Анализа: Ко је Пјет Де Висер, човјек који је и други пут отјерао Муриња?!

Ко је човек из сенке који за озбиљан новац саветује Абрамовича? Ко су његови савезници? Зашто је Жозе пристао да опет прође кроз све? Ко је права змија у свлачионици?

Фудбал 26.12.2015 | 00:00

"Ако седиш за столом за којим си најпаметнији, седиш за погрешним столом".

Знао је то добро Роман Абрамович (49) када је у јуну 2004. године одлучио да немерљивим богатством, стеченим још почетком 90-их у пост-совјетској Русији, себи оствари жељу о уласку у свет врхунског фудбал.

Није се стидео да пита за оно што не зна, али није желео да пита било кога. Био је вољан и да добро плати за прави савет...

Још од када је као 22-годишњак, члан "перестројке", заљубљен у Олгу Јуревну Лисову правио први милион и гледао како Холанђани најзначајнијег тренера у историји фудбала, Ринуса Михелса, на путу ка европском трону прво руше непобедиве Немце, у сред Хамбурга, а потом и његове Совјете, у минхенском финалу, Роман је био поклоник холандске школе и "тоталног фудбала".

"За мене је чуо преко пријатеља", рекао је пре више од десет година сада већ 81-годишњи Пјет Де Висер, који је тада радио као шеф скаутинг службе у ПСВ Ајндховену.

Имао је и шта да чује, Де Висер је откривањем Ромарија и Роналда променио историју светског фудбала и у Холандији зарадио најпрестижнију награду за животно дело – награду Ринус Михелс.

"Рекао сам људима из ПСВ-а за господина Абрамовича и клуб је био спреман да ми дозволи да радим приватно за њега, али под условом да наставим повремено да радим и у клубу. Тако сам наставио да се консултујем и са Гусом Хидинком (тренером Ајндховена у то време) и са Абрамовичем", рекао је тада Де Висер, а надамо се да су вам сада већ многе ствари јасније и да слутите у ком правцу прича иде.

"ЈА САМО ДАМ САВЕТ"

Практично од првог дана када је постао власник Челсија, медиокритетског клуба из Лондона, са једном титулом првака Енглеске, познатом пре свега по озлоглашеним навијачима, Абрамович је увео Де Висера у "Стамфорд бриџ" и, до данас, он је остао најутицајнији човек у клубу. Човек који је недавно и други пут коштао Жозеа Муриња (52) посла.

Када год је фрка у клубу, руски олигарх окреће добро познат број телефона...

"Роман и ја се често виђамо, некада и више од једном месечно. Када год жели да ме види, он позове и ја долетим тамо где се он налази. Некада је то његова јахта, некада је код куће, некада је и сам на путу...", прича Де Висер.

Зашто уопште пишемо о њему? Да бисте схватили колико је ова друга смена Муриња, заправо, била лака за Абрамовича, шта је стајало иза свега још 2007. и шта, а о томе ће се тек сазнати, стоји иза нове смене, 2015. године. Деја-ву.

Шта ви заправо радите за руског милијардера, било је једно од питања у интервјуу који је дао пре више од десет година.

"Ја само дам савет. И то остаје између њега и мене. Нико други није укључен у разговор. Обећао сам господину Абрамовичу да нећу говорити о послу који радим за њега. Оно што радим је наша тајна", појаснио је лични саветник једног од најпознатијих људи у свету фудбала, упркос томе што је Рус јеврејског порекла у послу тек 12 и по година.

Ипак, временом, Де Висер је све снажније пригрлио прилику која му се указала и у небројено наврата иступао је јавно, у име Челсија и скаутинг службе енглеског шампиона. "Желимо овог играча", "не желимо тог фудбалера", "овај је скуп", итд, Де Висерове су изјаве које се лако могу изгуглати.

Међутим, оно што се ређе чита је колику реалну моћ овај човек, који је за живота победио рак и који живи са два бајпаса на срцу, има на темпераментног власника шампиона Европе из 2012. године? Уместо одговора понудићемо вам нешто друго...

Други пут у прилично кратком периоду, Абрамович је у непријатним ситуацијама ангажовао Гуса Хидинка (69). Његов повратак на "Бриџ", овог пута уместо Муриња, први пут у фебруару 2009. уместо Луиса Фелипеа Сколарија, изненадио је само оне који верују да се Рус за све пита у клубу. Иако је углавном његова последња.

МУРИЊА ЈЕ БИЛО ТЕЖЕ ОТЕРАТИ 2007.

Де Висер је 1980. године наговорио Хидинка да се други пут у каријери врати у матични клуб, Де Графшап, и одигра последњу сезону тамо где је и почео да игра фудбал. Није то било случајно...

Зашто сте прихватили позив Челсија, гласило је питање за Хидинка у фебруару 2009.

"Мала услуга пријатељу", намигнуо је Холанђанин.

Признајте да сте помислили да се ради о Абрамовичу. Хммм...

"Био је мудар, сталожен, знао је да препозна у ком правцу утакмица иде, представљао је моју продужену руку на терену", говорио је Де Висер о својим тренерским данима и одлуци да баш Хидинка "изабере за свог наследника".

Гус се примио. Само пет година касније постаће тренер ПСВ Ајндховена и ући у историју светског фудбала као један од ретких тренера који је, већ у својој првој сезони (!?) на клупи "филипсоваца", освојио "Триплету": Титулу првака Европе, титулу првака Холандије и Куп Холандије. Са ПСВ Ајндховеном, не Барселоном.

Док се Де Висеров фудбалски син спрема да поново смири тензије на "Бриџу", и у самом клубу, и међу навијачима који су претходну недељу провели правећи банере накојима су играчи представљени као змије, а Мурињо као суперхерој, у прилог Абрамовичевој подложности утицају персоналног саветника испричаћемо причу из септембра 2007. и повући паралеле са 2015.

Тада је било много теже сменити га, за разлику од ове јесени када је Мурињо спустио Челси на 15. место на табели, забележио девет пораза, заратио са Фудбалском асоцијацијом, иницирао чувени скандал са Евом Канеиро и, на крају, после чега компромиса више није могло да буде, ударио по својим играчима. Јефтиније да, јер је имао знатно нижу плату и краткорочнији уговор, али теже свакако.

У међувремену, Челси је наставио да осваја трофеје, постао је и првак Европе, док мит о Мурињу није више био тако снажан, нарочито после неуспеха у Мадриду, али те 2007. године... Сменити човека који је за три сезоне на "Стамфорд бриџу" две титуле првака Енглеске, ФА куп и два Лига купа и који је био обожаван и у свлачионици и на трибинама... То је била важна одлука!

До Мурињовог доласка у Лондон, Челси је за 99 година постојања имао једну титулу првака Енглеске, три ФА купа и два Лига купа, а онда су за три сезоне освојили све горе побројано.

Међутим, Де Висер је тада, уз помоћ Данца Френка Арнесена и Израелца Аврама Гранта, успео да окрене краља против свог најбољег војсковође. Ако вас ово подсећа на филмове у којима дворски врачеви омађијају монарха и напуне му главу којекаквим неистинама, није то случајно. Абрамович ни онда, ни сада, није имао ништа лично против Муриња и њихов однос увек је био на дистанци, али уз обострано поштовање. Када је позван да се врати, Мурињо није решавао проблеме старе шест година са Абрамовичем, већ људима око њега и, кажу упућени, не би пристао да у међувремену Арнесен није и сам отеран са "Бриџа".

Али, Де Висера ништа није могло да отера...

"ГОСПОДИНЕ, НЕ РАЗУМЕТЕ..."

У преговорима у Шпанији са увређеним менаџером кључну улогу одиграла је прва дама клуба, Марина Грановскаја, до данас верна Жозеу, али о њој и њеној улози на "Бриџу", други пут.

Човек, који је некако купио безрезервно поверење једног од најбогатијих људи на свету, препознао је још 2005. године потенцијалну опасност у Мурињу, младом и харизматичном стручњаку, пуном себе, који је једном реченицом "купио" Абрамовича и то учинио у присуству тада надолазеће силе у европском фудбалу, сада најмоћнијег човека у послу, агента Жоржеа Мендеша.

Док су Мурињо и Мендеш климали главом у неверици гледајући списак појачања који им је дотурио Абрамович, Рус је рекао:

"Али, господине Мурињо, не разумете. Ја желим да освојим све. За Челси ће играти суперстарови. Ако је потребно, довешћу вам Зидана, довешћу вам Шевченка, довешћу вам Бекама..."

Мурињо је заклопио папир, одложио га на сто и рекао:

"Не, господине Абрамович, ви не разумете. Да бисте освојили све, потребна вам је једна суперзвезда. Ја".

Абрамович је био импресиониран, али не и Де Висер, јер је било јасно да ће Мендеш, преко Муриња, ући његовом партнеру у џеп и, ако буде погађао са играчима, ослабити Де Висеров утицај на новајлију у послу. И почео је рат појачањима, који није престао до данас, када је 81-годишњи саветник председника поново повратио примат, ангажујући човека којег је створио и који ће увек саслушати његов "савет":

"Доведи овог играча".

"У првој Жозеовој сезони све је било у реду", причао је 2007. један од запослених у клубу којег је Абрамовичева "секира" стигла пре Муриња.

"Освојио је све, узео је титулу миљама испред других, скоро стигао до финала Лиге шампиона и сви су били срећни. Али, већ после прве сезоне, кренуло је по лошем. Први се појавио Питер Кењом (прескупи функционер којег је Абрамович отео са 'Олд Трафорда', прим. аут) који је сматрао да су успеси последица његове генијалности као извршног директора. Абрамовичеви саветници почели су да му говоре да је све то због његовог новца и да би просечан тренер са таквом подршком и екипом освојио Премијер лигу. Када је Жозе заратио са УЕФА, ти исти користили су сваку прилику да, када Мурињо није ту, говоре како је такав менаџер срамота за клуб и како нарушава имиџ Челсија", сведочење је које је изашло у енглеску јавност пре девет пуних година.

ЗНАШ МЕ-ЗНАМ ТЕ

Де Висер је имао немерљив утицај на Абрамовича, али Мурињу није могао да приђе. На "Борду" су се сучељавали и свађали око трансфера, некада би попустио један, некада други, наравно да је и Кењон имао своје фаворите, а имао је и Абрамович, који би рецимо купио Андрија Шевченка тек тако, самовољно, иако је Жозе инсистирао на Самуелу Етоу. И Шевченко је морао да игра, упркос очајној форми и томе што је Френки Лампард причао да Челси игра сваку утакмицу са десеторицом.

Но...

Де Висеру је био потребан неко ко би био запослен у клубу на дневној бази, јер је тада и даље био човек којег би приватни џет довезао на одређену локацију на вишечасовни разговор о фудбалу, с тим да би га Роман повремено повео са собом на неки важан састанак, у клубу или ван њега. Осам милиона фунти платио је Абрамович градском ривалу Тотенхему, не за фудбалера, већ за функционера – Данца Арнесена, који је као играч предводио Хидинков ПСВ до "Триплете", те 1988. године, а који је потом радио са Де Висером у Ајндховену, као асистент тренера и спортски директор пуних 13 година.

Знаш ме-знам те.

Мурињо је веома интелигентан човек и савршено добро је знао због чега је Де Висер тражио од Абрамовича да у срцу Лондона уведе континентални начин уређења фудбалског клуба и измисли улогу Арнесену... Једноставно, у Енглеској тренер није тренер већ менаџер, не случајно, већ због тога што су трансфери и вођење такмичарског погона ЊЕГОВ посао.

Упркос Мурињовом противљењу, Челси је, а то потврђује Абрамовичеву поводљивост и неискуство, постао једини премијерлигашк са менаџером и спортским директором. Међутим, то није прошло лако. Португалац је изједначио када је забранио Арнесену појављивање у тренинг центру у Кобему, чак кажу да га је поштено осрамотио пред "Бордом", толико да се Данац правдао да ни помислио није да се пита о трансферима и раду прве екипе, већ да је у клубу да би помогао Абрамовићу да оформи праву, квалитетну Академију.

Ипак, када Мурињо није био ту, радило се на јачању савезништава. Мендеш је јачао, тако да се тандем Де Висер/Арнесен окружио неколицином агената, који су све чешће уживали у делицијама на Романовој јахти. Пини Захави је гурао своје пулене, па је за Челси заиграо и један Тал Бел-Хаим, Сорен Лерби је "држао" Скандинавију и Немачку, а јачао је и утицај Србина рођеног у Загребу, овде мало познатог, Влада Лемића, човека који је у свет трансфера и милиона ушао када је Матеју Кежмана одвео из Партизана у ПСВ за 24 милиона марака!

И, само мала дигресија: ПСВ Ајндховен, Де Висер шеф скаута, Арнесен спортски директор, Хидинк тренер, Кежман стрелац 129 голова за четири сезоне - трансфер у Челси 2004, један од првих појачања у Абрамовичевој ери. Случајно?

Постоји сведок који каже да се Арнесен, у Мурињовој другој сезони у Челсију, ругао победама од 1:0 и омаловажавао титулу освојену на тај начин. Челси је за 99 година био првак једном, онда два пута узастопно, али витезови са округлог стола Романове јахте нису били импресионирани. Посебно су занимљиве и жучне расправе биле око тога "чији је играч" био добар, а чији је подбацио, јер су "своје" играче у клубу имали и Мурињо и Мендеш и Де Висер и Арнесен (који је, став је аутора, упропастио Тотенхем) и Захави и Лемајић и ко све не...

Већ током лета 2006. године, након друге титуле у две сезоне, Мурињо више није имао контролу над трансферима, а отказ је себи потписао када је пристао да уместо велике жеље, Етоа, дочека 45 милиона евра плаћену звезду Милана, Шевченка, велику симпатију "тате" клуба. Више од тога, Муриња је повредила одлука да се градском ривалу Арсеналу прода Вилијам Галас, за којег је сматрао да је савршен партнер капитену Џону Терију (јединој правој "змији" у клубу, ако причамо о Мурињу).

"ДЕЛУЈЕШ ТУЖНО... ЗАШТО?"

Рупа у центру одбране отворила је рупу подно канцеларија клуба, која је водила право у ужарено средиште планете – Мурињо је тражио Мику Ричардса, а добио "холандску" верзију Калида Буларужа. Када су наредног јануара видели да Буларуж не може да игра за оближњи Фулам, а камоли за Челси, Мурињо је ултимативно тражио ново појачање и сећате ли се кога је добио? Од Де Висера на поклон Алекса, из ПСВ Ајндховена, а Захави га је частио земљаком Талом Бен Хаимом.

Са таквом одбраном, није могао да прати темпо који је наметнуо увређени сер Алекс Фергусон, који није желео да дозволи и трећу сезону у низу без титуле, али је Мурињо стегао зубе, заинатио се и у сезони без титуле освојио и ФА куп и Лига куп! И даље није био "смењив".

И остао је "несмењив" све док свеже убаченог "Мосадовог шпијуна" (како су у свлачионици звали Аврама Гранта, Захавијевог драгог сарадника) није пустио да му се приближи. Мурињо је дозволио Гранту да присуствује састанцима екипе, све док није приметио како Израелац самоиницијативно прилази играчима са питањима:

"Делујеш тужно, зашто?"

"Како ти прија нова позиција у тиму?"

"Мислиш ли да би ти било боље у новој улози?"

"Да ли твоје предности користимо на прави начин?"

Када је ово стигло до Муриња, Португалац је престао да комуницира са Грантом и укинуо праксу да на састанцима у клупским просторијама прича са играчима.

Један једини је одржан на дан Јеврејске нове године, када је Грант био у Израелу. Мурињо се довукао до припрема за сезону 2007/08, када му је асоцијални Шевченко рекао да због болова у леђима не може да наступи у финалној припремној утакмици са Брондбијем (2:0, Челси), после које је менаџер сазнао да је његов 121.000 фунти недељно плаћени нападач ипак био довољно здрав да игра голф у Санингдејлу. Било му је јасно да га намештају.

Отишао је на семинар елитних тренера УЕФА у Женеви и о Челсију говорио у суперлативима, али у прошлом времену. Присутнима није било јасно, а иако им увелико цењени стручњак ништа није рекао, ускоро су сазнали и сами – после наредне утакмице Лиге шампиона, растао се са клубом.

На састанку "Борда", кажу да је Арнесен превалио преко језика да би Мурињо требало да поднесе оставку због тога што је "убио" Шевченка, свог става према надређенима и, превасходно, због свог односа са капитеном и клупском легендом Теријем. Одбио је, тражећи максималну исплату и добио је наредног јутра – 10,5 милиона фунти да оде са "Бриџа" и никада не исприча како је намештен.

Сада ћемо се сви насмејати – наследио га је Аврам Грант!

"АКО ПОСТАВИТЕ МУРИЊА, ЈА ОДЛАЗИМ"

Кажу да су Франк Лампард и Дидије Дрогба буквално ридали, док су "змије", Шевченко и Тери, само пружиле руку и пожелеле срећу.

Иза Муриња у Кобему је остао мук. "Срамота", говорили су себи у браду првотимци Челсија, "он је идиот, његов тренинг је стар 25 година", причали су. Знате за кога, а шансу да ради као асистент добио је и млади Брендан Роџерс, који је у Мурињово време на "Бриџу" био познат по томе што је време током тренинга проводио учећи Романовог сина како да правилно шутне лопту. Једини човек који је знао фудбал, знао шта је Челси и знао какав је то клуб био само три године раније, био је Стив Кларк, који је већ наредног лета покупио своје ствари и отишао у Вест Хем.

Оволики текст о нечему старом осам година? Која је поента? Ево, близу смо!

Арнесен је отеран 2010. године, јер Карло Анћелоти није хтео да га види. Отишао је званично највећи Мурињов опонент из клуба, али само наизглед. Де Висер је имао новог пулена. Грант је 2007. године у систем увео Нигеријца, скаута, Мајкла Еменалоа (50), који је 2010. аванзовао у асистента, већ 2011. Италијан је био бивши, а Еменало – као награду – добио промоцију у техничког директора, што је била Арнесенова улога.

Нигеријац је две године касније покуцао на Абрамовичева врата и донео корвертирану оставку:

"Ако поставите Муриња за менаџера, ја одлазим", писало је.

Причали су му, знао је да ће му бити пред носом залупљена врата свлачионице. И да ће моћи да вири преко ограде Кобема.

ЕМЕНАЛО ОУТ

Оставка је била одбијена. Госпођа Гранаковскаја је успела да смири страсти и, на крају, вратила Муриња на "Бриџ". Али, само га је позвала да поново прође кроз целу тортуру. Тамо и даље важи она Рамбова "под којим углом летиш у небеса, под истим те чека 'ладна Требјеса".

У тренутку када је Мурињо отерао уплаканог Кевина Де Бројнеа, Де Висер је окренуо пешчаник и песак је почео да се слива у доњу комору све док и последње зрно није пало, 18. децембра ове године.

И нека вас после не чуди што су се овог децембра навијачи Челсија окупили око идеје да Еменало, који је отказ Мурињу објаснио речима да "клуб није могао да не казни његов напад на играче који су прошле сезоне били шампиони", мора да буде отеран што пре.

Прекасно. Мурињо је поново бивши, а Де Висер и даље лични саветник господина Абрамовича, а ту је и Хидинк.

Тери ће поново моћи да дође последњи на тренинг, без да брине да ли ће га Хидинк заменити на полувремену, као што га је Мурињо заменио на - Жозе је то јако добро знао, као и 2007. - својој последњој утакмици на клупи Челсија...

Мислите да је то било случајно? Или нам је Жозе нешто рекао?