Разговор: Уместо хљеба, продавао је финте са лоптом!

Игор Дуљај прича о играчкој каријери и тренерској која је на почетку. Занимљиво прича како је са места продавца у пекари стигао до Партизана, репрезентације, Шахтјора...

Фудбал 07.06.2016 | 23:45

Мирчеа Луческу је пуних 12 година био тренер Шахтјора из Доњецка. Румунски стручњак је на крају сезоне напустио украјински тим, с којим је освојио много пехара, али и први евро трофеј за "рударе" у историји клуба, и преселио се на клупу Зенита.

У Шахтјор је стигао Раул Фонсека... Са клупе другог тима Шахтјора у главни стручни штаб прекомандован је Игор Дуљај.

Некадашњи ас Партизана имао је богату играчку каријеру и пред њим је сада први већи тренерски изазов.

Дуљај се у интервјуу за сајт црно-белих присетио како је све почело. Пут од Тополе до Београда био је трновит и веома чудан.

Када су га приметили, све је било лакше.

"Сећам се да су те 90-те у Тополи, места у коме сам рођен, на пријатељску утакмицу дошли играчи Саша Илић и Вељко Пауновић, једном речју велики Партизан. Продавао сам хлеб у пекари и са жалом посматрао како се други спремају да присуствују утакмици, јер мене није имао ко да замени, све док комшија није рекао мом оцу: 'Никола, дај пусти малог нек' иде да гледа утакмицу, нађи замену за толико", почео је Дуљај причу са Биљаном Обрадовић.

Дакле, велики посао око доласка Дуљаја у Хумску имао је комшија?

"Донекле и да. Током утакмице једног од наших играча је чини ми се заболео стомак и тренер, коме сам и дан данас захвалан, чика Жика Андрић, је добацио: 'Мали, хоћеш ли да играш?", наставља некадашњи репрезентативац.

Тај позив био је довољан. Велики таленат одмах је запао за око легендама Благоју Пауновићу и Миши Радаковићу.

"Тада нису постојале копачке већ патике са крампонима. У Партизану су били покојни Благоје Пауновић, Миша Радаковић… Одмах су питали где ми је отац и све остало је већ познато."

Игор се није преселио у Београд, већ је сваког дана, скоро пет година, путовао од Тополе до главног града како би тренирао са црно-белима.

"Прошао сам све категорије од предпетлића до петлића, кадета, омладинаца... Био сам четврти разред и живео на релацији Београд – Топола и онда ушао у први тим Партизана. Од тада још знам Сашу Илића, али и друге играче који су поникли међу црно-белима, али су се остварили у нефудбалским водама".

Као и многим дечацима партизановцима идол му је био Пеђа Мијатовић.

"Идол и узор ми је као и многима био Пеђа Мијатовић, који је тих 90-тих као играч мотивисао све клинце који су сањали да обуку дрес Партизана и уђу у први тим. Страхопоштовање и радост што си у Партизану је нешто што је урезано свим генерацијама уназад", описује Дуљај.

У црно-делом дресу имао је доста успеха. Поред пехара на домаћој сцени, био је део прве генерације са ових простора која је играла Лигу шампиона. У групи са фудбалским титанима, "ваљак" је скупо продао своју кожу.

"Та осећања не могу описати. Играте против Њукасла у квалификацијама за улазак, а онда и у чувеној групи по улску у Лигу шампиона – Партизан, Реал Мадрид, Порто, Олимпик Марсеј, раме уз раме са Бекамом, Зиданом, Раулом, Фигом. И то је нешто што желим сваком играчу. Чекам да једног дана поново одгледам све утакмице које смо тада играли, јер то нисам урадио од тада."

Партизан, па сви остали... Растанак је, ипак, морао да дође!

"После Партизана било ми је заиста свеједно из којег ћу клуба отићи у који, али одлазак из Партизана је одлазак из вољеног клуба. Све се брзо издешавало у року од пет минута. Провео сам предивне године у Шахтјору и Севастопљу, где сам и добио прилику да при крају играчке каријере почнем да размишљам у другом правцу. Шахтјор је велики клуб са душом и традицијом са добро познатом и јасном хијерархијом у сваком сегменту, па ми је драго да сам баш у њега отишао, а не у неки други клуб."

Дуљај ће у новој сезони бити у стручном штабу "рудара".

"Главни кривац је садашњи тренер Краснодара г. Олег Кононов, који је тада радио у Севастопљу у коме сам био. Питао ме је, које су ми амбиције у будућности, а на мој одговор да сам сада фокусиран само да добро играм, рекао ми је да размислим да почнем да му помажем. Добио сам подршку клуба који ме је послао у Кијев на обуку. У међувремену, он је отишао у Краснодар, али је та идеја остала да живи са јасном жељом челника да ме желе једног дана као главног тренера Севастопља. После свима познатих дешавања у Украјини, напустили смо Севастопољ и вратио сам се у Београд. Захваљујући мом пријатељу Дарију Срни долазим у Шахтјор на праксу и тако је све кренуло. Корак по корак, уз праксу, обуку и рад, почињем да радим са другим тимом, а онда стиже понуда да будем уз прву екипу", објаснио је Игор како се упустио у тренерске воде.

За Партизан и играче има јасну поруку...

"Када будеш знао какав фудбал желиш да твој клуб игра, тада можеш да причаш о тренерском послу. Тако је и са Партизаном, морате да знате какав је ваш стил игре и да то сваки следећи тренер још више развија. Примера ради, Шахтјор има одређени препознатљив стил и тренер који ће сада доћи треба само да га усаврши. Тако треба да буде и са Партизаном. Ако играмо нападачки тако треба да играмо у Европи и у првенству. Тако треба увек да се понашамо без обзира на противника. Дати одговоре у ком правцу тим и клуб желе да се развијају и онда постављене циљеве следити", подвукао је Игор Дуљај.

Извор: мондо.рс