Nezaboravan razgovor sa Ćavijem...!

U jednom od najboljih intervjua koji ćete naći ove godine, legendarni fudbaler rekao je tačno kako igraju Ibica, Ueska, Barakaldo, čak i amaterski San Andreu. Neverovatno.

Fudbal 29.11.2015 | 14:40

Novinar mreže ESPN, Endi Miten, imao je to zadovoljstvo – ali i obavezu da posao odradi kako treba – da intervjuiše Ćavija Ernandeza.

Prvi put od razlaza sa Barselonom i selidbe u Dohu, u Al Sad.

Bio je to njihov, kako tvrdi autor, prvi susret posle pet meseci. Tada je, tokom šampionske povorke ulicama Barselone, zapazio zanimljivu scenu – dok je bus sa fudbalerima šampiona Evrope prolazio pored mase navijača na "Plaza Letamendi", Ćavi je sedeo na poslednjem sedištu, ćutao i gledao.

Zašto?

"Zato što sam želeo što je moguće bolje da zapamtim ceo taj put. To su bili moji poslednji sati kao fudbalera Barselone, želeo sam da vidim lica navijača, da aplaudiram ja njima. Pamtiću tu paradu dok ne umrem", rekao je ovaj legendarni 35-godišnji fudbaler, koji je sa Barselonom bio četiri puta prvak Evrope u prethodnoj deceniji.

Ćavi kaže da mu je u Kataru sjajno.

"Projekat 'Aspire' akademije je fantastičan, uslovi za rad su najbolji na svetu. Bio sam u mnogo trening centara i ovaj je najbolji i to ubedljivo. U pustinji smo i bilo je mesta da naprave sve baš onako kako su želeli, tako da nije sagrađen samo centar za fudbalere, ovde dolaze i najbolji plivači, biciklisti..."

Potom je pojasnio zbog čega je u smiraj karijere izabrao Bliski Istok.

"Ovde imam tri mogućnosti. Prva, da igram fudbal, što je ono čime se bavim celog života, iako je nivo fudbala drugačiji od onog na kom sam uglavnom igrao. Drugo, mogu na miru da razmišljam o budućnosti i donesem odluku da li će to biti uloga trenera ili sportskog direktora. Počeo sam da radim sa momcima do 23 godine na 'Aspire' akademiji. Treće, mogu da boravim ovde sa svojom porodicom. Moja dva najstarija brata su zaposlena na akademiji, moja sestra je ovde sa svojim mužem. Ona radi u akademiji takođe".

"Moja supruga je, takođe, ovde. Trudna je i u osmom mesecu je, tako da ćemo uskoro dobiti naše prvo dete, devojčicu. Postoje dva direktna leta za Barselonu svakog dana, tako da bilo kod od nas može bukvalno da 'skokne' nazad, ali lepo nam je ovde i planiramo da ostanemo još neko vreme. Ništa nije slučajno, raspitao sam se dobro, pričao sam sa Raulom i Gvardiolom koji su takođe ovde igrali..."

Ćavi je potom opisao da je u Dohi vrelije nego u Sevilji, najtoplijem gradu u Španiji. Rekao je da je u novembru odlično za fudbal, ali da je u avgustu i septembru užasno, čak i noći i da je to jedina mana koju može da pronađe.

"Zbog toga je važno što je Svetsko prvenstvo 2022. pomereno za decembar. Ne bi trebalo da se igra u avgustu ovde, uopšte, iako su mnogi stadioni klimatizovani, pa se utakmice igraju na 22 stepena čak i kad je napolju 40", opisao je Ćavi i dodao:

"Pritom, ne igrate u zatvorenom, već napolju, s tim da se temperatura obara 'topovima'".

Da li ste mogli da odete negde drugde osim u Katar?

"Da, na nekoliko mesta. Kina, Japan i pre svega Njujork, da igram za Njujork siti. Prošle godine sam pričao sa Feranom Sorijanom (izvršni direktor Mančester sitija i Njujork sitija, bivši direktor Barselone) i bio sam 90 odsto ubeđen da idem u Njujork, ali sam imao razgovor sa Luisom Enrikeom i Andonijem Zubizaretom i oni su me ubedili da ostanem u Barseloni. Rekli su mi da bi trebalo da uživam u svojoj poslednjoj sezoni u Barsi, kao kapiten", rekao je.

I nije pogrešio, 25 godina u Barseloni, od čega 17 u prvom timu, završene su na najlepši mogući način: Kupom kralja, titulom prvaka Španije, a potom i Evrope. Nije zamerio Enrikeu što je počeo meč s klupe...

"Naravno da bih voleo da sam počeo, ali imao sam 35 godina, razumem to... Ušao sam za poslednjih deset minuta i dali smo gol u poslednjih deset minuta. Bilo je emotivno. Bio sam kapiten u sezoni u kojoj smo osvojili 'Tripletu', tako da sam bio rešen da uživam u tom trenutku. Znao sam da idemo, već sam bio potpisao ugovor u februaru. Želeo sam da se opustim i zaista proživim svaki trenutak u poslednjih par meseci..."

Ćavi je sa neverovatnom dozom poštovanja govorio o Real Madridu, samom gradu Madridu, Madriđanima, Španiji i rekao da je u prestonici provodio mnogo vremena i da je voli, iako je Katalonac i igrač Barselone. Trenutak kada je istrčavao pred 80.000 navijača Reala na "Santijago Bernabeu" nazvao je jednim od najlepših darova koji mu je fudbal pružio i rekao da je rivalstvo Reala i Barselone ono pravo, fudbalsko, kakvo i treba da bude.

Rekao je i da je više bio impresioniran kada su pobedili Real 5:0 po dolasku Žozea Murinja, u prvom "El Klasiku" u sezoni 2010/11, nego kada su dobili u Madridu 2:6 te 2009. godine.

"Uživao sam u oba meča, ali pobeda od 5:0 je bila pobeda Barselonine filosofije, filosofije Johana Krojfa. To je bila perfekcija".

Najjača uspomena u životu?

"Ta utakmica i finale Lige šampiona sa Mančester junajtedom na Vembliju", rekao je.

Da li je Mesi najbolji svih vremena?

"Da. Pele i Maradona su takođe napravili ogromnu razliku, ali fudbal je napredovao. Igrači su bolji nego što su bili, igra je bolja nego što je bila. Fizički, taktički, tehnički, psihološki, fudbal je bolji nego ika. I Mesi stoji kao najbolji na svetu u vreme kada je fudbal bio najbolji u istoriji".

Kristijano Ronaldo?

"Ne poznajem ga lično. Kažemo 'ćao' jedan drugom pre 'Zlatne lopte', možda porazgovaramo dva ili tri minuta. Mislim da je on dobra osoba i mislim da ljudi o njemu imaju lošiju sliku nego što bi trebalo. On je iskren, možda previše iskren i nisu svi spremni da to prihvate. On je primer sjajnog profesionalca, fudbalera, veliki je golgeter i rođeni pobednik. On je jedan od najboljih golgetera u istoriji fudbala".

Potom je dodao...

"Vidite, Mesi je najbolji svih vremena, ali ne bi bio tako dobar da nije bilo Ronalda. Ne bi osvojio sve te 'Zlatne lopte'. I ne mislim da bi Ronaldo osvojio svoje, da nije bilo ovog drugog. Oni guraju jedan drugoga. Razlika u njima je što su obojica fantastični golgeteri, ali Mesi je nešto više uključen u način na koji ekipa igra. A to je velika razlika".

Iako nikada nije nastupao za engleske klubove, a često jeste protiv njih, Ćavi je deklarisani ljubitelj engleskog stila igre i fudbala uopšte. Kaže da je Mančester junajted davno pokušao da ga dovede.

"Atmosfera u Engleskoj je drugačija, jer je i mentalitet ljudi drugačiji od latinskog. Englezi poštuju fudbalera. To je veoma cenjena profesija. U Španiji nije cenjena. Ljudi često kažu: 'Previše dobro živiš, previše para si zaradio, a zapravo ne radiš ništa'. To nije tačno", rekao je Ćavi i ispričao anegdotu.

"Huan Mata mi je ispričao jednu priču prošle godine. Rekao mi je da su ih navijači ispratili ovacijama na kraju sezone 2013/14, iako su završili kao sedmi! Sedmi!? Da se to dogodilo nama u Barseloni, verovatno bi pokušali da nas ubiju još u kolima na parkingu! U Engleskoj razumeju... U Španiji nema ni razumevanja, ni poštovanja za fudbalere".

Autor je potom zatražio da se razgovara o pobedama nad Mančester junajtedom u finalima Lige šampiona, 2009. u Rimu i 2011. u Londonu.

"OK", rekao je, a onda je počelo...

"Junajted je počeo veoma dobro u Rimu. Skoro smo već počeli da razmišljamo o tome da će Ronaldo da postigne gol. Park, Južnokorejanac, on je bio prava opasnost. Morali smo da se oslonimo na Pikea i Valdesa, ali onda smo uzeli loptu, Inijesta za Etoa. Gol. To je promenilo utakmicu. Uzeli smo kontrolu u devetom minutu i nismo ispustili do 90", prepričao je u dahu, a onda dao objašnjenje.

"Junajted nije imao Darena Flečera. On je jako važan igrač. Tako da, Junajted je imao Andersona, Gigsa i Karika. Oni nisu bili tako jaki fizički. Flečer bi nam napravio mnogo više problema. Bilo kako bilo, nama nije igrao Abidal, a Rafa Markez i Inijesta nisu bili 100 odsto spremni, pa smo imali neke igrače na pozicijama koje ne igraju. Jaja Ture je, ako se sećate, igrao štopera i zato je uspeh bio veći, jer smo igrali protiv zvaničnih prvaka Evrope: Tevez, Ronaldo, Runi, Gigs, Karik, Ferdinand i Vidić u odbrani, Evra, Van der Sar na golu. Veoma, veoma dobar tim".

Vembli?

"Već smo tri godine radili sa Gvardiolom tada, potpuno je bio 'obrnuo' stvari. Imali smo iskustvo i naviku da pobeđujemo. Bili smo spektakularni. Mesi je bio u najboljoj formi te sezone, Inijesta takođe. Ja sam se osećao prilično samouvereno..."

Ali, Runi je postigao gol za 1:1?

"Golčina!"

"Iz auta, pam-pam-pam, gol! Nisam znao odakle je to došlo, jer smo dominirali. Bio sam veoma besan u svlačionici na poluvremenu, jer nije trebalo da bude 1:1. Bili smo mnogo bolji, a bilo je 1:1. Ipak, nastavili smo isto i u drugom poluvremenu i dali dva gola. Vembli je bio savršen..."

Da li želite da postanete trener?

"Nisam siguran... Nije to lako. Mnogo se pati. Formiran mišljenje i stavove ovde i ovo je veoma dobro mesto za to. Ali, volim fudbal. Krojf je imao najveći uticaj na moj život, ali i istoriju Barselone, on je neko kome želim da bude bolje što pre (Krojf je teško bolestan, prim. aut). Rekao mi je: 'Vidi, Ćavi, kada prestaneš da igraš, shvatićeš da je najbolji način da se i dalje osećaš fudbalerom to da postaneš trener. Ne želiš da budeš u kancelariji, nego na travi, odmah tu pored. Kada sam ja prestao, nisam znao gde sam, bio sam izgubljen. Ali, kada sam postao trener, shvatio sam da je to mesto na kom želim da stojim".

Autor mu je potom rekao da je uradio mnogo intervjua u životu i da nikada nije upoznao fanatike poput Džejmija Karagera i Ćavija Ernandeza.

"Upoznao sam Karagera na plaži, na Ibici, bili smo na odmoru u isto vreme".

O čemu ste pričali?

"O fudbalu! On je sjajan momak, fanatik. Može to da se vidi. Vratio se posle u Španiju da me intervjuiše".

A, onda je priča došla do trenutka kada će vam se vilica zaista otvoriti. Kakav je Ćavi fudbalski fanatik? Čitajte!

Kladim se da bih mogao da vas pitam za španske timove iz nižih liga i da biste znali kako stoje. Ibica, druga divizija?

"Ibica je sada u trećoj".

Barakaldo, mali baskijski tim sa divnim stadionom?

"Oni su lideri četvrte Segunda B lige. Pogledaj (pokazao je autoru telefon), čitam o svim ligama svakodnevno".

Alaves?

"Blizu vrha su u drugoj, Gaiska Tokero je dao pet golova do sada".

Ueska?

"Blizu dna u drugoj".

San Andreu? (Amaterski klub u regionalnoj četvrtoj diviziji)

"U sredini tabele. Počeli su dobro. Imam prijatelje tamo, tako da pratim kako guraju. Kornelja, mali klub odmah pored Espanjola, njih takođe pratim. Pratim i belgijsku drugu ligu jer tamo ima mnogo igrača sa 'Aspire' akademije".

A niže engleske lige?

"Pratim Midlsbro, jer je Aitor Karanka tamo. Brajton je u vrhu svoje divizije. Upoznao sam momka pre neki dan. Englez. Nosio je Barsin dres i pitao sam ga za koga navija, a on je rekao: 'Šefild junajted'. Znam i za njih. Oni imaju 20.000 navijača u trećoj ligi. To je neverovatno. To imate u Engleskoj. Gledao sam i Čarlton pre neki dan, prenos utakmice na televiziji, a stadion pun navijača. Neverovatno... A kod nas u Kataloniji kad igraju Olot i Reus, dođu porodice i prijatelji".

Ćavi Ernandez, dame i gospodo.