Видео: Нестварна породична и фудбалска веза Воје Брајовића и Зорана Филиповића!

Мало је оних који знају да су два велика имена, глумац Воја Брајовић и бивши фудбалер, сада тренер Зоран Филиповић у блиском сродству и да су одрасли заједно.Додатно их је спојио лик фудбалера Бецића, кога је Воја глумио у култној серији “Више од игре”. Сцене у којима Беца на терену залуђује противнике дублирао је управо Зоран Филиповић, тада на врхунцу играчке славе. Ретко ко ће поверовати: Зоран је Воји стриц! И то стриц који је млађи од братанца четири године!

Фудбал 06.04.2016 | 22:20

- Да, Зоран Филиповић је мој стрико. Свему је кумовала чињеница да је наталитет у време мога деде у том делу Црне Горе одакле вучемо корене, а то су Бјелопавлићи, био велики. Мој отац је имао 22 брата од стрица, а један од њих је Зоран - прича ову необичну причу за “Блиц” Воја Брајовић.

Стриц, братанац, а два различита презимена. Чудно.

- Мој отац је добио презиме тако што је ђед Вуло Филиповић дошао у школу и уписао га као Брајовића. Често су то људи радили да би се разликовали због земљишних или матичних књига. Треба да се зна да се у Бјелопавлићима људи препознају по “вељем или мањем” братству. Брајовићи су толико велики да су малтене полуплеме. Тако је и у нашем месту порекла, селу Косић, надомак Даниловграда. Због доминације Брајовића свако ко је у Косићу носио презиме Јововић, Иковић, Филиповић, Беговић, када је одлазио из земље, уписивао би у документа - Брајовић. Уједно није била реткост да два рођена брата носе различита презимена - каже Воја Брајовић.

Воја са великим поштовањем прича о породичним везама...

- Страшно смо везани. Брајовиће и Филиповиће повезују Бјелопавлићи, тај чаробни Косић, река Зета. Маштам о томе да ћу да пецам рибу “на Зету”. Зоран је паметно урадио, дивно уредио кућу покрај које су гробови његовог оца и мајке, као и мога оца. Проводи тамо све више времена како је старији - прича Воја.

Филмска серија “Више од игре” додатно их је повезала.

- Све сцене у којима је Бецић на фудбалском терену одиграо је Зоки. На снимању шутнуо сам левом ногом и - пукао ми је мишић на десној! Рекао сам Здравку Шотри: “Човече, плаче ми се од болова, хајде зови Зорана, он ми је рођа.” Било је чудесно да један државни репрезентативац, играч једног феноменалног тима Црвене звезде, буде мој дублер. Заправо, Зоран је био дублер великом предратном фудбалеру Бецићу, човеку који је са 16 метара дао гол чувеном Франтишеку Планички - сећа се Воја.

У речима Воје Брајовића осећа се истинска љубав према стрики.

- Дивно смо се слагали још од малих ногу. Сањам време када смо као деца ишли на нашу прелепу планину Пониквицу, где је наш ђед изводио стоку на пашу. Онда се спавало у колибама. Замислите, у тој колиби само једна просторија, од 15-20 квадрата, са огњиштем у средини. А ми лежимо на шушбинама - врећама пуним лишћа, нас петнаестак. Читава ближа родбина. И били смо пресрећни! - сећа се глумац.

Поносим се братанцем

Зоран Филиповић, познати фудбалски тренер, некадашња ведета Црвене звезде, важио је за џентлмена у копачкама.

- Знао сам да никоме неће бити јасно како то да сам ја стриц Воји Брајовићу. На први поглед много нелогичности. Војин отац Вукота је син мог рођеног стрица. Поносим се Војом, велики је уметник и добар човек - каже за “Блиц” Зоран Филиповић.

Филе памти време проведено у Црној Гори.

- Одлично смо се слагали одувек, иако сам ја млађи - уз осмех ће Филиповић.

Невероватна животна прича Филиповића и Брајовића има везе са великом родбином.

- Веровали или не, око 120 живих потомака броји Војина и моја родбинска линија. То је нешто, зар не? Дичим се својим коренима, уосталом као и Воја - прича Зоран.

Филиповић сматра да је Брајовић био глумац - још по рођењу.

- Показивао је од малих ногу таленат за глуму. Као клинац је истицао уметничку душу, па је убрзо и почео да се бави глумом - сећа се Филиповић.

И Зоран није могао а да се не осврне на његов допринос у култној ТВ серији „Више од игре“.

- Када сам играо у Звезди, позвао ме Воја да га одменим на терену при снимању серије „Више од игре“. Занемео сам. Пристао сам, а какво сам тек доживео изненађење када сам видео глумачку екипу. То је невероватно. Павле Вуисић, Зоран Радмиловић, Петар Божовић, Никола Симић, Ђуза Стојиљковић, Бата Паскаљевић, Слободан Алигрудић, Милош Жутић, Јосиф Татић... Нажалост, већина њих данас су покојни - прича Зоран.

Фудбалера Бецића играо је Воја Брајовић, али и Зоран Филиповић.

- Све сцене на игралишту сам одглумио ја. Додуше, лице ми се није видело. Мислим да сам био добар. Ко зна, можда сам могао и да одиграм неку праву улогу, видите да кроз наше вене тече глумачка крв. И Војина ћерка Искра је глумица, и то одлична - каже Филиповић.

Рођачка приврженост између Зорана и Воје остала је и до данас.

- Виђамо се редовно у Београду, где обојица живимо. Али и када се нађемо у нашем Косићу, те Подгорици, Будви. Искрено, уживам у Црној Гори, где све више времена проводим. Воји посао не дозвољава да често дође. Али осећам да се ближи време када ћемо чешће да се дружимо у Косићу него у Београду - каже на крају Зоран Филиповић.

Отац ми “подвалио” фудбал

Воја никада неће заборавити своју прву лопту и на који ју је начин добио.

- Када сам био клиња, скупљале се неке сличице фудбалера и ако се позади нађе печат, добијао се фудбал на дар. Било је то у време Бобека. Извучем ја сличицу с његовим ликом, а позади печат! Како сам био срећан. Касније сам сазнао да ми је отац направио намештаљку, купио је лопту раније, а на сличицу ставио печат неког предузећа - смеје се Воја.

Гага је - жив!

Када разговарате са Брајовићем, прича неминовно води ка недавно преминулом Драгану Николићу, Прлету и Тихом.

- Отишао је мој Гага. Када причам о њему, причам и о себи, и обратно. Не иде једно без другог. Стрепели смо за њега годину дана. Сад када је умро - он је жив! Он је бренд овога града, нашег менталитета, жеље да будемо близу авангарде. Прожима ме осећање великог задовољства што смо били тако блиски - прича Брајовић.

Сви смо били партизановци

Брајовић открива још једну занимљивост.

- Сви смо у породици били партизановци. Поносни на екипу из 1966. године када смо плесали против Реала! Замислите шок када је Зоран потписао за Звезду! Слагао бих када бих рекао да се нисмо радовали. Од тада више нисам ишао на дерби. Не желим да навијам против Звезде кад ми је тамо Зоран, а не могу ни контра мог Партизана - каже Воја.