ЕЛ: Ко стоји на Звездином путу ка Топ 16?!

Кошаркаши Црвене звезде почињу у четвртак трећи узастопни наступ у Евролиги у покушају да понове успех из прошле сезоне када су играли у Топ16 фази.

Кошарка 15.10.2015 | 13:40

У претходне две сезоне Звезда је показала да може да се такмичи и побеђује најјаче тимове Европе. Црвено-бели остварили су 14 победа у Евролиги у претходне две године, а прошле сезоне су прошли у Топ16 фазу као другопласирана екипа Д групе са скором 6-4.

Екипа Дејана Радоњића имаће испред себе изузетно тежак задатак. Црвено-бели нису имали среће на жребу, па су сврстани у вероватно најтежу А групу заједно са шампионом Европе Реал Мадридом, турским Фенербахчеом, руским Химкијем, немачким Бајерном и француским Стразбуром.

На први поглед се може закључити да су у групи најјачи тимови из Шпаније, Турске и Немачке, па је јасно какав изазов очекује црвено-беле у борби за пролаз међу 16 најбољих.

Стразбур – француска 'мина'

Стразбур јесте на папиру вероватно најслабији тим групе и јесте добио специјалну позивницу за такмичење у Евролиги ове сезоне, али се никако не сме потценити, посебно када игра на домаћем на домаћем терену.

Француски вицешампион сигурно је највећа непознаница у групи. Екипа коју са клупе већ пет година води селектор Венсан Коле направила је велике промене у саставу током лета.

Пре свега, стигао је Родриг Бобоа, момак који игра на бековским позицијама, а иза себе има четворогодишње НБА искуство и освојени прстен са Даласом. Он би требало да буде вођа Стразбура, посебно у нападу јер ће од Колеа добити одрешене руке.

Осим њега, на позицији плејмејкера могу да играју још искусни Американац Луис Кемпбел, Француз Пол Лакомб, као и 17-годишњи Франк Нтиликина који неће добијати превише прилике.

Кемпбел је са 36 година далеко најискуснији играч екипе, староседелац је (у Стразбуру од 2012. године) и биће продужена рука Колеа на паркету и у свлачионици. У ротацији ће добру минутажу на бековским позицијама имати и Пол Лекомб који је веома захвалан играч. Поседује одличне физикалије, троши мало лопти, не 'дивља', а може у пристојним процентима да погоди за три поена.

На ниском крилу ће почињати Марди Колинс, искусни 31-годишњи Американац са четворогодишњим НБА искуством. Прошлу сезону провео је у Турову, а у европској кошарци је већ три године. Може да покрије и бековске позиције, што ће вероватно често чинити. Веома је чврст и често организује позиционе нападе своје екипе. Има добар избор шутева, може да погоди и тројку, иако му то није главно оружје.

Њега ће мењати Жереми Лелуп чији ће искључиви задаци на паркету бити добра одбрана, игра у транцизији и шут за три поена када остане сам. Уме да погоди са дистанце и из излазних кретњи. У одсуству повређеног Мета Хауарда који је поломио јагодичну кост и вероватно неће играти много у првој фази Евролиге.

На четворци ће играти Кајл Вимс и најновије појачање Ромео Тревис који је потписао шестонедељни уговор. Вимс има 'само' 198 центиметара, атипичан је и незгодан играч са ниским тежиштем. Када је на паркету Стразбур игра много брже, погађа и са дистанце, па на тај начин развлачи противничке одбране.

Веома је покретан, прави брзе блокове, а под кошем недостатак висине покушава да надомести борбеношћу. Ромео Тревис није непознаница. Играо је пре три године за Задар, али му је ипак највећа ставка у резимеу пријатељство са Леброном Џејмсом са којим је играо у средњој школи у Екрону.

Коначно, на позицији центра све ће се вртети око Црногорца Владимира Голубовића који је практично и једина права петица у екипи. Голубовић ће донети чврстину под кош, а његове замене биће Бенгали Фофана и Роман Дупо. Фофана поентира углавном под кошем, има одличне физикалије и пре свега екипи доприноси одбраном.

Стразбур ће победе у Евролиги тражити искључиво на домаћем паркету, где уз подршку са трибина играју далеко боље него на гостовањима.

Састав:
1 Марди Колинс бек/крило, 1984, 198 цм
3 Родриг Бобоа плејмејкер, 1988, 188 цм
9 Жереми Лелуп крило, 1987, 202 цм
10 Пол Лакомб бек, 1990, 196 цм
13 Луис Кемпбел плејмејкер, 1979, 191 цм
15 Роман Дупо центар, 1986, 217 цм
16 Ентони Лабанка бек/крило, 1994, 191 цм
21 Бангали Фофана центар, 1989, 213 цм
34 Кајл Вимс крило/крилни центар, 1989, 198 цм
32 Владимир Голубовић центар 1986, 212 цм
54 Мет Хауард крило/крилни центар, 1989, 204 цм
тренер: Венсан Коле

Реал Мадрид – првак Европе поново напада трон

Двадесет година чекао је најтрофејнији европски клуб на девету титулу првака Европе. Прошле сезоне најдужи пост од освајања прве титуле прекинуо је тим Пабла Ласа који сада има задатак да понови успех и донесе „Краљевском клубу“ јубиларну 10. титулу.

Реал није много мењао састав у односу на прошлу сезону. Нема више К. Ц. Риверса, Јоаниса Бурусиса, Салаха Маржија и Маркуса Слотера, а стигле су и више него достојне замене у виду Вилија Ернангомеса, Треја Томпкинса и Џефрија Тејлора.

Језгро екипе остало је нетакнуто. За овај тим најважнија је шпанска четворка која иза себе има невероватну сезону заокружену златом са Европског првенства. У питању су Серхио Родригес, Серхио Љуљ, Руди Фернандес и Фелипе Рејес.

Ова четири играча доносе све – квалитет, искуство и оно што је можда и најважније знају како се играју велике утакмице и освајају трофеји. Пабло Ласо је остао на клупи, па се игра Реала неће мењати. Брза и често атрактивна кошарка на велики број поседа и велики број поена, коју ретко који тим у Европи може да испрати.

Уз поменуту четворку од прошле сезоне су ту Густаво Ајон, Јонас Мачиулис, Андрес Ноћиони и Ј. Ц. Керол. Ноћиони се сјајно уклопио у Реал, био је један од кључних играча на завршном турниру прошле године, а минутажу ће делити са Трејом Томпкинсом.

Он је занимљиво једини Американац у тиму, а позив Реала заслужио је после сјајне сезоне у Нижњем Новгороду где је имао 14.5 поена и 8 скокова уз 54% шута. Томпкинс је класична четворка, може сам леђима или лицем да искреира, а има и пристојан шут са полуодстојања.

Позицију центра ће уз Ајона и Рејеса покривати и 21-годишњи шпански репрезентативац Вили Ернангомес који се овог лета вратио у Реал после двогодишње позајмице севиљском Кахасолу. На први поглед делује да су снаге на центарској позицији идеално расположене – Рејес доноси искуство, Ернангомес младост, а Ајон ће проводити највише времена на паркету, што је и заслужио играма у прошлој сезони.

Највећа непознаница је Џефри Тејлор који је стигао из Америке као замена за К. Ц. Риверса. Момак са шведским пасошем играо је за Шарлот Бобкетсе у претходне три године, али је прошлу сезону завршио у развојној лиги, у Остину.

Тејлор је комплетан играч и само је питање како ће се уклопити у састав Реала. Има за европске услове одличне физикалије, погађа за три у високим процентима, а одлично се сналази у транзицији због чега је вероватно и доведен.

У сваком случају Реал је поново у најужем кругу кандидата за титулу у Евролиги и уз Фенер је најјачи тим А групе.

Састав:
5 Руди Фернандес бек/крило, 1985, 196 цм
6 Андрес Ноћиони крило/крилни центар, 1979, 203 цм
7 Лука Дончић бек, 1999, 198 цм
8 Јонас Мачулис крило, 1985, 198 цм
9 Фелипе Рејес крилни центар/центар, 1980, 204 цм
13 Серхио Родригес плејмејкер, 1986, 189 цм
14 Густаво Ајон центар, 1985, 208 цм
20 Џејси Керол бек, 1983, 188 цм
23 Серхио Љуљ плејмејкер/плејмејкер, 1987, 190 цм
33 Треј Томпкинс крилни центар, 1990, 208 цм
41 Вили Ернангомес центар, 1994, 209 цм
44 Џефри Тејлор бек/крило, 1989, 201 цм
тренер: Пабло Ласо

Бајерн Минхен – баварски гигант на Каријев погон

Бајерн ће, као и Црвена звезда, трећи пут узастопно играти у Евролиги. Пре две године тим Светислава Пешића прошао је међу 16 најбољих, а прошле сезоне остао је иза Барселоне, Фенербахчеа, Арманија и Панатинаикоса.

Може се рећи да је прошла сезона била изузетно лоша – осим неуспеха у Евролиги Бајерн је остао и без титуле у Немачкој коју је освојио Бамберг. Због тога су у саставу направљене одређене промене, а то се пре свега односи на долазак америчког трија – Алекс Ренфро, Дион Томпсон и К. Ц. Риверс.

Поменута тројица играча требало би да донесу и промене много у игри Бајерна. Ренфро је комбо бек који стиже из Албе, па неће имати много проблема да се привикне на нови клуб. Био је један од најзаслужнијих за сјајна издања екипе Саше Обрадовића са 10 поена, 4.5 скока и 5 асистенција по мечу у Евролиги. Има дугачке руке и због тога игра изузетну одбрану, у нападу не троши превише лопти, па има солидне проценте шута иако му то није најјаче оружје.

Ни Дион Томпсон неће морати да се привикава на нови клуб, пошто је он у ствари повратник у Бајерн са којим је пре две године освојио титулу у Немачкој. Томпсон је класична четворка, а са 27 година је довољно искусан да донесе Бајерну квалитет под кошем. Углавном акције завршава у рекету, често закуцавањима, али има и сасвим пристојан шут са два до три метра од коша.

Прошле сезоне на завршном турниру видело се колико је К. Ц. Риверс значио Реал Мадриду у походу ка освајању трофеја Евролиге. Управо због тих ствари га је и Пешић довео. Риверс покрива позиције два и три, а највеће оружје му је шут за три поена који погађа у високим процентима. Интелигентан је, добро чита противничке одбране и сјајно користи предности које има као леворук играч.

Изузетно важна за игру Бајерна биће и балканска веза у клубу. Нихад Ђедовић је у претходне две сезоне био вођа Бавараца, а тако би требало да буде и у предстојећој. Код њега је често лопта, посебно када се ломи резултат, Пешић је показао да му верује и то се неће променити.

Душко Савановић је са 32 године већ ветеран у европској кошарци, али његов шут за три поена и луцидност коју доноси на паркет доносе тиму додатни квалитет и проблем више за противнике. Стартни центар остао је Џон Брајант који је атипичан за играче који играју на позицији пет. Нема превелики одраз, али има масу, шут и и те како се добро сналази под кошем.

Његова замена неће бити више Владимир Штимац који је отишао у Шпанију већ 26-годишњи Немац Андреас Сајферт који је стигао из Артланда. Непознаница је статус и форма Василија Мицића који је и прошле сезоне имао проблема са повредом.

Српски плејмејкер пропустио је почетком године месец и по дана због повреде, вратио се у фебруару, али је питање у каквом је тренутно физичком стању. Када је здрав, Мицић може да донесе много екипи по питању креације и важних шутева за три поена. Ту је и капитен екипе Брајс Тејлор који је добар шутер и који би требало да представља 'лепак' у овом тиму Бајерна.

Искуство доноси и Антон Гавел, 30-годишњи бек словачког порекла који игра Евролигу уназад пет година и шутем за три поена и агресивношћу у одбрани може да унапреди игру екипе. Највећи квалитет Бајерна је ипак на клупи. Светислав Пешић је освојио практично све у својој каријери, има много искуства на највишем нивоу и велику жељу да са Бајерном направи нешто велико.

За разлику од прошле сезоне, делује да је Пешић много бољи посао направио у прављењу екипе која делује много комапктније сада. Бајерн неће бити фаворит на много мечева у Евролиги, али сигурно неће никоме лако препустити бодове.

Састав:
5 Кеј Си Риверс бек, 1987, 196 цм
9 Дион Томпсон крилни центар, 1988, 204 цм
11 Андреас Сајферт центар, 1989, 209 цм
12 Алекс Ренфро плејмејкер, 1986, 191 цм
13 Василије Мицић плејмејкер, 1994, 195 цм
14 Нихад Ђедовић бек, 1990, 196 цм
16 Паул Ципсер бек/крило, 1994, 200 цм
20 Душко Савановић крило, 1983, 204 цм
25 Антон Гавел бек, 1984, 189 цм
41 Данијел Мајер центар 1995, 216 цм
42 Максимилијан Клебер крило/крилни центар, 1992, 203 цм
44 Брис Тејлор бек, 1986, 195 цм
54 Џон Брајант центар, 1987, 211 цм
тренер: Светислав Пешић

Фенербахче – дубљи тим него лане, да ли и јачи?

Прошле сезоне Фенербахче је постао први турски тим од 2001. године који се пласирао на фајнал-фор, али потом је доживљен крах у домаћем шампионату и пораз у полуфиналу плеј-офа.

Тим су напустили Гаудлок и МВП Евролиге Немања Бјелица, али утисак је да је екипа дубља него прошле године захваљујући бројним појачањима.

Физиономија игре донекле ће се променити јер је тешко заменити играча Бјеличиних карактеристика, али и зато што неће бити превише изолација за једног човека, као што је био случај са Гаудлоком. Додуше, и Диксон воли много да царини лопту и да шутира тројке, али је ипак плејмејкер и склонији додавањима него Гаудлок.

Оно што ће у Фенеру сигурно бити боље него прошле године јесте заштита обруча – Жорић, Ерден и Саваш једноставно нису материјал којим се осваја Евролига, а Екпе Удо требало би у европским оквирима да буде доминантан у одбрани, у скоку и рампама, као и да прави јаке блокове саиграчима.

Перо Антић донеће искуство, смиреност у великим утакмицама и могућност да се одбране шире, Јан Весели игра на стандардно високом нивоу и у одбрани и у нападу, сјајно одигранЕвробаскет даће му додатно самопоуздање, а дубину у рекету доноси и Барис Хершек, који поседује прецизан шут за три и који је прошле сезоне блистао у Каршијаки.

Обрадовић на располагању има атлетски моћну поставу, и Калинић и Датоме по потреби могу да заиграју на позицији четири, у зависности од ривала и замисли тренера, али ће њих двојица углавном покривати своју природну позицију крила. Требало би да буду компатибилни – Датоме је превасходно нападач, са одличним шутом са дистанце и за три поена, док Калинић доноси енергију, снажну одбрану и много трчања.

Можда и највећи знак питања над Фенером јесте позиција плејмејкера – Хикмен се тек у децембру враћа после тешке повреде, Слукас је одличан играч који је сталожен у неизвесним завршницама, али у Олимпијакосу је углавном био испомоћ Спанулису, а не неко ко у континуитету води тим. То оставља управљачку улогу Бобију Диксону, који је до сада само у једној сезони у каријери играо Евролигу (2009/2010. у Асвелу) и који неће моћи да има сва права и да игра сâм као што је то често чинио у Каршијаки.

У том смислу значајан ће бити и Богдан Богдановић, који је прошле године напредовао додавачки, а очекује се и да ће добити већи број лопти у нападу да користи своје највеће квалитете. Махмутоглу је класичан шутер и од њега се може добити солидан допринос, а у тиму је још неколико младих играча који ће понекад добијати прилику.

Фенербахче је један од кандидата за трофеј и, уз Реал Мадрид, фаворит у групи А, али видећемо колико ће Обрадовићу бити времена потребно да сложи све коцкице.

Састав:
3 Рики Хикмен плејмејкер 1985, 189цм
5 Барис Хершек крилни центар 1988, 207цм
8 Екпе Удо центар 1987, 208цм
10 Мелих Махмутоглу бек 1990, 191цм
12 Перо Антић крилни центар/центар 1982, 210цм
13 Богдан Богдановић бек, 1992, 197цм
14 Омер Фарук Јуртсевен крило, 1996, 206цм
16 Костас Слукас плејмејкер, 1990, 190цм
18 Егехан Арна крило, 1997, 203цм
22 Ерџан Бајрак крилни центар, 1997, 208цм
23 Берк Угурлу бек, 1996, 192цм
24 Јан Весели крилни центар, 1990, 210цм
33 Никола Калинић крило, 1991, 202цм
35 Боби Диксон плејмејкер, 1983, 178цм
70 Луиђи Датоме крило, 1987, 203цм
тренер: Жељко Обрадовић

Химки – потенцијално изненађење Евролиге

Прошлог лета направио је потез несхватљив са кошаркашког аспекта, али са аспекта новца и те како разумљив – као МВП фајнал-фора и освајач Евролиге, Тајрис Рајс отишао је у Химки да игра Еврокуп. Био је најзаслужнији за титулу у другом по рангу европском такмичењу, па ће Рајс сада предводити и тим из Подмосковља у Евролиги.

Леворуки плеј потпуно је сазрео, подједнако је опасан у контри, у шуту за три поена и продору, али не заборавља да разигра ни остатак екипе. Велики број његових саиграча годинама је у клубу, па Химкију неуиграност на старту такмичења неће бити проблем упркос доласку неколико кошаркаша и репутацији “плаћеничког тима“ у којем свако јури само своју статистику.

Рајс се идеално надопуњује са Копоненом, а њих двојица често могу да се нађу и заједно на паркету, што екипи даје много више опција. Највећа појачања Химки је добио на спољним позицијама – из НБА лиге вратио се Алексеј Швед, играч који троши много шутева и воли да држи лопту у рукама. Швед има добар шут за три, још бољи продор, али мораће да се отараси неких навика из три сезоне преко Атлантика.

И Рајс и Копонен могу да делују као поентери, али и да играју за екипу, па Куртинаитис не би требало да има проблема са егом и “мањком лопти“. Спољној линији придружио се и Зоран Драгић, који такође ужива у брзој игри, доноси енергију и биће пристојна претња по кош, поготово зато што има саиграче који ће одвући пажњу ривалских одбрана. Словенац би и одбрану требало да учини чвршчом него што обично јесте у Химкију.

Солидну дубину на спољним позицијама доносе Вјалцев и Ханикат, а на први поглед утисак је да постоји извесни дисбаланс између спољне и унутрашње линије. То ипак не значи да је центарска линија слаба – Пол Дејвис је већ три сезоне у клубу, снажан је и поуздан кошаркаш који на различите начине може да запрети кошу, из пика, леђима ка кошу, шутом с дистанце, а врло добар је и у одбрани.

После одличне сезоне у Билбау доведен је Марко Тодоровић, а трећи центар у ротацији биће руски репрезентативац Руслан Патејев. На позицији крилног центра ту су вечно прецењени Моња, који додуше може да рашири одбрану јер је солидан шутер, као и мобилни Џејмс Огастин, који је као и Дејвис већ три сезоне у клубу.

У Химкију годинама улажу много новца, сада су се после две сезоне паузе поново дочепали Евролиге и желе ту прилику да искористе. Екипа Римаса Куртинаитиса има потенцијал да игра лепу, брзу кошарку на много поена, чак и да буде једно од изненађења целог такмичења, а пролаз у Топ 16 фазу већ је уписан.

Састав:
0 Тајрис Рајс плејмејкер, 1987, 185цм
1 Алексеј Швед бек, 1988, 195цм
3 Зоран Драгић крило, 1989, 196цм
5 Џејмс Огастин крилни центар 1984, 208цм
7 Руслан Патејев центар, 1990, 213цм
8 Петери Копонен плејмејкер, 1988, 194цм
9 Јегор Вјалцев бек, 1985, 190цм
11 Станислас Илнитскиј крило, 1994, 196цм
12 Сергеј Моња крило/крилни центар, 1983, 202цм
19 Марко Тодоровић центар, 1992, 209цм
33 Тајлер Ханикат крило, 1990, 203цм
34 Максим Сахаров бек, 1993, 192цм
40 Пол Дејвис центар, 1984, 211цм
45 Максим Шелекето крилни центар, 1987, 205цм
тренер: Римас Куртинаитис

Звездин распоред у Евролиги:

Црвена звезда – Стразбур (15. октобар)
Реал Мадрид – Црвена звезда (22. октобар)
Химки – Црвена звезда (30. октобар)
Црвена звезда – Фенербахче (06. новембар)
Бајерн – Црвена звезда (12. новембар)
Стразбур – Црвена звезда (19. новембар)
Црвена звезда – Реал Мадрид (27. новембар)
Црвена звезда – Химки (04. децембар)
Фенербахче – Црвена звезда (11. децембар)
Црвена звезда – Бајерн (18. децембар)