ТИ БиХ: Закон о раду Српске неприхватљив

Организације цивилног друштва упутиле су Народној скупштини Републике Српске коментаре на радну верзију новог Закона о раду, у којима су указале на бројне недоречености Закона које могу довести до злоупотреба и произвољног тумачења одредби, на штету радника, саопштила је организација Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Република Српска 25.12.2015 | 22:40

Новим одредбама, прије свега, радно мјесто постаје потпуно флексибилно и самим тим и несигурно. Уговор о раду на одређено вријеме постаје модел заснивања радног односа и нема ограничења у броју закључених уговора о раду на неодређено. На овај начин ће послодавац имати право да у недоглед закључује уговоре на одређено са радником без икаквих обавеза да закључи уговор на неодређено, а радници ће бити приморани да пристају на све само да им послодавац продужи уговор.

Предложеним Законом је прописано преко 20 случајева у којима послодавац може отказати уговор раднику, на примјер ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради (ово ће се баш злоупотребљавати), ако одбије закључење анкеса уговора о раду, ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дјела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак.

Осим што се послодавцу даје могућност да отпушта раднике произвољно, оставља се простор за злоупотребе у случају да послодавац користи сумњу на почињење кривичног дјела да отпусти радника, без обзира да ли је покренут кривични поступак.

Предложени су и потпуно нови и спорни концепти стављања радника „на чекање“ и „приправности“ радника, којима се омогућава стављање радника „на чекање“ због смањења обима посла и радници обавезују да буду у приправности и на располагању послодавцима ван радног времена. Спорно је што није прописана дужина трајања чекања, нити услови под којима се радници стављају „на чекање“, што такође оставља простор за злоупотребе, а са друге стране обавезивање радника да буду на располагању послодавцу ван радног времена, без прописаних висине накнаде, представља задирање у људска права и прилику за послодавце да не плаћају ову врсту рада.

Можда и најспорније одредбе у новом Закону односе се на одредбе којима с уређују плате, накнаде и друга примања, посебно законско уређење најниже плате. Новим рјешењем предвиђено је да најнижу плату утврђује Влада Републике Српске на приједлог Економско-социјалног савјета, а ако Савјет не да предлог, Влада сама доноси одлуку о најнижој плати, и то „имајући у виду кретања плата, раст производње и животног стандарда у Репубици“, чиме се Влади, без учешћа социјалних партнера, и јасних законских одређења, дају врло широке овласти у утврђивању најниже плате. Истовремено, друга примања по основу рада и помоћи радника само су таксативно наведена, без утврђивања минималног износа.

Организације цивилног друштва сматрају да предложене одредбе Закона о раду остављају превелику слободу послодавцима да произвољно тумаче закон, те да сами уређују услове, права и обавезе, док се с друге стране нпр. скраћују рокови радницима за обраћање суду или инспекцији рада. Такође, забрињавајући је тренд смањивања стечених радничких права у односу на актулено законско рјешење, што ће само допринијети већој социјалној несигурности.

Организације потписнице коментара такође сматрају да се овај Закон ни у ком случају није смио упућивати у хитну процедуру, с обзиром на његов значај и огроман интерес јавности, те утицај на грађане Републике Српске, и да је власт Републике Српске поново показала незаинтересованост за интерес и вољу јавности. Закон којим се уређују економско-социјална права морао би бити предмет јавне расправе која укључује све заинтересавне стране, а хитна законодавна процедура може се спровести само у изузетним случајевима који се морају оправдати.

Извор: Истинито