Анализа - Опасна игра: Партизан већ прецртао читав тим од прошле године!

Како оно беше - „правимо екипу на дуге стазе“?

Фудбал 22.07.2016 | 00:15 Правимо тим на дуге стазе.

Кад следећи пут неко из Партизана посегне за давно укорењеном, ретко кад реализованом мисли, требало би Гробари добро да се замисле, ставе прст на чело и сами себи кажу:

„Јел нас то (опет) лажу?“

Последња дешавања у и око Хумске потврђују да на истом прошлог лета није било никаквог система, нити плана да се оформи јак тим, који би играо заједно неколико година, већ је све препуштено случају. Стихији. И тада добрим, а врло брзо поквареним односима у врху клуба, па данас, тачно 370 дана после премијере са Дилом Гори, у или први првом тиму црно-белих нема никог од играча доведених прошлог лета.

Још једном - никог! (на фотографији горе је тим од пре само годину дана, који је играо против Дила Горија)

Вест да је Никола Лековић отишао у Напредак из Крушевца само показује колико код тадашњих руководилаца, од којих су неки и данас у клубу, није било разбористости да се формира екипа способна да игра дуго заједно. Руку на срце, леви бек је ионако стигао на позајмицу из пољске Лекије, али сви који су дошли пре или истовремено са њим (последњег дана прелазног рока) сад или више нису на црно-белој страни Топчидерског брда или их је Иван Томић удаљио од стартних 11, а клуб ставио у излог на продају.

Никола Лековић у Крушевцу, његов имењак Трујић отишао у Војводину, трагични Фабрисио Дорнелас на Тајланду, па одатле у Румунију, Александар Субић послат на позајмицу у тузланску Слободу, Ален Стевановић, Марко Јевтовић и Небојша Косовић ни близу стартних 11, Валери Божинов скрајнут после Томићевог „рибања“, док једини прошлог лета ангажован играч, који се црно-белима у потпуности исплатио (на фудбалском и економском пољу)Абубакар Оумару више није ту, пошто је зимус продат Кинезима за 1.200.000 евра. Други је Немања Михајловић од кога се тек очекује зарада, док је играчки показао да може да носи овај тим Партизана.

Ево њиховог појединачног учинка минуле сезоне у дресу Партизана:

Никола Лековић - осам утакмица, 720 минута, без гола, без асистенције
Фабрисио Дорнелас - 22 утакмице, 1935 мнута, један гол, две асистенције
Марко Јевтовић - 34 утакмице, 2579 минута, један гол, једна асистенција
Валери Божинов - 45 утакмица, 2564 минута, 18 голова, осам асистенција
Абубакар Оумару - 26 утакмица, 1827 минута, десет голова, четири асистенције
Никола Трујић - 12 утакмица, 375 минута, два гола, пет асистенција
Ален Стевановић - 28 утакмица, 1976 минута, четири гола, пет асистенција
Небојша Косовић - 21 утакмица, 1234 минута, један гол, две асистенције
Александар Субић - 15 утакмица, 1297 минута, без гола, без асистенције
Немања Михајлиовић - 18 утакмица, 1564 минута, седам голова, 15 асистенција

Подаци о томе где су сад фудбалери помепзно пре годину дана најављени као појачања намећу питање одговорности којим се у Хумској 1 нико не бави. Или не жели да се бави. Ко их је довео?

Док су били у љубави ту су заједничким снагама радили тадашњи председник Зоран Поповић, потпредседници Војислав Недић и Милорад Вучелић, као и генерални директор Милош Вазура, од којих су последња двојица и даље у клубу. Дакле, бавили су се спортским питањима и показали да њима нису вични. Претходно су успели да удаље од себе најпре Драгана Ћирића, потом и Љубишу Тумбаковића, двојац пројектован да се бави искључиво темама уско везаним за екипу и њено јачање. Кад су их игнорисали до те мере да су Ћирић и Тумбаковић понели оставке и напустили Партизан, очистили су себи простор за трансфер политку. И доживели фијаско.

Чињеница да су се спортом бавили Поповић, Недић, Вучелић и Вазура довела је Партизан у ситуацију да иза себе има једна од најгорих прелазних рокова у историји. Последично томе слабе резултате, честе промене тренера (сезону почео Зоран Милинковић, премостиоЉубинко Друловић, а завршио Иван Томић), а како је сваки од њих имао неке своје идеје један по један играч је отпадао. Или је отеран. Или ће то тек бити. Без обзира што некима није ни дата шанса (Трујић) или иза себе имају статистику (Божинов).

Данас, годину и пет дана после Диле Гори, Партизан у фотељи спортског директора има Ивицу Илиева, који поседује ентузијазам, можда и „око“ да процени играча, али је лошом политиком претходника остао без новца да реализује идеје и доведе играча око кога би постојао јавни консензус да је топ појачање. Овако је био принуђен да овог лета углавном доводи бесплатне и(ли) фудбалере на позајмицу. Без гаранција да ће успети. Док му клуб не помогне. Тек онда ће оно „правимо тим на дуге стазе“ имати потпору.

Само, има ли Партизан времена да чека?