Samit u Briselu: Sve oči uprte u Merkelovu

Ishod predstojećeg mini-samita lidera deset država duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u EU potpuno zavisi od Angele Merkel, ističu posmatrači u Briselu.

Svijet 23.10.2015 | 15:20

Šefovi država i vlada Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke okupiće se u nedelju popodne u sedištu EU na vanrednom sastanku koji je sazvao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Cilj sastanka, kako je Junker naveo u saopštenju uoči samita, je da se uspostavi bolja saradnja i koordinacija između državama kroz koje svaki dan prolaze izbeglice sa Bliskog Istoka i iz Afrike na putu ka Nemačkoj i severu Evrope.

Dosad je takva kooperacija i koordinacija gotovo potpuno izostala, a politički lideri zemalja suočenih sa ovim problemom su proteklih nedelja i meseci uglavnom razmenjivali kritike i optužbe, pokušavajući da okrive komšije za potresne slike iscrpljenih, gladnih i promrzlih ljudi unutar svojih granica.

Hrvatska je tako optužila Srbiju da namerno usmerava sve migrante ka njoj, Slovenija tvrdi da Hrvatska ignoriše pozive na saradnju, a Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da su migranti došli da pokore i islamizuju hrišćansku Evropu i da ih treba poslati u Tursku.

Oštre reči praćene su nedoslednim, protivrečnim i iznuđenim merama: Hrvatska i Slovenija čas otvaraju, čas zatvaraju granice, Slovenija je angažovala vojsku, Mađarska se ogradila žilet-žicom, a iz Austrije se čuju ideje da bi duž spoljnih granica EU trebalo podići bedeme.

Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore usklađenom politikom je, po opštoj oceni, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.

“Ako Nemačka kaže dosta i zatvori granice, svi će učiniti isto”, upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.

Za sada nema nikakvih naznaka da li će Merkel, koja je nedavno na političkom skupu u Madridu pohvalila Srbiju za primeran odnos prema izbeglicama, u nedelju doći u Brisel sa konkretnim planom za zajedničko rešavanje krize.

Za sada je izvesno da se ona nalazi pod sve jačim pritiskom ne samo kod kuće, nego i unutar EU, gde je optužuju za preteranu velikodušnost prema migrantima i traže zatvaranje granica.

Ovo je došlo do izražaja i prilikom sastanka lidera Evropske narodne stranke (EPP), najjače političke frakcije u Evropskom parlamentu, koja okuplja stranke desnog centra, u koje spada i partija koju predvodi Merkel.

Nekoliko lidera, uključujući Orbana, ali i njegove kolege iz takozvane Višegradske grupe (u kojoj su još i Češka, Slovačka i Poljska), tražili su da se migrantskoj krizi priđe kao prvenstveno bezbednosnom problemu, kroz jačanje graničnih kontrola i stroge mere prema azilantima.

Za takvu politiku u Madridu se založio i predsednik Evropskog saveta i bivši poljski premijer Donald Tusk, koji je rekao da evropske zemlje “ne mogu više da se pretvaraju da je veliki talas izbeglica nešto poželjno i da treba nastaviti sa politikom otvorenih granica”, čime je indirektno kritikovao nemačku kancelarku.

Posmatrači u Briselu primećuju da je Junker sazivanjem vanrednog nedeljnog samita gurnuo Tuska u stranu, jer je uobičajeno da samite saziva predsednik Saveta, a ne Komisije, što pojačava spekulacije o razdoru u samom vrhu EU.

Ukoliko Merkel uspe da na briselskom mini-samitu u nedelju nametne svoju viziju zajedničkog regionalnog pristupa krizi, to će biti ključni korak i zajedničkoj evropskoj politici, ali važi i obrnuto: neuspeh će najaviti nove svađe i podele, ne samo na Zapadnom Balkanu, već u srcu Evrope.