Интервју - Дејан Радоњић: Увијек је лакше наћи кривце него заслужне...

Интересантније је свима! "Никада, ни у једном тренутку, није ми чак ни синуло да одустанем од посла у Звезди, без обзира на то колико тежак био. Изаћи из тешке позиције је велика ствар. Не само у спорту, него и у животу", рекао је тренер Црвене звезде.

Често можете чути да се у Србији успех никада не прашта. Али за тренера Црвене звезде Дејана Радоњића то је само мотив више за свакодневно доказивање у клубу у којем се ни неуспех никад не заборавља. А и не прашта. Жели много, жели највише. Лествицу увек поставља толико високо, а оно спортско у њему, понос и карактер не дозвољавају му да се преда, чак и када је свет против њега.

На Мали Калемегдан стигао је у јако незгодном тренутку. Често је био оспораван, ретко је добијао похвале, чак и онда када их је заиста заслужио. Али, њему то ни најмање не смета, јер већ две и по године крчи пут којим су ретки прошли у Црвеној звезди. Прошао је бројне ударе, преко својих леђа прегрмео многе успоне и падове. Неретко је био окарактерисан као недовољно добар за црвено-беле, а чињеница је да је управо он један од најуспешнијих тренера Црвене звезде у новијој историји. Клубу је подарио триплу круну, коју нико никад није, прво учешће у Топ 16 фази, а иза себе ових дана оставља и најуспешнију годину. У сваком смислу те речи.

Упркос згуснутом распореду, невероватном ритму тренинга, путовања и утакмица, Дејан Радоњић је заједно са новинаром МОЗЗАРТ Спорта „прочешљао“ многе теме и отворио поглавља о којим се не говори тако често.
"Искрено, још нисам имао времена да мало седнем и размислим о свему што се догодило у 2015. години. У сваком дану је било много обавеза и ствари, далеко битнијих од тога да се мисли на то колико је година за нама била специфична. А јесте. И било је много лепих тренутака, а неки од њих су били заиста фантастични. У сваком смислу те речи, а пре свега резултатском, што нам је било и најбитније. Тако је било прошле сезоне, а ево и ове смо наставили у истом ритму. Без сумње, 2015. година била је најбоља у историји Црвене звезде, али и за мене као тренера", било је прво што је Дејан Радоњић изјавио.

Спонтано, како је и било, разговор са трофејним стручњаком имао је свој ток. Шампионски.
"Освојили смо три титуле - у Купу Радивоја Кораћа, која је најавила да смо спремни за све оно што се касније догодило. А то су шампионски прстен у Јадранској лиги и титула првака Србије. Много радости и среће било је у тим данима. Било је то једно невероватно искуство. А онда смо ушли у почетак припрема за нову сезону, са доста проблема, који су се продужили све до краја године. Али, ето, одрадили смо фантастичан посао до сада, уз све проблеме које смо имали. Надам се да ћемо добре ствари наставити да радимо и у 2016. години".

ПОСЕБНО МИ ЈЕ ДРАГ ОСВОЈЕНИ КУП РАДИВОЈА КОРАЋА

Који вам је моменат посебно драг и који бисте нам тренутак издвојили?
"Посебно драг ми је освојени Куп Радивоја Кораћа, без сумње. Тада сам осетио да можемо да будемо добри и у плеј-офу Јадранске лиге и освојимо српски шампионат. То је био један својеврсни тест за нас, где смо ми показали да смо спремни да освојимо титуле. Али, тренутак када смо освојили државно првенство дефинитивно је оставио најјачи утисак на мене. Не могу никако ни да испустим тренутак који се десио недавно - наш други пролаз у Топ 16 фазу Евролиге. После свега што смо доживели у претходним месецима дошли смо до великог успеха. Наставили смо да корачамо путем на којем нам је и место".

А шта бисте променили?
"Много тога. У ових неколико месеци догодило се доста тога што у наредној сезони не бих радио. Тачније урадио бих неке ствари тако да се неке негативне више не дешавају. Искуство које сам стекао из свих ових дешавања до сада драгоцено ми је и то је нешто што ће ми бити само подсетник за неке ствари које се буду догађале у будућности".

Овај ритам вам никако не даје мира. Како је то бити човек који је константно у покрету - на ногама, точковима, у авиону, на паркету...?
"Када нешто волиш онда то није тешко. Напорна су путовања увек, посебно када су тако честа, али веће за мене је веће оптерећење било све ово што се издешавало од тренутка када су кренуле припреме. Ти проблеми су додатно уносили немире у наше редове, посебно све те повреде које су се издешавале и које су мени јако тешко пале. И то не било какве, већ тешке повреде. И сви ти изостанци су додатно отежавали наш рад, стално смо морали да се прилагођавамо неким новим ситуацијама и дешавањима. То је што је оптерећивало наш природни пут и све оно што се успут дешавало - тренинзи, утакмице, путовања... Но, ја мој посао јако волим и кроз ту љубав црпим додатну енергију".

Причало се и о томе да сте на тренинзима имали и по осам играча и да нисте могли да радите нормално. Како сте проналазили решења?
"Један од мојих послова као тренера јесте да проналазим решења. Пазите, оно што се издешавало до сада неко не доживи ни за једну целу сезону. Припреме су од првог до последњег дана практично одрадила само петорица играча, међу којима су Ребић, Гудурић, Лазић и Симанић. Мало ко зна да смо и дане летњег одмора између две сезоне користили како би момци долазили у Будву да тренирамо и радимо. Али, тај изазов је у мени изродио додатну мотивацију да пронађем решење за све. Није било нимало лако, јер поред свега тога ви морате да радите и на припреми утакмице, да играте против најбољих тимова у региону и Европи... Буквално смо сви били посвећени томе 24 часа дневно. Уз такве напоре и велики рад резултати су једноставно морали да дођу. А њих сте видели у победа против Бајерна у Минхену или Реала у Београду. То је била наша награда за све негативне тренутке које смо проживели, јер смо сви у клубу себе дали како бисмо превазишли све те лоше ствари".

Који је тренутак био преломни да Црвена звезда направи трансформацију од тима који су сви испраћали на европски пут с питањем - са колико ћете разлике бити поражени? - до тога да редом падају Реал, Химки и Бајерн?
"Оног тренутка када смо се мало опоравили од повреда, када смо одрадили само неколико тренинга заједно, добили смо осећај да можемо да будемо бољи. Дошле су све те победе и схватили смо да више неће владати атмосфера као после Химкија у Москви или Реала у Мадриду. Тада су многи већ престали да размишљају о Евролиги, а у нама је прорадио инат који нас је погурао да направимо оно што смо направили. Сада се само надам да више неће бити онаквих оптерећења као до сада и да смо то оставили иза нас".

Пред утакмицу са Реалом рекли сте да Црвена звезда може да изнедади Реал и да ту наду нико не може да вам узме. Та изјава је прилично изненадила све, али ваш тим је на крају успео. Да ли сте осетили да је време да Краљевски клуб падне?
"Осетио сам да растемо, да се дижемо, а у мени се пробудила спортска жеља и мотивација да победимо тако један велики клуб. Играли смо првака Европе и надали се да можемо да победимо. Сетите се само како је било пре меча у Минхену против Бајерна, тада су нас сви испраћали као да ће бити 20 или 30 разлике, а ми смо одиграли један фантастичан меч. Против Стразбура у Француској имали смо једно феноменално полувреме и то ми је уливало наду да можемо. А уз Пионир и наше навијаче све је могуће, видели сте".

НЕШТО СЕ РАДИ НА ТРЕНИНЗИМА ДА БИ ЛОПТА ПРОЛАЗИЛА КРОЗ МРЕЖИЦУ

Али, био је то Звездин ход по ивици жилета, све до самог краја, зар не?
"Пазите, питања се увек постављају, какви год да су резултати. Ушли ми у два најбоља клуба на континенту - опет ће питања бити постављана. Али, виђења сам да то што је лопта ушла једном, то је једном. Али, када се то догоди у свим наредним мечевима, онда је то нешто сасвим друго. Против Реала, па против Химкија, против Бајерна једном, па још једном. Ја разумем људе, али они морају да схвате да се нешто ради да би та лопта прошла кроз мрежицу. Нешто се дешава у сали када се тим скупи како би такве лопте улазиле. Ја сада када бих ушао на терен сигурно не бих погодио. Имамо све те мечеве који су се решавали у завршницама, са сличним детаљима и ако се догодило толико пута онда ништа није случајно".

Звезда је претходних година имала проклетство неизвесних завршница, а управо сада је у том сегменту направљен квалитет више, који је решио неколико јако важних мечева.
"То је један процес. Раније се гледало то како није решена једна, па друга, па трећа неизвесна завршница. Па онда добијемо један такав меч и онда - ништа! Тада се није улазило у проблематику да ли је то добро или лоше, него се једноставно прескакало. Ја се нисам оптерећивао тиме. И када се буде десило да пет пута победимо и једном изгубимо опет ће се гледати тај један меч. Ми смо једна екипа која је доброг карактера, са добром атмосфером, у добром раду. Дошли смо до тога да можемо да играмо против најјачих тимова Европе, али оно лоше је то што тешко носимо игре на два фронта. Прошле године је све било лакше када смо имали оформљен тим, који је на једном месту био све време, а сада су ствари другачије. Зато је за нас додатна сатисфакција то што смо успели да изађемо са добрим решењима, што смо излазили као победници, што су се и млади и нешто старији играчи равноправно носили са именима много већим од њих тренутно. Све то улива ми поверење да ћемо бити они прави када за то буде најпотребније. Сада треба наставити пут у Топ 16 фази и искористити искуство које смо стекли из прошле сезоне. Али и ово садашње. Не треба заборавити да смо успешно изашли из најтеже групе и да смо победили све тимове којима је такође 'горело под ногама'. Ту смо показали квалитет и сада се надам да ћемо подизати форму".

Често сте апострофирали то да је Евролига школа за ваше играче, али да ли мислите да и ви растете уз овај тим?
"Пре свега ја овај посао посматрам као једно свакодневно доказивање. Оно што је у мени присутно јесте трогодишње искуство у Евролиги, што је огромна ствар, посебно ако видим да испред себе имам још много година тренерског рада. Свако ново искуство доноси могућност да даље напредујем и сваки дан користим да бих сутра био бољи".

СЕБИ НАМЕЋЕМ ВЕЛИКИ ПРИТИСАК, ЈЕР ЖЕЛИМ НАЈВИШЕ!

У новије време Црвене звезде ви сте један потпуно специфичан тренер. На клупи сте се задржали дуже од једне сезоне, а неки ваши претходници били су смењивани и после тек неколико утакмица. А радите у средини где је притисак свакодневан и огроман. Како успевате да издржите тај притисак који је на вашим раменима?
"Добро си то рекао, а-ха-ха. Код куће се шале са мном за то 'специфичан', па сам избацио из употребе. Што се тиче питања - ја сам апсолутно свестан да овај посао са собом носи огроман притисак. То схватам као нешто што је део мог посла и сваки тренер осећа притисак. Да ли је он мањи или већи није толико битно колико то како га ми схватимо и како се носимо с истим. Знам да је притисак у Црвеној звезди велики, али ево већ иде трећа година", застао је Радоњић на тренутак и наставио:
"Морате да знате да ја сам себи намећем велики притисак, пре свега, зато што су ми амбиције велике. Желим много, желим највише. Играо сам под притиском, већ више од десет година сам тренер под притиском, тако да...", оставио је црногорски стручњак места за закључке.

Да ли вас погађају негативни коментари који долазе на ваш рачун, без обзира на то какве резултате бележи Црвена звезда?
"Не у мери да ме оптерећује и да ми смета. То никако. Доста тога и не знам да је било, нешто чујем, понеке ствари сам имао прилику да видим, прочитам, али не превише. Показујем свакодневно да то не утиче на мене. Увек постоје нека моја мишљења о тим темама, некад је присутна и моја самокритичност, у много већој мери него што људи мисле. Једноставно, ништа од тога не може да утиче на мене".

Да ли сте икада помислили да напустите клупу Црвене звезде, због свих притисака с којим сте суочени?
"Не! Не, ни случајно. Ипак је ту у питању оно спортско у мени, које је изражено. То што је тежак посао једна је ствар. Изаћи из тешке позиције је велика ствар. Не само у спорту, него и у животу. Никада, ни у једном тренутку, није ми чак ни синуло да одустанем од посла у Звезди, без обзира на то колико тежак био".

Прича се да сте били много опуштенији као играч него сада као тренер. Зашто је то тако?
"По мени, зато што су у питању два различита посла. То је прва ствар. Друго - много је лакше бити играч него тренер. Ту је све јасно. Тренер мора да размишља о 15 људи и гомилу других ствари, а играч праткично мисли само на себе. Једноставно, ово је посао који има сличности са играчким, али ја радим све другачије од оних ствари које сам радио у играчким данима. Наравно, све оне неке битне ствари из играчких дана користим и данас. А и опет - 13 година сам старији од тренутка када сам окачио патике о клин".

Који вам је тренутак у тренерској каријери био најтежи?
"Три ствари ту предњаче - повреде играча ми увек тешко падну, посебно тешке. Сећам се, након што се Лука Митровић повредио против Олимпије... То вече и следеће јутро... Не памтим да ми је икада било теже. То је стварно једна болна тачка, као и меч против Цибоне у полуфиналу Јадранске лиге. То ми је урезано у памћење као лоше сећање и заувек ће тако и остати. Али, никако и никада нећу моћи да заборавим све оно што се догодило у Истанбулу, када је живот изгубио Марко Ивковић. Живети с тим болом, поновни одлазак у Турску недуго пошто се то десило... Туга коју осећате је необјашњива и заиста је оставила јак утисак на све нас у клубу. Зато се надамо да се тако, или нешто слично, никада ником више неће догодити".

КО СЕ НАДАО ДА ЋЕ ЦИРБЕС И ЈОВИЋ ОВАКО НАПРЕДОВАТИ?

Мајк Цирбес је под вашим вођством прошао пут од другог центра Бамберга до првог центра Црвене звезде, Стефан Јовић је репрезентативну форму подигао на један потпуно нови ниво, Марко Гудурић је просто експлодирао... У чему је тајна?
"Мајк Цирбес је један од најбољих центара Европе. Успону Стефана Јовића мало ко се надао, искрено. Марко вредно тренира и ради свакодневно да би дошао ту где јесте. Морам да признам да сам изузетно задовољан тиме што су они бољи него што су били. Не само њих тројица, него и многи играчи у тиму. Зато ми је још више жао што су се Немања Дангубић и Лука Митровић повредили, јер Лука је требало да настави оно што је почео прошле сезоне, а Немања да добије једну потпуно нову, већу и битнију улогу - носиоца игре. Бранко Лазић такође заслужује велике похвале, јер иако је мало старији од њих показује велики напредак и све оне формулације какав је он тип играча више не важе. Јако сам срећан и поносан на све што смо успели заједно да постигнемо, на тимском, али и на појединачном плану код сваког од њих. То ми је нешто што ме испуњава и уживам у раду са њима. Када видим да тај мукотрпни рад даје резултате онда то мени чини огромну радост".

Ребић, Симанић, Тејић, Гудурић... Доста храбро сте поступили када сте њима дали такву шансу, а они су вам одговорили на најлепши могући начин?
"Када се све сагледа на један дужи временски период, онда може да се дође до праве констатације. Када се гледа један меч - онда ту може да се види свашта. Ето, на пример, Ребићево прво полувреме против Бајерна. Сви су питали зашто он игра, зашто се форсира, а онда после игре у другом делу сви су питали - што он није играо више? Било је више случајева у којима је било логике да старији играчи буду на паркету и да бих ја доживљавао огромне критике да смо ми губили те мечеве. Овако, побеђивали смо и сада се то другачије гледа. Вера у њих је нешто што ми је било јако битно и што ће ми тек бити најбитније, јер они су окосница тима за будућност".

Да ли је њихова већа минутажа, самим тим и успех, донекле условљен и тим што су појачања оманула?
"Мислим да њихово учешће у тиму и наступи нису условљени нечијом слабијом игром. Они су момци који сада граде свој пут и своје место у тиму, независно од игара других играча".

Да ли сте веровали да ће они, посебно Гудурић и Ребић, имати овакве утакмице иза себе већ сад?
"Они су врло напорно радили и вредно и они су користили сваки дан како би били бољи. Генерално, брзина напретка је опредељивала мене као тренера да то поверење расте".

Од старта сезоне промењено је много играча, што је све изненадило. Да ли вам смета то што константно морате да се навикавате на нове околности?
"Ситуација је таква да захтева да се нађу одређена решења. То је нешто што је потпуно било ново за мене, али трудимо се сви у клубу да нађемо решења која су најбоља. Више бих сигурно волео да имам ситуацију као прошле сезоне, да имам комплетиран тим и да правимо добре резултате у континуитету. Сада је другачија ситуација, ово нам засигурно није била идеја, али ето... Десило се".

ЗА МИЛЕРА СМО ЗНАЛИ У АВГУСТУ, АЛИ ТАДА ЈЕ БИЛО НЕМОГУЋЕ ДА ГА ДОВЕДЕМО

Долазак Квинсија Милера испоставио се као потпуни погодак. Али, да ли сте се мало плашили да се не догоди нешто као са Мекелом, Скорцанитисом, Томпсоном, Вилијамсом...?
"Не. Код Квинсија је била та ситуација да смо се бојали колика ће бити дужина адаптације на европски стил игре. Али, код њега је то ишло драстично брже него код многих других играча. Он нам је, на срећу свих нас, показао да је за нас играч који ће нам дати стабилност и поверење до краја сезоне".

У Црвеној звезди је увек лакше наћи кривце, него оне који су за нешто заслужни. Зашто је то тако?
"Интересантније је, свима. То је добра храна за его".

Како сте се спремали за прелазни период између две сезоне - оне најбоље у историји Звезде и оне у којој се очекивало још више?
"Имали смо прелазни рок који није био нимало једноставан. Председник клуба Небојша Човић и ја били смо на константној вези, свакодневно, он је долазио код мене у Црну Гору како бисмо правили стратегије... После периода огромне радости и среће отишли су нам носиоци игре, а требало је наћи решења која ће покрити тај празан простор. Али, то је било немогуће. Једноставно, није било могуће заменити их јер су они били јединствени на свој начин, они који су сада у тиму јединствени су на неки други и можда је грешка што смо стално тражили неку компарацију. Али, ту је и финансијски моменат. Јасно је да је било бољих решења, али су она била скупља. Прелазни рок је направљен тако да сада то није дало резултате. Да није било повреда можда би било другачије, али то је већ јако тешко за претпоставити. Ми смо за Квинсија Милера знали и у августу, али тада је било немогуће довести га".

С друге стране, имате сатисфкацију у томе што сте створили младе наде?
"Да, наравно. То је за мене упечатљивији моменат него овај прелазни рок. Добро, ја као тренер морам да преузмем одговорност, не желим да оспорим ништа. Али, када се све стави на папир, ваљда је важније то што су млади момци заиграли боље, него што су се десиле грешке. Остаје нам и нада да се овакав прелазни рок више неће поновити".

ПОГЛЕДАМ "ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ", УЗ ЗДРАВКА ЧОЛИЋА СЕ ОПУШТАМ

Када сте последњи пут успели да ухватите мало слободног времена да прочитате неку књигу, да погледате неки добар филм?
"Требало би ми доста времена да се сетим. Али, често се у последње време на телевизији репризира филм 'Повратак отписаних', па волим да погледам исти. Све сезоне биле су јако дугачке и напорне, а период одмора пролазио је у жељи да се одморим, да видим пријатеље. А опет, слободно време сам користио и за радни део, за припреме, анализе... Искрено, тешко да могу да се сетим када је то било последњи пут".

Какву музику волите?
"Обожавам да слушам Здравка Чолића. Његови тонови ме јако опуштају после напорног рада, утакмица и тренинга. Њега заиста волим да слушам готово одувек. Али, морам да признам да ми је породица најважнија на свету и њој се увек посветим максимално. Са њима ми је најлепше".

Да ли вам је жао што не проводите више времена са својом породицом?
"Трудим се да свако слободно време проведем у кругу породице. Чак и када радим припреме за утакмице, трудим се да то радим у кући, да будем уз моје".