Анализа: Како га Срби дају?! Тешко и из прекида!

И то су углавном дела бекова, Коларова и Ивановића. Статистика репрезентације Србије у последњих годину дана каже да смо за 900 минута игре дали четири чиста гола из "опен плаy" ситуација, два нејаком Азербејџану.

Фудбал 29.03.2016 | 23:45

Слободњак, прекид и контра. То су главна оружја репрезентације Србије под вођством Радована Ћурчића.

Од 29. марта 2015. до данас, 29. марта 2016. године, Ћурчићева репрезентација Србије одиграла је десет утакмица, по пет пријатељских и квалификационих.

Рачунајући и данашњу победу над Естонијом 0:1, у Талину, "орлови" су остварили четири победе, надигравши још Азербејџан 1:4, Јерменију 2:0 и Албанију 0:2. Поразе, наш национални тим бележио је од Португалије 2:1, Данске 2:0, Француске 2:1, Португалије 1:2, Чешке 4:1 и Пољске 1:0, тако да се јасно види против кога можемо, а против кога не можемо да играмо и због чега нас, између осталог, нема на ЕУРО 2016.

У том низу, постигли смо 13 голова од којих је пет "ушло" после прекида – корнера или слободних удараца, уз један аутогол Јермена, тачније Левана Хајрапетјана.

Два гола дали смо из класичних контри, Јерменији за 2:0 (шут Александра Коларова, натрчавање Адема Љајића на одбитак) и Албанији за 0:2 (бег Љајића и диван лоб). Један од голова из игре заправо је био срећно постигнут – одбитком од тело Александра Митровића после не баш прецизног шута Лазара Марковића у утакмици са Француском.

За годину дана и 900 минута игре, репрезентација Србије постигла је четири "чиста" гола из "опен плаy" ситуација, односно акција изграђених трчањем, пасом, откривањем и прецизним шутем. Тако, да ривал заиста није имао шансе...

То су два гола која смо постигли у победи над Азербејџаном од 1:4, када је Адем Љајић "затегао" са око 20 метара и потом Лазар Марковић погодио ближи угао са ивице шеснаестерца за коначан резултат.

Зоран Тошић погодио је мрежу Португалаца у Београду на пас Александра Коларова, статистички убедљиво најбољег играча Србије у датом периоду, да би и сам Коларов постигао последњи "опен плаy" гол који смо дали, у 91. минуту утакмице у Елбасану, за 0:1 у мечу са Албанијом.

Асистирао му је најкреативнији играч наше репрезентације под вођством Ћурчића и учесник скоро свих акција из којих смо давали гол из игре, а ту мислимо и на поменуте класичне контре, повратник Љајић. Он је показао више пута да се одлично разуме са Коларовим и да Србија у овом тренутку нема луциднијег играча од њега.

Александар Коларов у претходних годину дана постигао је два гола и забележио пет асистенција играјући за репрезентацију Србије, а иако је било и грешака, пропуста и лоших издања, гро прилика и голова постигли смо преко акција по левој страни у којима је он учествовао или их започео.

Голови из игре хронична су бољка нашег државног тима, коју смо успели колико-толико да надокнадимо ефикасношћу из прекида – Немања Матић погодио је мрежу Португалаца у Лисабону после корнера Коларова, Коларов је извео прекид у поразу од Чешке 4:1 који је у утешни гол претворио Петар Шкулетић, Коларов је извео и корнер у Бакуу за водећи гол Србије, преко капитена Бранислава Ивановића, који је после центаршута Зорана Тошића и асистенције Николе Максимовића био ефикасан на петерцу и за 1:3 на истом мечу.

Коначно, данас, Коларов је погодио и из слободњака за свој осми гол у националном тиму и победу над Естонијом, која је требало да буде и убедљивија, али је регуларан погодак Ивановића – после прекида – поништен због наводног офсајда или играња руком Слободана Рајковића, које није постојало.

Дакле, можемо рећи да смо шест од 14 голова дали из прекида, а да су најефикаснији фудбалери Србије у том периоду били – бекови, Коларов и Ивановић.

Укушно, више голова од њих у репрезентацији Србије дао је само везиста Тошић, 11.