Данас славимо Ђурђевдан и други дан Васкрса

Православни верници и СПЦ данас славе, Васкршњи понедељак, први дан после Христовог устајања из гроба, а други дан Васкрса. Такође, данас верници славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.

Република Српска 06.05.2024 | 07:30

Други дан Васкрса

Врло је раширен и назив “Бела недеља”, јер спада у “трапаве седмице”, током којих се не посте ни среда ни петак. Ова седмица назива се и Томина недеља, названа по апостолу Томи.

Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Сва три дана верници се традиционално поздрављају са “Христос васкрсе” – “ваистину васкрсе” и тиме настављају да преносе радосну вест о Христовом васкрсењу коју је мироносницама на Христовом гробу јавио анђео благовесник Гаврило.

Обичаји и традиција

На Васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, наставља се хришћанска радост. То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са најближима. Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.

У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар. Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице.

Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.

Што се тиче старих обичаја, у неким крајевима Војводине на данашњи дан момци који су за женидбу у преподневним сатима у фијакерима обилазе девојке у селу које су за удају. Са собом обично воде и тамбураше или сами свирају понеки инструмент, али обавезан детаљ је посуда са водом.

Када дођу код девојака, поливају их водом, односно, према народном веровању, спирају грехе са њих и спремају да их ожене.

Што више воде потроше, то је већа шанса да су баш ту девојку одабрали за будућу супругу. Због овог обичаја васкршњи понедељак зове се још и водени понедељак.

Прослављамо и Ђурђевдан

Српска православна црква и верници обележавају и Ђурђевдан, празник којим се чува успомена на Светог Ђорђа.

Ђурђевдан представља једну од најчешћих слава код Срба и носи бројне народне обичаје.

У народу се узима за границу између зиме и лета, везује се за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност и добре усеве.

Обичаји на Ђурђевдан

Један од најстаријих обичаја уочи Ђурђевдана је да домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу. То се затим ставља испред куће да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана".

Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се развије коло у тихој вечери и по месечини.

Обичај је и да се на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак".

И верује се да ако је ведро и лепо време да ће година да буде плодна, а ако на овај празник буде падала киша верује се да ће лето да буде сушно.

(Курир) Фото: Принтсцреен/YоуТубе