer omogućava razmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Promajom se iz spoljne sredine unosi kiseonik i eliminišu ugljen-dioksid, bakterije i virusi.

Voda je jedini lek
Pri visokim spoljnim temperaturama organizam znojenjem dnevno izgubi i do tri litra tečnosti, koju valja nadoknaditi. Budući da znojenjem organizam gubi i minerale, dr Dimitrijević savetuje da je najbolje piti običnu vodu kako bi se taj gubitak nadoknadio. Pritom, dodaje ona, valja voditi računa da voda ne bude previše hladna, što naročito važi za osobe koje imaju osetljivo grlo i česte upale krajnika. One bi trebalo da izbegavaju hladne i gazirane napitke, kao i sladoled, i da za osvežavanje koriste vodu, a umesto sladoleda voće.

 Kada vreli dođemo s posla, prija namtuširanje hladnom vodom, ali to, kaže doktorka, treba izbegavati. Valja sačekati da se pregrejano i oznojeno telo samo malo ohladi i onda se istuširati vodom čija je temperatura između 30 i 35 stepeni.

– Kada pregrejano telo dođe u kontakt s hladnom vodom, prošireni krvi sudovi se naglo skupljaju, što može da dovede do skoka krvnog pritiska i otežanog rada srca – objašnjava naša sagovornica i dodaje da to valja imati na umu i prilikom tuširanja i prilikom kupanja u moru, reci i bazenu.

Blic žena
foto:internet