Analiza - Opasna igra: Partizan već precrtao čitav tim od prošle godine!

Kako ono beše - „pravimo ekipu na duge staze“?

Fudbal 22.07.2016 | 00:15 Pravimo tim na duge staze.

Kad sledeći put neko iz Partizana posegne za davno ukorenjenom, retko kad realizovanom misli, trebalo bi Grobari dobro da se zamisle, stave prst na čelo i sami sebi kažu:

„Jel nas to (opet) lažu?“

Poslednja dešavanja u i oko Humske potvrđuju da na istom prošlog leta nije bilo nikakvog sistema, niti plana da se oformi jak tim, koji bi igrao zajedno nekoliko godina, već je sve prepušteno slučaju. Stihiji. I tada dobrim, a vrlo brzo pokvarenim odnosima u vrhu kluba, pa danas, tačno 370 dana posle premijere sa Dilom Gori, u ili prvi prvom timu crno-belih nema nikog od igrača dovedenih prošlog leta.

Još jednom - nikog! (na fotografiji gore je tim od pre samo godinu dana, koji je igrao protiv Dila Gorija)

Vest da je Nikola Leković otišao u Napredak iz Kruševca samo pokazuje koliko kod tadašnjih rukovodilaca, od kojih su neki i danas u klubu, nije bilo razboristosti da se formira ekipa sposobna da igra dugo zajedno. Ruku na srce, levi bek je ionako stigao na pozajmicu iz poljske Lekije, ali svi koji su došli pre ili istovremeno sa njim (poslednjeg dana prelaznog roka) sad ili više nisu na crno-beloj strani Topčiderskog brda ili ih je Ivan Tomić udaljio od startnih 11, a klub stavio u izlog na prodaju.

Nikola Leković u Kruševcu, njegov imenjak Trujić otišao u Vojvodinu, tragični Fabrisio Dornelas na Tajlandu, pa odatle u Rumuniju, Aleksandar Subić poslat na pozajmicu u tuzlansku Slobodu, Alen Stevanović, Marko Jevtović i Nebojša Kosović ni blizu startnih 11, Valeri Božinov skrajnut posle Tomićevog „ribanja“, dok jedini prošlog leta angažovan igrač, koji se crno-belima u potpunosti isplatio (na fudbalskom i ekonomskom polju)Abubakar Oumaru više nije tu, pošto je zimus prodat Kinezima za 1.200.000 evra. Drugi je Nemanja Mihajlović od koga se tek očekuje zarada, dok je igrački pokazao da može da nosi ovaj tim Partizana.

Evo njihovog pojedinačnog učinka minule sezone u dresu Partizana:

Nikola Leković - osam utakmica, 720 minuta, bez gola, bez asistencije
Fabrisio Dornelas - 22 utakmice, 1935 mnuta, jedan gol, dve asistencije
Marko Jevtović - 34 utakmice, 2579 minuta, jedan gol, jedna asistencija
Valeri Božinov - 45 utakmica, 2564 minuta, 18 golova, osam asistencija
Abubakar Oumaru - 26 utakmica, 1827 minuta, deset golova, četiri asistencije
Nikola Trujić - 12 utakmica, 375 minuta, dva gola, pet asistencija
Alen Stevanović - 28 utakmica, 1976 minuta, četiri gola, pet asistencija
Nebojša Kosović - 21 utakmica, 1234 minuta, jedan gol, dve asistencije
Aleksandar Subić - 15 utakmica, 1297 minuta, bez gola, bez asistencije
Nemanja Mihajliović - 18 utakmica, 1564 minuta, sedam golova, 15 asistencija

Podaci o tome gde su sad fudbaleri pomepzno pre godinu dana najavljeni kao pojačanja nameću pitanje odgovornosti kojim se u Humskoj 1 niko ne bavi. Ili ne želi da se bavi. Ko ih je doveo?

Dok su bili u ljubavi tu su zajedničkim snagama radili tadašnji predsednik Zoran Popović, potpredsednici Vojislav Nedić i Milorad Vučelić, kao i generalni direktor Miloš Vazura, od kojih su poslednja dvojica i dalje u klubu. Dakle, bavili su se sportskim pitanjima i pokazali da njima nisu vični. Prethodno su uspeli da udalje od sebe najpre Dragana Ćirića, potom i Ljubišu Tumbakovića, dvojac projektovan da se bavi isključivo temama usko vezanim za ekipu i njeno jačanje. Kad su ih ignorisali do te mere da su Ćirić i Tumbaković poneli ostavke i napustili Partizan, očistili su sebi prostor za transfer politku. I doživeli fijasko.

Činjenica da su se sportom bavili Popović, Nedić, Vučelić i Vazura dovela je Partizan u situaciju da iza sebe ima jedna od najgorih prelaznih rokova u istoriji. Posledično tome slabe rezultate, česte promene trenera (sezonu počeo Zoran Milinković, premostioLjubinko Drulović, a završio Ivan Tomić), a kako je svaki od njih imao neke svoje ideje jedan po jedan igrač je otpadao. Ili je oteran. Ili će to tek biti. Bez obzira što nekima nije ni data šansa (Trujić) ili iza sebe imaju statistiku (Božinov).

Danas, godinu i pet dana posle Dile Gori, Partizan u fotelji sportskog direktora ima Ivicu Ilieva, koji poseduje entuzijazam, možda i „oko“ da proceni igrača, ali je lošom politikom prethodnika ostao bez novca da realizuje ideje i dovede igrača oko koga bi postojao javni konsenzus da je top pojačanje. Ovako je bio prinuđen da ovog leta uglavnom dovodi besplatne i(li) fudbalere na pozajmicu. Bez garancija da će uspeti. Dok mu klub ne pomogne. Tek onda će ono „pravimo tim na duge staze“ imati potporu.

Samo, ima li Partizan vremena da čeka?