Анализа: Да ли је Гранит Џака - наговештај још једног Арсеналовог НИШТА?!

Венгер се спрема да потроши богатство како би довео швајцарског везисту албанског порекла. "Емирејтс" је давно отплаћен, новац је почео да одлази на играче, али резултата и даље нема. Да ли је Џака неко ко ће то променити?

Фудбал 21.05.2016 | 23:00

Гранит Џака (23), швајцарски репрезентативац албанског порекла, којег је чувени Отмар Хицфелд назвао "новим Бастијаном Швајнштајгером", је заиста добар играч.

Један од најбољих на својој позицији у Бундеслиги, где већ четири сезоне са успехом носи црно-зелени дрес Борусије Менхенгладбах, којој одано служи и на позицији централног везног играча, као и пворемено као дефанзивни везиста, ако затреба.

Не истиче се претерано головима и асистенцијама, али је лидер на терену, играч који диктора темпо, управља игром екипе и притом стигне да заврши велики део посла у дефанзиви.

И не повређује се, што је јако важно.

Овако, на прву лопту, рекло би се да је идеалан играч за све што Арсенал нема и што је Арсеналу потребно. Отуда и треба разумети менаџера "тобџија" Арсена Венгера, који приводи крају 12. сезону од последње титуле првака и који се налази под никад већим притиском својих навијача, све озбиљније подељених на "за" и "против" "Професора".

Док друштвеним мрежама, а од скоро и 2013. године отплаћеним, 390 милиона фунти скупим "Емирејтсом", одјекује "Wенгер Оут", Француз се панично спрема да потроши огроман новац за довођење Џаке пре почетка ЕУРО 2016, што у страху да би конкуренција могла да му поквари "посао лета", што због чињенице да би Џака могао да заблиста у дресу Швајцарске и додатно себи подигне цену.

Али, она је и овако, рекордна када је Арсенал у питању. Доведе ли Венгер овог игача за невероватних 35 милиона фунти, што износи 45,5 милиона евра по актуелном курсу, направиће од њега другог најскупљег фудбалера у историји клуба, тек 500.000 евра јефтинијег од Месута Озила, којег је Венгер лета 2014. платио Реалу 46 милиона евра. На треће место пао би Алексис Санчез, доведен из Барселоне 2015, за 42,5, а четврти би постао никад искоришћени, вечито повређени Калум Чемберс, којег је Арсенал такође 2015. године платио Саутемптону 20,25 милиона евра.

Утолико, да ли је Арсенова потера за Џаком наговештај нове куповине која ће употпунити ротацију првог тима и помоћи да се прегура дуга и напорна сезона (која је у Арсеналовом случају хронично испуњена тешким и честим повредама кључних играча), али и куповине која ништа битно неће променити када су резултати екипе у питању?

Венгер је поразом Манчестер јунајтеда на опроштају Вест Хема од "Болејн граунда" и 20. сезону узастопно обезбедио пласман међу четири најбоља на табели, што значи и Лигу шампиона наредне сезоне, и ако њега питате то је велики успех, али ако питате део навијача клуба, то је само још један повод да му се пружи шанса наредне сезоне и да се опет јури четврто место.

Од када је освојио титулу 2004. без иједног пораза, испред несрећног Клаудија Ранијерија у Челсију, Венгер је завршавао други, четврти, четврти, трећи, четврти, трећи, четврти, трећи, четврти, четврти, трећи и ове сезоне могао би да заврши други, трећи или четврти, највероватније трећи. Све то време, закључно са 2013. годином, Арсенал је градио и отплаћивао прескуп "Емирејтс", због којег није могао да мења танке спонзорске уговоре са "Најком" и осталим партнерима, а после којег је почео да убира приходе од новог стадиона и потписује мамутске уговоре, прво са "Пумом", па и осталим спонзорима...

И Венгер је пристао да троши, практично од првог дана када је отплаћен дуг од 260 милиона фунти, колико се Арсенал задужио да би изградио нови стадион.

Рекао је тада, у јануару 2013. године, следеће...

"Мој план је да задржим све играче које имам и онда, можда, ако је могуће, доведем два нова момка у тим. Трошићемо много, поново, јер смо дуго имали рестрикције у финансијском смислу, зато што смо градили стадион који је требало исплатити, а сада више то није случај", рекао је Венгер у интервјуу за "Ал Џазиру спорт", пре три и по године.

Потом није пропустио прилику да подсети да је под рестрикцијама успео да задржи клуб на извору прихода у УЕФА и да Арсенал ниједном није остајао без премија које гарантује Лига шампиона, иако је остајао сваког лета без најбољих играча, почев од Тијерија Анрија, преко Самира Насрија, Сеска Фабрегаса, Робина ван Персија и осталих...

"Остали смо на врхунском нивоу, да, без да смо освојили Премијер лигу, али смо увек били у врху. Сада, излазимо на тржиште са знатно јачом финансијском позадином и поново можемо да трошимо. Али, наш циљ је да будемо нешто попут Барселоне, да производимо костур тима, да градимо тим изнутра, а онда додамо са стране играче који би нам стварно дали додатни квалитет".

И почело је... У принципу, Венгер се само 2015. накуповао играча, пре и после тога доводио је једног или двојицу скупих по прелазном року, док је током зиме углавном спавао.

Прво је за 46 милиона евра дошао Озил, у прелазном року у ком је Емилијано Вивијано дошао на позајмицу за милион, а Семи Аџаји доведен из Чарлтона у Арсеналову академију за 500.000 евра.

Арсенал је опет испао у осмини финала Лиге шампиона, што је поновљено и наредне и ове сезоне, шесту годину заредом, а екипа је завршила као четврта у шампионату. Онда је лета 2015. Венгер померио границе на несхватљив ниво, када је он у питању, па је потрошио 119 милиона евра!?

Довео је Санчеза за 42,5, Данија Велбека из Јунајтеда за 20, у току зиме, када је схватио да нема одбрану, доплатио је Виљареалу 15 милиона за Габријела Паулисту, пре тога дао је исто толико за никад искоришћеног земљака Матијеа Дебишија, Давид Оспина доведен је за четири, а млади Пољак Кристијан Бјелик за 2,25 милиона евра.

Четврто место у првенству и елиминација од Монака у осмини финала Лиге шампиона.

Једина сатисфакција за навијаче, који су увелико почели да губе стрпљење, јер је новац почео да одлази, а резултати нису почели да стижу, био је ФА куп, где је Венгер успео да тријумфује два пута заредом, 2014. и 2015. Прво против Хала, па Астон Виле у финалима, екипама које наредне сезоне неће играти у елитном рангу такмичења.

Прошлог лета, Венгер је драстично приштедео у односу на 2015. годину, довео је Петра Чеха за 14, а на пола сезоне докупио је Мохамеда Елненија из Базела за 12,5 милиона. Доведени су и млади Француз Џеф Рајн-Аделајд за 2,5 и Исмаел Бансер за 300.000 евра, али за њих вероватно нисте ни чули.

И нико не може да каже да Арсеналов тим у међувремену није постао јачи, јер је сада Чех на голу, када су здрави (а, то је реткост), у средини доминирају Џек Вилшер и Арон Рамзи, испред њих креира Озил, са крила напада Санчез, у шпицу је солидан Оливије Жиру, међутим резултати су као индигом пресликани не само на две сезоне од изласка из рецесије, већ и на све оне сезоне током којих је Арсенал само и искључиво продавао своје звезде, без да је доводио играче за 40 и више милиона евра.

Сада, Венгер је спреман да на уласку у нову, златну еру Премијер лиге, током које ће учесницима овог такмичења бити на располагању перверзан новац од ТВ права, потроши 45 милиона евра на Џаку, који ће ускочити у борбу за место у тиму на позицијама на којима су увелико ту Елнени, Озил, Рамзи, Вилшер, Санти Касорла, Франсис Кокелан, Алекс Окслејд-Чемберлејн и ветерани и вечно повређени Томас Росицки, Микел Артета и Матје Фламини.

Док се намеће питање колико ће коштати други, познатији играчи, ако је Џака процењен на 45 милиона, питамо вас – видите ли Арсенал како осваја титулу првака Енглеске и враћа се у полуфинале Лиге шампиона са Џаком, као новом звездом прелазног рока, после Озила (2013), Санчеза (2014) и Чеха (2015)?

Хмммм...

Извор: мондо.рс