Razgovor: Umesto hljeba, prodavao je finte sa loptom!

Igor Duljaj priča o igračkoj karijeri i trenerskoj koja je na početku. Zanimljivo priča kako je sa mesta prodavca u pekari stigao do Partizana, reprezentacije, Šahtjora...

Fudbal 07.06.2016 | 23:45

Mirčea Lučesku je punih 12 godina bio trener Šahtjora iz Donjecka. Rumunski stručnjak je na kraju sezone napustio ukrajinski tim, s kojim je osvojio mnogo pehara, ali i prvi evro trofej za "rudare" u istoriji kluba, i preselio se na klupu Zenita.

U Šahtjor je stigao Raul Fonseka... Sa klupe drugog tima Šahtjora u glavni stručni štab prekomandovan je Igor Duljaj.

Nekadašnji as Partizana imao je bogatu igračku karijeru i pred njim je sada prvi veći trenerski izazov.

Duljaj se u intervjuu za sajt crno-belih prisetio kako je sve počelo. Put od Topole do Beograda bio je trnovit i veoma čudan.

Kada su ga primetili, sve je bilo lakše.

"Sećam se da su te 90-te u Topoli, mesta u kome sam rođen, na prijateljsku utakmicu došli igrači Saša Ilić i Veljko Paunović, jednom rečju veliki Partizan. Prodavao sam hleb u pekari i sa žalom posmatrao kako se drugi spremaju da prisustvuju utakmici, jer mene nije imao ko da zameni, sve dok komšija nije rekao mom ocu: 'Nikola, daj pusti malog nek' ide da gleda utakmicu, nađi zamenu za toliko", počeo je Duljaj priču sa Biljanom Obradović.

Dakle, veliki posao oko dolaska Duljaja u Humsku imao je komšija?

"Donekle i da. Tokom utakmice jednog od naših igrača je čini mi se zaboleo stomak i trener, kome sam i dan danas zahvalan, čika Žika Andrić, je dobacio: 'Mali, hoćeš li da igraš?", nastavlja nekadašnji reprezentativac.

Taj poziv bio je dovoljan. Veliki talenat odmah je zapao za oko legendama Blagoju Paunoviću i Miši Radakoviću.

"Tada nisu postojale kopačke već patike sa kramponima. U Partizanu su bili pokojni Blagoje Paunović, Miša Radaković… Odmah su pitali gde mi je otac i sve ostalo je već poznato."

Igor se nije preselio u Beograd, već je svakog dana, skoro pet godina, putovao od Topole do glavnog grada kako bi trenirao sa crno-belima.

"Prošao sam sve kategorije od predpetlića do petlića, kadeta, omladinaca... Bio sam četvrti razred i živeo na relaciji Beograd – Topola i onda ušao u prvi tim Partizana. Od tada još znam Sašu Ilića, ali i druge igrače koji su ponikli među crno-belima, ali su se ostvarili u nefudbalskim vodama".

Kao i mnogim dečacima partizanovcima idol mu je bio Peđa Mijatović.

"Idol i uzor mi je kao i mnogima bio Peđa Mijatović, koji je tih 90-tih kao igrač motivisao sve klince koji su sanjali da obuku dres Partizana i uđu u prvi tim. Strahopoštovanje i radost što si u Partizanu je nešto što je urezano svim generacijama unazad", opisuje Duljaj.

U crno-delom dresu imao je dosta uspeha. Pored pehara na domaćoj sceni, bio je deo prve generacije sa ovih prostora koja je igrala Ligu šampiona. U grupi sa fudbalskim titanima, "valjak" je skupo prodao svoju kožu.

"Ta osećanja ne mogu opisati. Igrate protiv Njukasla u kvalifikacijama za ulazak, a onda i u čuvenoj grupi po ulsku u Ligu šampiona – Partizan, Real Madrid, Porto, Olimpik Marsej, rame uz rame sa Bekamom, Zidanom, Raulom, Figom. I to je nešto što želim svakom igraču. Čekam da jednog dana ponovo odgledam sve utakmice koje smo tada igrali, jer to nisam uradio od tada."

Partizan, pa svi ostali... Rastanak je, ipak, morao da dođe!

"Posle Partizana bilo mi je zaista svejedno iz kojeg ću kluba otići u koji, ali odlazak iz Partizana je odlazak iz voljenog kluba. Sve se brzo izdešavalo u roku od pet minuta. Proveo sam predivne godine u Šahtjoru i Sevastoplju, gde sam i dobio priliku da pri kraju igračke karijere počnem da razmišljam u drugom pravcu. Šahtjor je veliki klub sa dušom i tradicijom sa dobro poznatom i jasnom hijerarhijom u svakom segmentu, pa mi je drago da sam baš u njega otišao, a ne u neki drugi klub."

Duljaj će u novoj sezoni biti u stručnom štabu "rudara".

"Glavni krivac je sadašnji trener Krasnodara g. Oleg Kononov, koji je tada radio u Sevastoplju u kome sam bio. Pitao me je, koje su mi ambicije u budućnosti, a na moj odgovor da sam sada fokusiran samo da dobro igram, rekao mi je da razmislim da počnem da mu pomažem. Dobio sam podršku kluba koji me je poslao u Kijev na obuku. U međuvremenu, on je otišao u Krasnodar, ali je ta ideja ostala da živi sa jasnom željom čelnika da me žele jednog dana kao glavnog trenera Sevastoplja. Posle svima poznatih dešavanja u Ukrajini, napustili smo Sevastopolj i vratio sam se u Beograd. Zahvaljujući mom prijatelju Dariju Srni dolazim u Šahtjor na praksu i tako je sve krenulo. Korak po korak, uz praksu, obuku i rad, počinjem da radim sa drugim timom, a onda stiže ponuda da budem uz prvu ekipu", objasnio je Igor kako se upustio u trenerske vode.

Za Partizan i igrače ima jasnu poruku...

"Kada budeš znao kakav fudbal želiš da tvoj klub igra, tada možeš da pričaš o trenerskom poslu. Tako je i sa Partizanom, morate da znate kakav je vaš stil igre i da to svaki sledeći trener još više razvija. Primera radi, Šahtjor ima određeni prepoznatljiv stil i trener koji će sada doći treba samo da ga usavrši. Tako treba da bude i sa Partizanom. Ako igramo napadački tako treba da igramo u Evropi i u prvenstvu. Tako treba uvek da se ponašamo bez obzira na protivnika. Dati odgovore u kom pravcu tim i klub žele da se razvijaju i onda postavljene ciljeve slediti", podvukao je Igor Duljaj.

Izvor: mondo.rs