Упознајте посљедњу црногорску вирџину

У појединим забаченим селима Балкана још од средњег века важе чудни обичаји. Када би глава строге патријархалне породице умрла не оставивши за собом мушког наследника, једна ћерка би постајала мушкарац, пише британски Гардијан.

Регион 14.06.2016 | 07:39
Упознајте посљедњу црногорску вирџину
Она се облачи као мушкарац. Дозвољено јој је да пуши и дружи се с мушкарцима у сеоској кафани. Она може да носи оружје. Ипак, те привилегије су скупе. Она мора да се закуне на чедност.

Њен завет целибата и обећање да ће чувати мајку, сестре и имање породице представљају доживотни избор. У многим случајевима, то је уједно и једини начин да жена наследи породично богатство.

У мају је такозвана вирџина из Црне Горе пресељена из села у близини Шавника у дом за стара лица који се налази у приморском месту Рисан, због слабог здравственог стања.

Стана Церовић рођена је 1936. и била је најмлађе дете у породици с пет девојчица и двојицом дечака. Њена браћа умрла су још у детињству.

Још као дете, обећала је оцу да се никад неће удати и да ће бринути о породици. Целог живота дружила се с мушкарцима. Почела је да пуши у петој години, а да ради с оцем у пољу у седмој. Отац ју је научио и да пуца.

“Себе је сматрала мушкарцем, а њене сестре су је третирале као брата”, присећа се њена рођака Мара Церовић.

Стана се никад није облачила у женску одећу. Традиционално “женске послове” попут прања веша и чишћења, радиле су њене сестре. Одувек је била “мушко у породици”.

Њена породица каже да је себе увек сматрала привилегованом, а не ускраћеном за женски идентитет. Уверење да је за жену част да заузме улогу мушкарца основа је овог обичаја већ вековима.

Али сада, у осамдесетој години живота, Стана Церовић полако губи снагу. Приморана је да прода већину крава, након што ју је једна од њих повредила пре годину дана.

Телевизијска репортажа о Станином животу била је врло гледана у Црној Гори и сада многи нуде помоћ. Локалне власти су јој омогућиле да дође у старачки дом, а финансијску помоћ грађана је одбила.

Ови архаични обичаји потичу из планинских села Црне Горе, југа Косова и севера Албаније 15. века. Неки делови Далмације такође су их усвојили.

Вирџине би секле косу, облачиле се у мушку одећу, а неретко и мењале имена у мушка. Многе су усвајале и мушке манире и покрете.

Амерички фотограф Џил Петерс путовао је севером Албаније 2012. и забележио јединствену колекцију портрета вирџина како би документовао овај феномен који нестаје.

Обичај опстаје још у Албанији, али је изумро у Далмацији и Босни, а пролази му време и у Црној Гори.

Роман “Сwорн Виргин” албанске списатељице Елвире Донес објављен у Лондону 2007. прати живот жене која, уз помоћ сестре, успева да се повеже са својим женским идентитетом изгубљеним у заклетви. Италијанска редитељка Лаура Биспури снимила је и филм на основу те књиге 2015.

За разлику од хероине романа, Стана Церовић не жали због своје одлуке. Њена последња жеља је, како каже, да је се сете на породичном гробљу као јединог преживелог сина њеног оца.

Извор: Гардијан
Фото: н-ост/Јелена Кулидзан

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

грађанин

14.06.2016 11:20

Вирџина је црногорска легенда.

ОДГОВОРИТЕ