Analiza: Ovo su Partizanova DVA tima budućnosti!

Ko su momci na čijem talentu crno-beli planiraju izgradnju sastava za narednih nekoliko godina...?!

Fudbal 30.03.2016 | 00:00

Perpetuum mobile. Ono što su fizičari smislili, Partizanovi alhemičari su pretvorili u stvarnost. Skoro će 20 godina kako proizvede više nego što je u sistem uloženo, a pritom taj sistem održavaju neokrnjenim. Štaviše, donose mu profit, ljubomorno čuvajući tajnu koja, kao i ta zamišljena mašina, počinje i završava se identičnim pitanjem: Kako?

Najpre, stvoriti igrača za prvi tim? Onda, kad se taj dokaže i ode, na njegovo mesto - kao prodavac računara kad kupcu zapakuje jedan model - staviti na policu drugu verziju? Po mogućstvu unapređenu.

Na početku Mateja Kežman i Igor Duljaj. Pre deset godina Stevan Jovetić. Za njim Adem Ljajić. Nešto kasnije Lazar Marković, pa Aleksandar Mitrović, sve do Andrije Živkovića. Ili, na primer, Miroslava Bogosavca, čije partije nagoveštavaju da iz najveće fudbalske radionice u državi igrači izlaze dovoljno brzo i često da sintagma na koju se odgovorni u klubu često pozivaju „ne brinemo za budućnost“ u ovom slučaju ima čvrste temelje.

Ma koliko se pojedinci kratko zadržavali u Humskoj. Ali to je već neka druga tema koja je vezana za celokupan srpski fudbal...

Zasad niko nije uspeo i pitanje je da li će da formira Partizanovih 11 isključivo od polaznika klupske škole. Nije ni realno očekivati da njeni najbolji đaci istovremeno budu na terenu čak i kad porastu dovoljno da im dres prvotimca ne pada preko kolena. Mada, kad bi sad projektovao sastav budućnosti, koji bi, da postoje drugi izvori finansiranja, ostao na okupu nekoliko sezona, Parni valjak bi u njemu obuhvatio generacije rođene do 1995. do 2000.

Izgledalo bi, na primer, ovako: Marko Jovičić – Luka Cucin, Miladin Stevanović, Nikola Milenković, Miroslav Bogosavac – Saša Lukić, Veljko Birmančević, Marko Golubović – Miloš Kukolj, Strahinja Jovanović - Dušan Vlahović.

Za mnoge je javnost već čula, kao za čuvenu „klasu 1996“ uobličenu treneskom rukom Ilije Zavišića, mada i njegov znatno mlađi kolega Darko Tešović ističe da će momci koje vodi (rođeni 1998) biti pravo osveženje za ovdašnji fudbal.
„U toj generaciji imamo toliko talentovane dece da ne znamo šta ćemo s njima. Naravno, ne mogu svi odmah među seniore, nije ni prirodno, ali će prvi tim od njih imati igračku i rezultatsku, a klub ekonomsku korist. Garantujem“, uverljivo će Tešović.

Ako se bude radilo obazrivo.
„Neko od njih će morati da sačeka, kao što je Bogosavac ćutao, radio i zgrabio šansu kad mu se ukazala. Dosta faktora utiče na to da li će pokazati na glavnoj sceni ono što sad rade u mlađim kategorijama, međutim, pošto su svi reprezentativni kalibar, potrebno je istrpiti ih“.

Konkretno:
„Tog Nišića bi trebalo pustiti i da pogreši u Teleoptiku ili Birmančeviću ne zameriti što je bio malo lošiji na debiju protiv OFK Beograda. Momci po osam godina čekaju priliku da zaigraju za prvi tim. Nije im potrebna osuda, već podrška javnosti, koja smatra da su činom prelaska u prvi tim postali gotovi igrači. Nisu, ali biće. I njih dvojica i Stefan Ilić, Sava Petrov, Miloš Kukolj (debitovao u Čačku prošle sezone, op. aut.), Tomislav Todorović, Nikola Dukić, Ognjen Dimitrijević, Filip Markešić, Filip Čermelj...“, nabraja Tešović, trener mlađih omladinaca.

Iz godinu dana starije generacije (trener Nikica Klinčarski) Ivan Šaponjić je već otišao u Benfiku, a Nikola Milenković prošao pripreme prvog tima, dok kažu da isto tako talentovanih momaka ima i u „klasi 99“ pod nadzorom Dragana Kecmana, koji pak ne može da se odluči ko bi od njegovih pulena trebalo da „eksplodira“, iako mnogi upiru prstom u špica Strahinju Jovanovića.
„U tinejdžerskom dobu, u kome se morfološki i emocionalno znatno razlikuju od onoga što će tek postati, nezahvalno je prognozirati tako nešto. Najbolji primer takvog stava je Aleksandar Mitrović, u kadetima je bio rezerva, a kasnije je napravio bum i za samo tri godine stigao do Premijer lige. Ono što je važno jeste klupsko opredeljenje da resurse crpi iz škole i da momci koji u njoj rastu vide na praktičnom primeru da će uskoro dobiti šansu“, predočio je Kecman.

Trener kadetskog sastava može da se pohvali da trenira i momka za koga većina stručnjaka kaže da je Partizanova budućnost na mestu levog štopera. Strahinju Bošnjaka. Tek jednog iz plejade igrača projektovanih da nose crno-bele. Godinama.

Uostalom...
„Iz sezone u sezonu stvaramo talente, stvarno nema razloga da sad sa tom praksom stanemo. Niti bi navijači Partizana trebalo da brinu da će se ovaj proces zaustaviti. Neće, jer imamo odlične uslove i stručni, čak i pedagoški rad. Na kraju, imamo i završni čin, otuda pozdravljam odluku Ivana Tomića da prvi tim popunjama decom iz naše akademije. Mi ćemo se samo truditi da ih što bolje spremimo za viši razred“, dodao je Kecman.

Iz Zemunela poručuju da bi mogla bar dva tima da se naprave od generacije fudbalera rođenih 1999. i 2000. godine, odakle je, uostalom, Dušan Vlahović već postao najmlađi debitant u istoriji kluba. Po svemu sudeći biće mesta i za njegove ispisnike koje trenira Milan Ristić. Na primer, štopera Svetozara Markovića (postao kapiten posle odlaska Vlahovića), centralnog veznog Ivana Milosavljevića, krilnog vezistu Jovana Kokira, špica Nikolu Novića...
„Na pravom ste tragu. Ne samo kad je reč o pobrojanim momcima. Ima ih još. Od već afirmisanog 1996. do 2000. godišta. Čak mlađih. Svi su reprezentativci u svojim selekcijama. A što je još bitnije, poseduju mentalni sklop potreban Partizanu. Pobednici su u duši. Radi se o dečacima ekstremnog kvaliteta i fudbalske inteligencije, sa kojima je potrebno biti strpljiv kad pređu u prvi tim“, opominje Dušan Trbojević, dugogodišnji glavni skaut Partizana čijem oku za talente ništa ne promiče.

Svestan je popularni čika Trba da je skoro neizvodljivo da komletan tim crno-belih bude sastavljen od igrača iz škole, prevashodno zbog činjenice da mnogi ostvare milionske transfere dok drugi ne sazru da ih zamene, pa se kupuju stranci, ponekad sumnjivog kvalitet.
„Da se razumemo, nemam ništa protiv stranaca, ali prelistavanjem igračkog kadra iz 2003. i 2010. kad smo igrali Ligu šampiona uočićete da su bar šest do sedam igrača u prvih 11 bili izdanci škole. Strance bih dovodio samo ako poseduju ekstra potencijal, a što se naše dece tiče, verujte da ne može klub toliko da ih proda koliko mi možemo da napravimo. Na kraju krajeva, moramo da opravdamo status druge najbolje škole u Evropi. Ili da postanemo prva“, smeje se brk Dušanu Trbojeviću.