Анализа: Ово су Партизанова ДВА тима будућности!

Ко су момци на чијем таленту црно-бели планирају изградњу састава за наредних неколико година...?!

Фудбал 30.03.2016 | 00:00

Перпетуум мобиле. Оно што су физичари смислили, Партизанови алхемичари су претворили у стварност. Скоро ће 20 година како произведе више него што је у систем уложено, а притом тај систем одржавају неокрњеним. Штавише, доносе му профит, љубоморно чувајући тајну која, као и та замишљена машина, почиње и завршава се идентичним питањем: Како?

Најпре, створити играча за први тим? Онда, кад се тај докаже и оде, на његово место - као продавац рачунара кад купцу запакује један модел - ставити на полицу другу верзију? По могућству унапређену.

На почетку Матеја Кежман и Игор Дуљај. Пре десет година Стеван Јоветић. За њим Адем Љајић. Нешто касније Лазар Марковић, па Александар Митровић, све до Андрије Живковића. Или, на пример, Мирослава Богосавца, чије партије наговештавају да из највеће фудбалске радионице у држави играчи излазе довољно брзо и често да синтагма на коју се одговорни у клубу често позивају „не бринемо за будућност“ у овом случају има чврсте темеље.

Ма колико се појединци кратко задржавали у Хумској. Али то је већ нека друга тема која је везана за целокупан српски фудбал...

Засад нико није успео и питање је да ли ће да формира Партизанових 11 искључиво од полазника клупске школе. Није ни реално очекивати да њени најбољи ђаци истовремено буду на терену чак и кад порасту довољно да им дрес првотимца не пада преко колена. Мада, кад би сад пројектовао састав будућности, који би, да постоје други извори финансирања, остао на окупу неколико сезона, Парни ваљак би у њему обухватио генерације рођене до 1995. до 2000.

Изгледало би, на пример, овако: Марко Јовичић – Лука Цуцин, Миладин Стевановић, Никола Миленковић, Мирослав Богосавац – Саша Лукић, Вељко Бирманчевић, Марко Голубовић – Милош Кукољ, Страхиња Јовановић - Душан Влаховић.

За многе је јавност већ чула, као за чувену „класу 1996“ уобличену тренеском руком Илије Завишића, мада и његов знатно млађи колега Дарко Тешовић истиче да ће момци које води (рођени 1998) бити право освежење за овдашњи фудбал.
„У тој генерацији имамо толико талентоване деце да не знамо шта ћемо с њима. Наравно, не могу сви одмах међу сениоре, није ни природно, али ће први тим од њих имати играчку и резултатску, а клуб економску корист. Гарантујем“, уверљиво ће Тешовић.

Ако се буде радило обазриво.
„Неко од њих ће морати да сачека, као што је Богосавац ћутао, радио и зграбио шансу кад му се указала. Доста фактора утиче на то да ли ће показати на главној сцени оно што сад раде у млађим категоријама, међутим, пошто су сви репрезентативни калибар, потребно је истрпити их“.

Конкретно:
„Тог Нишића би требало пустити и да погреши у Телеоптику или Бирманчевићу не замерити што је био мало лошији на дебију против ОФК Београда. Момци по осам година чекају прилику да заиграју за први тим. Није им потребна осуда, већ подршка јавности, која сматра да су чином преласка у први тим постали готови играчи. Нису, али биће. И њих двојица и Стефан Илић, Сава Петров, Милош Кукољ (дебитовао у Чачку прошле сезоне, оп. аут.), Томислав Тодоровић, Никола Дукић, Огњен Димитријевић, Филип Маркешић, Филип Чермељ...“, набраја Тешовић, тренер млађих омладинаца.

Из годину дана старије генерације (тренер Никица Клинчарски) Иван Шапоњић је већ отишао у Бенфику, а Никола Миленковић прошао припреме првог тима, док кажу да исто тако талентованих момака има и у „класи 99“ под надзором Драгана Кецмана, који пак не може да се одлучи ко би од његових пулена требало да „експлодира“, иако многи упиру прстом у шпица Страхињу Јовановића.
„У тинејџерском добу, у коме се морфолошки и емоционално знатно разликују од онога што ће тек постати, незахвално је прогнозирати тако нешто. Најбољи пример таквог става је Александар Митровић, у кадетима је био резерва, а касније је направио бум и за само три године стигао до Премијер лиге. Оно што је важно јесте клупско опредељење да ресурсе црпи из школе и да момци који у њој расту виде на практичном примеру да ће ускоро добити шансу“, предочио је Кецман.

Тренер кадетског састава може да се похвали да тренира и момка за кога већина стручњака каже да је Партизанова будућност на месту левог штопера. Страхињу Бошњака. Тек једног из плејаде играча пројектованих да носе црно-беле. Годинама.

Уосталом...
„Из сезоне у сезону стварамо таленте, стварно нема разлога да сад са том праксом станемо. Нити би навијачи Партизана требало да брину да ће се овај процес зауставити. Неће, јер имамо одличне услове и стручни, чак и педагошки рад. На крају, имамо и завршни чин, отуда поздрављам одлуку Ивана Томића да први тим попуњама децом из наше академије. Ми ћемо се само трудити да их што боље спремимо за виши разред“, додао је Кецман.

Из Земунела поручују да би могла бар два тима да се направе од генерације фудбалера рођених 1999. и 2000. године, одакле је, уосталом, Душан Влаховић већ постао најмлађи дебитант у историји клуба. По свему судећи биће места и за његове исписнике које тренира Милан Ристић. На пример, штопера Светозара Марковића (постао капитен после одласка Влаховића), централног везног Ивана Милосављевића, крилног везисту Јована Кокира, шпица Николу Новића...
„На правом сте трагу. Не само кад је реч о побројаним момцима. Има их још. Од већ афирмисаног 1996. до 2000. годишта. Чак млађих. Сви су репрезентативци у својим селекцијама. А што је још битније, поседују ментални склоп потребан Партизану. Победници су у души. Ради се о дечацима екстремног квалитета и фудбалске интелигенције, са којима је потребно бити стрпљив кад пређу у први тим“, опомиње Душан Трбојевић, дугогодишњи главни скаут Партизана чијем оку за таленте ништа не промиче.

Свестан је популарни чика Трба да је скоро неизводљиво да комлетан тим црно-белих буде састављен од играча из школе, превасходно због чињенице да многи остваре милионске трансфере док други не сазру да их замене, па се купују странци, понекад сумњивог квалитет.
„Да се разумемо, немам ништа против странаца, али прелиставањем играчког кадра из 2003. и 2010. кад смо играли Лигу шампиона уочићете да су бар шест до седам играча у првих 11 били изданци школе. Странце бих доводио само ако поседују екстра потенцијал, а што се наше деце тиче, верујте да не може клуб толико да их прода колико ми можемо да направимо. На крају крајева, морамо да оправдамо статус друге најбоље школе у Европи. Или да постанемо прва“, смеје се брк Душану Трбојевићу.