Привилегија: Љајић у друштву Савићевића, Бокшића и Слишковића!

Велика част за српског репрезентативца!

Фудбал 10.03.2016 | 10:00

Италијански дненвик „Република“ уделила је један од највећих могућих комплимената Адему Љајићу сврстајући га у ред таквих асова као што су били Дејан Савићевић, Ален Бокшић, Блаж Слишковић и Мирко Вучинић. У тексту под насловом: „Љајић и балканска браћа: дриблинзи, лудости и генијалности“, римски дневник пише да је српски репрезентативац наследник великих фудбалера из бивше Југославије који су по својој несталности и алтернацији сјајних и бледих партија обележили читаву једну епоху.

Повод за текст је јавна критика Роберта Манчинија на рачун Љајића да не користи ни избллиза квалитете које има јер има „бубице у глави“ због којих има велике падове у приступу и залагању на тренинзима и утакмицама и због чега би понекад врло радо „истамбурао“. Изненађење је био одговор Љајића да је Манчини у праву и да су играћи из бивше Југославије такви, веома талентовани али да им често глава није на месту.

Запажање Љајића је подсетило Италијане на надимак који су носили некадашњи југословенски фудбалери: европски Бразилци. Али и на екстраваганције играча из бивше Југославије: евоцирали су лудорије Ивице Осима и Блажа Слишковића који су носили надимке „Штраус“ и „Балкански Марадона“ и знали да после одличних партија проводе ноћи уз чашицу, цигарете и све остало што иде уз то. У тој групи су и Дејан Савићевић, Ален Бокшић чији „подвизи“ на терену и ван њега су и данас најпопуларније анегдоте у амбијентима Милана односно Лација. Звонимир Бобан и Пеђа Мијатовић су изузеци који потврђују правило, док су Драган Стојковић и Роберт Просинечки били пенализовани превише крхком физичком структуром. Југовић, Катанец, Михајловић, Станковић спадају у врхунске играче, али нису имали „уметнички“ дар претходно поменутих имена.

Текст се завршава интерасантном параболом Синише Михајловића који је као играч био виђен као „бунтовник“ док је као тренер изградио култ „челичног нардника“ потврђујући афоризам чувеног италијанског афористичара Питигрилија да се „рађамо као пиромани, а умиремо као ватрогасци“.