Због намјештања тендера губимо 40.000 радних мјеста годишње

У Босни и Херцеговини има преко 2.000 уговорних органа који подлијежу примјени Закона о јавним набавкама.

Босна и Херцеговина 21.01.2016 | 15:15

Од укупног броја обавезника примјене овог Закона, 1.539 уговорних органа је на дан 31.12.2014. било регистровано у WИСППА систему којим се достављају извјештаји о додијељеним уговорима у поступцима јавних набавки.

Познато је да се у систем јавних набавки у Босни и Херцеговини годишње упумпа више од 3.000.000.000 (словима: три милијарде) конвертибилних марака!

Велики број тих набавки обавља се без јавног објављивања процедуре или се та обавеза потпуно формализира и “креативно” заобилази. На тај начин је око 2,5 милијарди конвертибилних марака препуштено на слободно располагање политичким елитама и њиховим послушницима.

Подаци, уз напоре ЦИН-а, ипак доступни

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) је креирао онлине базу података о јавним набавкама у БиХ.

“У бази се налазе подаци о 39.178 уговора, које је 828 институција и јавних предузећа склопило са 5.230 компанија. Вриједност уговора је најмање 6,2 милијарде конвертибилних марака. У протекле четири године највише новца потрошено у енергетском и здравственом сектору. Међу добитницима уговора су и фирме у власништву политичара. Њихове фирме су добиле 295 уговора вриједних више од 103,8 милиона КМ за набавку возила, горива, лијекова, хотелског смјештаја, те грађевинских и шумарских радова”, наводи ЦИН.

Велике уштеде за велико запошљавање

Према истраживањима Удружења Тендер “скоро 800 милиона конвертибилних марака одлази у џепове корумпираних појединаца”. Користећи то истраживање, могуће је направити овакву рачуницу:

“Према прорачунима стручњака, једно просјечно радно мјесто у привреди БиХ кошта око 20.000 конвертибилних марака, док цијена једног радног мјеста у производњама са високом доданом вриједношћу (знањем), достиже 80.000 до 100.000 КМ. Дакле, када би се искључили корумпирани ‘гребатори’, сваке године би се у Босни и Херцеговини могло потакнути отварање 40.000 радних мјеста”, истичу у Независном бироу за развој (НБР) из Градачца/Модриче.

У другом случају, са тим новцем могао би се, са по 40.000 конвертибилних марака, уз минималне камате, кредитирати даљи развој брзорастућих предузећа, такозваних “газела”, која сваке године повећавају број својих запослених за око 10%.

Надаље, вриједи споменути да би уз ова средства, као и побољшањем пословног окружења, током наредних година било могуће обезбиједити услове за формирање 50.000 фирми које би уз запошљавање од по седам особа могле да запосле 350.000 грађана/ки – скоро све незапослене (389.276) у Федерацији Босне и Херцеговине. Смањењем сиве економије тај број би био сасвим достижан.

На крају се намеће мисао да ли јавне набавке у Босни и Херцеговини истински заслужују тај назив?

(ЦИН)