Самит у Бриселу: Све очи упрте у Меркелову

Исход предстојећег мини-самита лидера десет држава дуж балканске руте којом избеглице стижу у ЕУ потпуно зависи од Ангеле Меркел, истичу посматрачи у Бриселу.

Свијет 23.10.2015 | 15:20

Шефови држава и влада Грчке, Румуније, Бугарске, Македоније, Србије, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије и Немачке окупиће се у недељу поподне у седишту ЕУ на ванредном састанку који је сазвао председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Циљ састанка, како је Јункер навео у саопштењу уочи самита, је да се успостави боља сарадња и координација између државама кроз које сваки дан пролазе избеглице са Блиског Истока и из Африке на путу ка Немачкој и северу Европе.

Досад је таква кооперација и координација готово потпуно изостала, а политички лидери земаља суочених са овим проблемом су протеклих недеља и месеци углавном размењивали критике и оптужбе, покушавајући да окриве комшије за потресне слике исцрпљених, гладних и промрзлих људи унутар својих граница.

Хрватска је тако оптужила Србију да намерно усмерава све мигранте ка њој, Словенија тврди да Хрватска игнорише позиве на сарадњу, а Мађарски премијер Виктор Орбан тврди да су мигранти дошли да покоре и исламизују хришћанску Европу и да их треба послати у Турску.

Оштре речи праћене су недоследним, противречним и изнуђеним мерама: Хрватска и Словенија час отварају, час затварају границе, Словенија је ангажовала војску, Мађарска се оградила жилет-жицом, а из Аустрије се чују идеје да би дуж спољних граница ЕУ требало подићи бедеме.

Једина особа са довољним ауторитетом да натера разједињене лидере југоисточне и средње Европе да на заједнички изазов одговоре усклађеном политиком је, по општој оцени, Ангела Меркел, која је према неким извештајима и иницирала сазивање самита.

“Ако Немачка каже доста и затвори границе, сви ће учинити исто”, упозорила је раније ове недеље шефица хрватске дипломатије Весна Пусић.

За сада нема никаквих назнака да ли ће Меркел, која је недавно на политичком скупу у Мадриду похвалила Србију за примеран однос према избеглицама, у недељу доћи у Брисел са конкретним планом за заједничко решавање кризе.

За сада је извесно да се она налази под све јачим притиском не само код куће, него и унутар ЕУ, где је оптужују за претерану великодушност према мигрантима и траже затварање граница.

Ово је дошло до изражаја и приликом састанка лидера Европске народне странке (ЕПП), најјаче политичке фракције у Европском парламенту, која окупља странке десног центра, у које спада и партија коју предводи Меркел.

Неколико лидера, укључујући Орбана, али и његове колеге из такозване Вишеградске групе (у којој су још и Чешка, Словачка и Пољска), тражили су да се мигрантској кризи приђе као првенствено безбедносном проблему, кроз јачање граничних контрола и строге мере према азилантима.

За такву политику у Мадриду се заложио и председник Европског савета и бивши пољски премијер Доналд Туск, који је рекао да европске земље “не могу више да се претварају да је велики талас избеглица нешто пожељно и да треба наставити са политиком отворених граница”, чиме је индиректно критиковао немачку канцеларку.

Посматрачи у Бриселу примећују да је Јункер сазивањем ванредног недељног самита гурнуо Туска у страну, јер је уобичајено да самите сазива председник Савета, а не Комисије, што појачава спекулације о раздору у самом врху ЕУ.

Уколико Меркел успе да на бриселском мини-самиту у недељу наметне своју визију заједничког регионалног приступа кризи, то ће бити кључни корак и заједничкој европској политици, али важи и обрнуто: неуспех ће најавити нове свађе и поделе, не само на Западном Балкану, већ у срцу Европе.