За трансформацију Банке чека се ММФ

На захтјев Агенције за банкарство Влада Републике Српске убрзано припрема приједлог рокова за реализацију Плана трансформације Банке Српске у финансијску организацију која ће се бавити само пословима платног промета.

Влада, као власник Банке Српске, још није Агенцији доставила терминске рокове јер чека „зелено свјетло“ од Међународног монетарног фонда који тражи гашење Банке Српске и то поставља као услов за нови кредитни аранжман.

У Влади, како сазнаје ЦАПИТАЛ, очекују да ће исход преговора са ММФ-ом бити познат у наредних 10-так дана, јер је мало времена остало до засједања борда директора ММФ на којем треба бити разматран кредитни аранжман за БиХ.

Термински рокови које је по налогу Агенције дужна да припреми Влада подразумијевају редослијед усвајања лекс специјалис закона по хитном поступку, те измјене других прописа попут Закона о унутрашњем платном промету.

Банка Српске би се према сценарију Владе бавила финансијским посредовањем и платним прометом у сарадњи са Поштама Српске, што значи отпуштање великог броја радника.

Добре и лоше стране трансформације

Останак Банке Српске, па и у овом облику, добра је вијест за неосигуране депоненте изнад 50.000 КМ. Влада као акционар би им гарантовала исплату у наредном вишегодишњем периоду, вјероватно кроз обвезнице.

Но, ово значи и да Српске дефинитивно остаје без једине државне банке.

Друго, поставља се питање сукоба интереса и привилеговања депонената.

Влада користи своју уставну позицију да би промијенила законске прописе и поправила ситуацију у једном правном лицу у којем је она акционар.

Само захваљући својој позицији да мијења законе, Влада себи као акционару кроз доношење посебног закона ствара другачије услове на тржишту у односу на власнике других комерцијалних банака. Овим потезом депоненти Банке Српске су стављени у привилегован положај у односу на депоненте на примјер Бобар или било које друге банке, чији власник није у позицији да мијења законе.

Постоји реална опасност да овај закон не би прошао на Уставном суду Републике Српске када би се покренула иницијатива за оцјену његове уставности.

Такође, Влада би требала одговорити да ли ће сваки пут доносити лекс специјалис законе и када се у проблемима нађу друге банке у којима држава има удио директно, кроз акције, или индиректно кроз обвезнице.

Државни интервенционизам на тржишту увијек ствара поремећај.

(Цапитал)