Спољни дуг БиХ износи 8,4 милијарде КМ

Премијери ФБиХ и Републике Српске Фадил Новалић и Жељка Цвијановић почели су у Вашингтону разговоре о новом аранжману с ММФ-ом у износу већем од милијарду марака. Босна и Херцеговина се годишње у просјеку задужује за 750 милиона марака. Колико смо заправо дужни?

Босна и Херцеговина 05.02.2016 | 07:05

Јавна задуженост БиХ на крају прошле године износила је око 11,8 милијарди КМ од чега је укупан спољни дуг у који улазе и кредитни аранжмани са ММФ-ом, Свјетском банком, Европском инвестиционом банком, достигао рекордну цифру од 8,4 милијарде марака.

У протеклих седам година порастао је за чак 3,5 милијарди и већи је од укупне суме свих буџета која је за 2015. износила 5,8 милијарди КМ. БиХ се код ММФ-а намјерава задужити за додатних милијарду и 100 милиона марака кредита, овај пут у нешто повољнијем аранжману. Међутим, економисти упозоравају.

"Од 600 до 750 милиона КМ годишње држава се мора задужити да би могла исфинансирати овај бирократски апарат. Било је охрабрујуће слушати нову коалицију на почетку, нове реформе нису ново задужење грађана, како год они то називају - то је кредит који требамо вратити, годину прије или послије то је небитно. И 2008. године сам питао од чега ћемо ми то враћати, питам и данас", каже Фуад Касумовић, економиста и бивши замјеник министра финансија и трезора БиХ.

БиХ се задужује за јавну потрошњу

Унутрашњи дуг БиХ који уз остало укључује обвезнице, трезорске записе, кредите комерцијалних банака на крају септембра прошле године износио је око 3,3 милијарде марака, што је повећање за 11,2 одсто. Укупна задуженост Републике Српске за око милијарду и 400 милиона је већа у односу на ФБиХ. Слично је и код градова и општина гдје је Република Српска задуженија, али не треба заборавити и кантоне.

Узимање кредита код комерцијалних банака повећано за чак 11,2 посто

Укупан јавни дуг БиХ налази се на се на нивоу 45 одсто БДП-а, што је испод просјека неких европских земаља као што је јавни дуг Грчке који у односу на бруто друштвени доходак износи преко 168 одсто или рецимо сусједне Хрватске гдје је нето виши од 87 одсто БДП-а. Иначе, најмању задуженост у ЕУ има Естонија.

Задужење није проблем, али средства морају отићи на реформе и на инфраструктуралне пројекте, одрживост која се БиХ неће тако лако десити.

"Самоодрживост значи да покренемо производњу да јавна предузећа доприносе, то је врло опсежан програм. Бојим се да без експерата, без програма које је ЕУ нама нудила кроз ИПА фондове, а који смо ми изгубили јер се нисмо могли политички договорити да су реформе немогуће. Ко ће направити ревизију запослених у управи, учинка, па некоме смањити плату. Ко то може направити, министарство? Не вјерујем", каже економиста Зоран Павловић.

Укупан дуг Републике Српске у 2015. години прешао је 60 одсто бруто друштвеног производа, у ФБиХ је тај дуг око 38 одсто. 

Извор: Н1