Партизанова мука с „петицама“!
Спала књига на једно и по слово! У години у којој резултати Партизана нису ни близу задовољавајућег нивоа, у мору негативних ствари једна се посебно истиче – недостатак пристојног центра.
Кошарка 01.01.2016 | 20:20
Кевин Џоунс је први центар Партизана, игра сасвим солидно, али то није његова природна позиција. Он је у тим црно-белих доведен као четворка која ће помагати Кости Перовићу под кошем. Ипак, већ после дебија на вечитом дербију било је јасно да ће он имати примат на тој позицији јер остали центри нису на нивоу који захтева традиција и величина клуба. Милош Копривица, Божо Ђумић и сада већ пензионисани Коста Перовић свакако нису показали да могу да носе такво бреме. Копривица је временом изгубио место у тиму, а сада се све свело на Ђумића и Џоунса, што је очигледно недовољно.
Касна селекција тима, недостатак новца, пренатрпаност на „ниским“ позицијама и мањак квалитетних тешкаша однели су своју жртву у овој полусезони, а све се најбоље види по табели. Партизан је деценију и по - тим и филозофију игре - конципирао на спуштању лопте у рекет, на агресивним центрима, снажним, способним да играју леђима. Народски речено – да зидају. Да скачу у нападу. Спуштају ролетну у одбрани. Сетимо се само имена попут Ненада Крстића, Дејана Милојевића, Косте Перовића из најбољих дана, Предрага Дробњака, Николе Пековића, Мирослава Радуљице, Алекса Марића...
Били су то играчи који су уносили чврстину, имали поене у рукама, скупљали одбрану противника и разигравали саиграче. Они су уз увек атлетски покретљиве и снажне четвроке (Гист, Лазме, Робертс, Весели, Ловерњ...) правили разлику у скоку у нападу и доприносили снази и конституцији петорке. Били су спремни да се “побију” са свима.
Осетан пад у снази и ефикасности центарске линије клуба догодио се са доласком генерације Дејана Муслија, Ђорђа Гагића и Николе Милутинова, иако су и управа и тренер Вујошевић много веровали у њих. Када гледамо њихов учинак конкретно у Партизану, једини је Милутинов нешто више показао, али, у овој години када је требало да буде ТАЈ центар, носилац, разбијач- отишао је из клуба.
”Филозофија кошарке Душка Вујошевића се базирала пре свега на снажној одбрани, а да би играо снажну одбрану мораш да имаш јако агресивне високе играче. Нападачку игру је заснивао на центрима. Зашто? И када промашиш, ту је скок у нападу. Повратне лопте центара су јако важне, оне су кошаркашки ’природне’. Дуле је увек тражио физички доминантне центре, који су помало крути, али физички доминантни. Увек је имао добре центре. Одбрана се тада сужава и оставља се простор за транзицију лопте по спољним позицијама. Када се одбрана потом рашири, центри могу доћи до изражаја“, каже Горан Грбовић, некадашњи капитен Парног ваљка.
Грбовић истиче да су садашњи центри црно-белих испод сваког нивоа.
“Дуле је имао физиономију игре. Скок у нападу је најбоље решење којим се борите против контранапада. Спречавање првог паса. Чак је и Вранеш био користан јако, посебно у зонској одбрани. Садашња екипа је таква каква јесте и то Дулетова кривица јер није успео да се договори на време, па је тим састављен касно. И нестручно. На ниским позицијама су чак триплирани играчи. Перовић је човек завршио каријеру. Копривице нема. Ђумић има физикалије, има тело, бори се, али то је недовољно за ову лигу, овакву каква јесте. То је гомила незнања при селекцији“, истиче Грбовић.
Дакле, ако се на нижим позицијима могу уочити два велика потенцијала у виду Вање Маринковића и Петра Аранитовића и ако се може рећи да су то два момка која ће носити игру Партизана и бити први у реду за продају и зараду када за то дође време, онда је на осталим позицијама, а посебно на центарским, извор потпуно пресушио.
Кевин Џоунс је момак који држи папучицу на гасу Парног ваљка и има потенцијала да буде вођа, али има уговор са тимом до краја сезоне када ће вероватно и отићи. Такође, познато је да се Партизан није нагледао новца од продаје странаца (изузетак су Весели и Ловерњ), па је вишеструко важно да се домаћи млади центри истакну у први план.
То су овога пута Божо Ђумић и Милош Копривица - који практично не добија шансу да игра, иако се на прва два меча у лиги показао у солидном светлу. Лепше дане у новој години и појачање на високој позицији најавио је председник клуба Никола Пековић јасно назначивши да му је тим „физички слаб“.
”У предстојећем периоду ће доћи до одређених промена, јер се кроз утакмице показало да су неопходне. Сврха тих измена је да у 2016. години састав буде компактнији, чвршћи и снажнији“, најављује председник Партизана који наравно види у чему је проблем.
Намера је јасна, али је питање да ли је Партизану потребан центар који ће одмах моћи да допринесе поенима и учинком јер клубу резултатски гори под ногама, или млади домаћи талентован кошаркаш који ће временом да се развија и евентуално постане звер на какве су присталице црно-белих током година навикли.
Али, у овом моменту и тренутној поставци у клубу, управи, расположењу навијача, стању на табели, не делује да ће се, као уз помоћ неког чаробног штапића много шта поправити до краја сезоне.
Новогодишњи празници са собом по правилу носе многе одлуке, а Партизан чека једна веома тешка: Да ли наставити са традиционалном игром са акцентом на доминантне високе играче за шта су потребне корените промене или форсирати пуцачки стил у складу са типом кошаркаша који тим поседује?
Учинак црно-белих центара гледајући по до сада одиграним колима АБА лиге:
1. Копривица 8, Перовић 4, Ђумић 2
2. Копривица 0, Перовић 4, Ђумић 6
3. Копривица 6, Перовић 7, Ђумић 6
4. Копривица 2, Перовић 1, Ђумић 11
5. Копривица 3, Перовић 8, Ђумић 4
6. Копривица 0, Ђумић 4, Перовић 0
7. Копривица 4, Перовић 1, Ђумић 10
8. Перовић 4, Ђумић 5 (Џоунс 12)
9. Ђумић 4, Перовић 2 (Џоунс 18)
10. Ђумић 2, Копривица 0, Перовић 0, (Џоунс 16)
11. Ђумић 2, Копривица 0, Перовић 0 (Џоунс 16)
12. Ђумић 2, Перовић 6, (Џоунс 21)
13. Ђумић 6, Перовић 0, (Џоунс 10)
14. Ђумић 4, (Џоунс 8)
15. Ђумић 5, (Џоунс 21)
16. Ђумић 3, (Џоунс 14)
17. Ђумић 0, (Џоунс 8)
Коментари / 0
Оставите коментар