Незабораван разговор са Ћавијем...!

У једном од најбољих интервјуа који ћете наћи ове године, легендарни фудбалер рекао је тачно како играју Ибица, Уеска, Баракалдо, чак и аматерски Сан Андреу. Невероватно.

Фудбал 29.11.2015 | 14:40

Новинар мреже ЕСПН, Енди Митен, имао је то задовољство – али и обавезу да посао одради како треба – да интервјуише Ћавија Ернандеза.

Први пут од разлаза са Барселоном и селидбе у Доху, у Ал Сад.

Био је то њихов, како тврди аутор, први сусрет после пет месеци. Тада је, током шампионске поворке улицама Барселоне, запазио занимљиву сцену – док је бус са фудбалерима шампиона Европе пролазио поред масе навијача на "Плаза Летаменди", Ћави је седео на последњем седишту, ћутао и гледао.

Зашто?

"Зато што сам желео што је могуће боље да запамтим цео тај пут. То су били моји последњи сати као фудбалера Барселоне, желео сам да видим лица навијача, да аплаудирам ја њима. Памтићу ту параду док не умрем", рекао је овај легендарни 35-годишњи фудбалер, који је са Барселоном био четири пута првак Европе у претходној деценији.

Ћави каже да му је у Катару сјајно.

"Пројекат 'Аспире' академије је фантастичан, услови за рад су најбољи на свету. Био сам у много тренинг центара и овај је најбољи и то убедљиво. У пустињи смо и било је места да направе све баш онако како су желели, тако да није саграђен само центар за фудбалере, овде долазе и најбољи пливачи, бициклисти..."

Потом је појаснио због чега је у смирај каријере изабрао Блиски Исток.

"Овде имам три могућности. Прва, да играм фудбал, што је оно чиме се бавим целог живота, иако је ниво фудбала другачији од оног на ком сам углавном играо. Друго, могу на миру да размишљам о будућности и донесем одлуку да ли ће то бити улога тренера или спортског директора. Почео сам да радим са момцима до 23 године на 'Аспире' академији. Треће, могу да боравим овде са својом породицом. Моја два најстарија брата су запослена на академији, моја сестра је овде са својим мужем. Она ради у академији такође".

"Моја супруга је, такође, овде. Трудна је и у осмом месецу је, тако да ћемо ускоро добити наше прво дете, девојчицу. Постоје два директна лета за Барселону сваког дана, тако да било код од нас може буквално да 'скокне' назад, али лепо нам је овде и планирамо да останемо још неко време. Ништа није случајно, распитао сам се добро, причао сам са Раулом и Гвардиолом који су такође овде играли..."

Ћави је потом описао да је у Дохи врелије него у Севиљи, најтоплијем граду у Шпанији. Рекао је да је у новембру одлично за фудбал, али да је у августу и септембру ужасно, чак и ноћи и да је то једина мана коју може да пронађе.

"Због тога је важно што је Светско првенство 2022. померено за децембар. Не би требало да се игра у августу овде, уопште, иако су многи стадиони климатизовани, па се утакмице играју на 22 степена чак и кад је напољу 40", описао је Ћави и додао:

"Притом, не играте у затвореном, већ напољу, с тим да се температура обара 'топовима'".

Да ли сте могли да одете негде другде осим у Катар?

"Да, на неколико места. Кина, Јапан и пре свега Њујорк, да играм за Њујорк сити. Прошле године сам причао са Фераном Соријаном (извршни директор Манчестер ситија и Њујорк ситија, бивши директор Барселоне) и био сам 90 одсто убеђен да идем у Њујорк, али сам имао разговор са Луисом Енрикеом и Андонијем Зубизаретом и они су ме убедили да останем у Барселони. Рекли су ми да би требало да уживам у својој последњој сезони у Барси, као капитен", рекао је.

И није погрешио, 25 година у Барселони, од чега 17 у првом тиму, завршене су на најлепши могући начин: Купом краља, титулом првака Шпаније, а потом и Европе. Није замерио Енрикеу што је почео меч с клупе...

"Наравно да бих волео да сам почео, али имао сам 35 година, разумем то... Ушао сам за последњих десет минута и дали смо гол у последњих десет минута. Било је емотивно. Био сам капитен у сезони у којој смо освојили 'Триплету', тако да сам био решен да уживам у том тренутку. Знао сам да идемо, већ сам био потписао уговор у фебруару. Желео сам да се опустим и заиста проживим сваки тренутак у последњих пар месеци..."

Ћави је са невероватном дозом поштовања говорио о Реал Мадриду, самом граду Мадриду, Мадриђанима, Шпанији и рекао да је у престоници проводио много времена и да је воли, иако је Каталонац и играч Барселоне. Тренутак када је истрчавао пред 80.000 навијача Реала на "Сантијаго Бернабеу" назвао је једним од најлепших дарова који му је фудбал пружио и рекао да је ривалство Реала и Барселоне оно право, фудбалско, какво и треба да буде.

Рекао је и да је више био импресиониран када су победили Реал 5:0 по доласку Жозеа Муриња, у првом "Ел Класику" у сезони 2010/11, него када су добили у Мадриду 2:6 те 2009. године.

"Уживао сам у оба меча, али победа од 5:0 је била победа Барселонине философије, философије Јохана Кројфа. То је била перфекција".

Најјача успомена у животу?

"Та утакмица и финале Лиге шампиона са Манчестер јунајтедом на Вемблију", рекао је.

Да ли је Меси најбољи свих времена?

"Да. Пеле и Марадона су такође направили огромну разлику, али фудбал је напредовао. Играчи су бољи него што су били, игра је боља него што је била. Физички, тактички, технички, психолошки, фудбал је бољи него ика. И Меси стоји као најбољи на свету у време када је фудбал био најбољи у историји".

Кристијано Роналдо?

"Не познајем га лично. Кажемо 'ћао' један другом пре 'Златне лопте', можда поразговарамо два или три минута. Мислим да је он добра особа и мислим да људи о њему имају лошију слику него што би требало. Он је искрен, можда превише искрен и нису сви спремни да то прихвате. Он је пример сјајног професионалца, фудбалера, велики је голгетер и рођени победник. Он је један од најбољих голгетера у историји фудбала".

Потом је додао...

"Видите, Меси је најбољи свих времена, али не би био тако добар да није било Роналда. Не би освојио све те 'Златне лопте'. И не мислим да би Роналдо освојио своје, да није било овог другог. Они гурају један другога. Разлика у њима је што су обојица фантастични голгетери, али Меси је нешто више укључен у начин на који екипа игра. А то је велика разлика".

Иако никада није наступао за енглеске клубове, а често јесте против њих, Ћави је декларисани љубитељ енглеског стила игре и фудбала уопште. Каже да је Манчестер јунајтед давно покушао да га доведе.

"Атмосфера у Енглеској је другачија, јер је и менталитет људи другачији од латинског. Енглези поштују фудбалера. То је веома цењена професија. У Шпанији није цењена. Људи често кажу: 'Превише добро живиш, превише пара си зарадио, а заправо не радиш ништа'. То није тачно", рекао је Ћави и испричао анегдоту.

"Хуан Мата ми је испричао једну причу прошле године. Рекао ми је да су их навијачи испратили овацијама на крају сезоне 2013/14, иако су завршили као седми! Седми!? Да се то догодило нама у Барселони, вероватно би покушали да нас убију још у колима на паркингу! У Енглеској разумеју... У Шпанији нема ни разумевања, ни поштовања за фудбалере".

Аутор је потом затражио да се разговара о победама над Манчестер јунајтедом у финалима Лиге шампиона, 2009. у Риму и 2011. у Лондону.

"ОК", рекао је, а онда је почело...

"Јунајтед је почео веома добро у Риму. Скоро смо већ почели да размишљамо о томе да ће Роналдо да постигне гол. Парк, Јужнокорејанац, он је био права опасност. Морали смо да се ослонимо на Пикеа и Валдеса, али онда смо узели лопту, Инијеста за Етоа. Гол. То је променило утакмицу. Узели смо контролу у деветом минуту и нисмо испустили до 90", препричао је у даху, а онда дао објашњење.

"Јунајтед није имао Дарена Флечера. Он је јако важан играч. Тако да, Јунајтед је имао Андерсона, Гигса и Карика. Они нису били тако јаки физички. Флечер би нам направио много више проблема. Било како било, нама није играо Абидал, а Рафа Маркез и Инијеста нису били 100 одсто спремни, па смо имали неке играче на позицијама које не играју. Јаја Туре је, ако се сећате, играо штопера и зато је успех био већи, јер смо играли против званичних првака Европе: Тевез, Роналдо, Руни, Гигс, Карик, Фердинанд и Видић у одбрани, Евра, Ван дер Сар на голу. Веома, веома добар тим".

Вембли?

"Већ смо три године радили са Гвардиолом тада, потпуно је био 'обрнуо' ствари. Имали смо искуство и навику да побеђујемо. Били смо спектакуларни. Меси је био у најбољој форми те сезоне, Инијеста такође. Ја сам се осећао прилично самоуверено..."

Али, Руни је постигао гол за 1:1?

"Голчина!"

"Из аута, пам-пам-пам, гол! Нисам знао одакле је то дошло, јер смо доминирали. Био сам веома бесан у свлачионици на полувремену, јер није требало да буде 1:1. Били смо много бољи, а било је 1:1. Ипак, наставили смо исто и у другом полувремену и дали два гола. Вембли је био савршен..."

Да ли желите да постанете тренер?

"Нисам сигуран... Није то лако. Много се пати. Формиран мишљење и ставове овде и ово је веома добро место за то. Али, волим фудбал. Кројф је имао највећи утицај на мој живот, али и историју Барселоне, он је неко коме желим да буде боље што пре (Кројф је тешко болестан, прим. аут). Рекао ми је: 'Види, Ћави, када престанеш да играш, схватићеш да је најбољи начин да се и даље осећаш фудбалером то да постанеш тренер. Не желиш да будеш у канцеларији, него на трави, одмах ту поред. Када сам ја престао, нисам знао где сам, био сам изгубљен. Али, када сам постао тренер, схватио сам да је то место на ком желим да стојим".

Аутор му је потом рекао да је урадио много интервјуа у животу и да никада није упознао фанатике попут Џејмија Карагера и Ћавија Ернандеза.

"Упознао сам Карагера на плажи, на Ибици, били смо на одмору у исто време".

О чему сте причали?

"О фудбалу! Он је сјајан момак, фанатик. Може то да се види. Вратио се после у Шпанију да ме интервјуише".

А, онда је прича дошла до тренутка када ће вам се вилица заиста отворити. Какав је Ћави фудбалски фанатик? Читајте!

Кладим се да бих могао да вас питам за шпанске тимове из нижих лига и да бисте знали како стоје. Ибица, друга дивизија?

"Ибица је сада у трећој".

Баракалдо, мали баскијски тим са дивним стадионом?

"Они су лидери четврте Сегунда Б лиге. Погледај (показао је аутору телефон), читам о свим лигама свакодневно".

Алавес?

"Близу врха су у другој, Гаиска Токеро је дао пет голова до сада".

Уеска?

"Близу дна у другој".

Сан Андреу? (Аматерски клуб у регионалној четвртој дивизији)

"У средини табеле. Почели су добро. Имам пријатеље тамо, тако да пратим како гурају. Корнеља, мали клуб одмах поред Еспањола, њих такође пратим. Пратим и белгијску другу лигу јер тамо има много играча са 'Аспире' академије".

А ниже енглеске лиге?

"Пратим Мидлсбро, јер је Аитор Каранка тамо. Брајтон је у врху своје дивизије. Упознао сам момка пре неки дан. Енглез. Носио је Барсин дрес и питао сам га за кога навија, а он је рекао: 'Шефилд јунајтед'. Знам и за њих. Они имају 20.000 навијача у трећој лиги. То је невероватно. То имате у Енглеској. Гледао сам и Чарлтон пре неки дан, пренос утакмице на телевизији, а стадион пун навијача. Невероватно... А код нас у Каталонији кад играју Олот и Реус, дођу породице и пријатељи".

Ћави Ернандез, даме и господо.