EL: Ko stoji na Zvezdinom putu ka Top 16?!

Košarkaši Crvene zvezde počinju u četvrtak treći uzastopni nastup u Evroligi u pokušaju da ponove uspeh iz prošle sezone kada su igrali u Top16 fazi.

Košarka 15.10.2015 | 13:40

U prethodne dve sezone Zvezda je pokazala da može da se takmiči i pobeđuje najjače timove Evrope. Crveno-beli ostvarili su 14 pobeda u Evroligi u prethodne dve godine, a prošle sezone su prošli u Top16 fazu kao drugoplasirana ekipa D grupe sa skorom 6-4.

Ekipa Dejana Radonjića imaće ispred sebe izuzetno težak zadatak. Crveno-beli nisu imali sreće na žrebu, pa su svrstani u verovatno najtežu A grupu zajedno sa šampionom Evrope Real Madridom, turskim Fenerbahčeom, ruskim Himkijem, nemačkim Bajernom i francuskim Strazburom.

Na prvi pogled se može zaključiti da su u grupi najjači timovi iz Španije, Turske i Nemačke, pa je jasno kakav izazov očekuje crveno-bele u borbi za prolaz među 16 najboljih.

Strazbur – francuska 'mina'

Strazbur jeste na papiru verovatno najslabiji tim grupe i jeste dobio specijalnu pozivnicu za takmičenje u Evroligi ove sezone, ali se nikako ne sme potceniti, posebno kada igra na domaćem na domaćem terenu.

Francuski vicešampion sigurno je najveća nepoznanica u grupi. Ekipa koju sa klupe već pet godina vodi selektor Vensan Kole napravila je velike promene u sastavu tokom leta.

Pre svega, stigao je Rodrig Boboa, momak koji igra na bekovskim pozicijama, a iza sebe ima četvorogodišnje NBA iskustvo i osvojeni prsten sa Dalasom. On bi trebalo da bude vođa Strazbura, posebno u napadu jer će od Kolea dobiti odrešene ruke.

Osim njega, na poziciji plejmejkera mogu da igraju još iskusni Amerikanac Luis Kempbel, Francuz Pol Lakomb, kao i 17-godišnji Frank Ntilikina koji neće dobijati previše prilike.

Kempbel je sa 36 godina daleko najiskusniji igrač ekipe, starosedelac je (u Strazburu od 2012. godine) i biće produžena ruka Kolea na parketu i u svlačionici. U rotaciji će dobru minutažu na bekovskim pozicijama imati i Pol Lekomb koji je veoma zahvalan igrač. Poseduje odlične fizikalije, troši malo lopti, ne 'divlja', a može u pristojnim procentima da pogodi za tri poena.

Na niskom krilu će počinjati Mardi Kolins, iskusni 31-godišnji Amerikanac sa četvorogodišnjim NBA iskustvom. Prošlu sezonu proveo je u Turovu, a u evropskoj košarci je već tri godine. Može da pokrije i bekovske pozicije, što će verovatno često činiti. Veoma je čvrst i često organizuje pozicione napade svoje ekipe. Ima dobar izbor šuteva, može da pogodi i trojku, iako mu to nije glavno oružje.

Njega će menjati Žeremi Lelup čiji će isključivi zadaci na parketu biti dobra odbrana, igra u tranciziji i šut za tri poena kada ostane sam. Ume da pogodi sa distance i iz izlaznih kretnji. U odsustvu povređenog Meta Hauarda koji je polomio jagodičnu kost i verovatno neće igrati mnogo u prvoj fazi Evrolige.

Na četvorci će igrati Kajl Vims i najnovije pojačanje Romeo Trevis koji je potpisao šestonedeljni ugovor. Vims ima 'samo' 198 centimetara, atipičan je i nezgodan igrač sa niskim težištem. Kada je na parketu Strazbur igra mnogo brže, pogađa i sa distance, pa na taj način razvlači protivničke odbrane.

Veoma je pokretan, pravi brze blokove, a pod košem nedostatak visine pokušava da nadomesti borbenošću. Romeo Trevis nije nepoznanica. Igrao je pre tri godine za Zadar, ali mu je ipak najveća stavka u rezimeu prijateljstvo sa Lebronom Džejmsom sa kojim je igrao u srednjoj školi u Ekronu.

Konačno, na poziciji centra sve će se vrteti oko Crnogorca Vladimira Golubovića koji je praktično i jedina prava petica u ekipi. Golubović će doneti čvrstinu pod koš, a njegove zamene biće Bengali Fofana i Roman Dupo. Fofana poentira uglavnom pod košem, ima odlične fizikalije i pre svega ekipi doprinosi odbranom.

Strazbur će pobede u Evroligi tražiti isključivo na domaćem parketu, gde uz podršku sa tribina igraju daleko bolje nego na gostovanjima.

Sastav:
1 Mardi Kolins bek/krilo, 1984, 198 cm
3 Rodrig Boboa plejmejker, 1988, 188 cm
9 Žeremi Lelup krilo, 1987, 202 cm
10 Pol Lakomb bek, 1990, 196 cm
13 Luis Kempbel plejmejker, 1979, 191 cm
15 Roman Dupo centar, 1986, 217 cm
16 Entoni Labanka bek/krilo, 1994, 191 cm
21 Bangali Fofana centar, 1989, 213 cm
34 Kajl Vims krilo/krilni centar, 1989, 198 cm
32 Vladimir Golubović centar 1986, 212 cm
54 Met Hauard krilo/krilni centar, 1989, 204 cm
trener: Vensan Kole

Real Madrid – prvak Evrope ponovo napada tron

Dvadeset godina čekao je najtrofejniji evropski klub na devetu titulu prvaka Evrope. Prošle sezone najduži post od osvajanja prve titule prekinuo je tim Pabla Lasa koji sada ima zadatak da ponovi uspeh i donese „Kraljevskom klubu“ jubilarnu 10. titulu.

Real nije mnogo menjao sastav u odnosu na prošlu sezonu. Nema više K. C. Riversa, Joanisa Burusisa, Salaha Maržija i Markusa Slotera, a stigle su i više nego dostojne zamene u vidu Vilija Ernangomesa, Treja Tompkinsa i Džefrija Tejlora.

Jezgro ekipe ostalo je netaknuto. Za ovaj tim najvažnija je španska četvorka koja iza sebe ima neverovatnu sezonu zaokruženu zlatom sa Evropskog prvenstva. U pitanju su Serhio Rodriges, Serhio Ljulj, Rudi Fernandes i Felipe Rejes.

Ova četiri igrača donose sve – kvalitet, iskustvo i ono što je možda i najvažnije znaju kako se igraju velike utakmice i osvajaju trofeji. Pablo Laso je ostao na klupi, pa se igra Reala neće menjati. Brza i često atraktivna košarka na veliki broj poseda i veliki broj poena, koju retko koji tim u Evropi može da isprati.

Uz pomenutu četvorku od prošle sezone su tu Gustavo Ajon, Jonas Mačiulis, Andres Noćioni i J. C. Kerol. Noćioni se sjajno uklopio u Real, bio je jedan od ključnih igrača na završnom turniru prošle godine, a minutažu će deliti sa Trejom Tompkinsom.

On je zanimljivo jedini Amerikanac u timu, a poziv Reala zaslužio je posle sjajne sezone u Nižnjem Novgorodu gde je imao 14.5 poena i 8 skokova uz 54% šuta. Tompkins je klasična četvorka, može sam leđima ili licem da iskreira, a ima i pristojan šut sa poluodstojanja.

Poziciju centra će uz Ajona i Rejesa pokrivati i 21-godišnji španski reprezentativac Vili Ernangomes koji se ovog leta vratio u Real posle dvogodišnje pozajmice seviljskom Kahasolu. Na prvi pogled deluje da su snage na centarskoj poziciji idealno raspoložene – Rejes donosi iskustvo, Ernangomes mladost, a Ajon će provoditi najviše vremena na parketu, što je i zaslužio igrama u prošloj sezoni.

Najveća nepoznanica je Džefri Tejlor koji je stigao iz Amerike kao zamena za K. C. Riversa. Momak sa švedskim pasošem igrao je za Šarlot Bobketse u prethodne tri godine, ali je prošlu sezonu završio u razvojnoj ligi, u Ostinu.

Tejlor je kompletan igrač i samo je pitanje kako će se uklopiti u sastav Reala. Ima za evropske uslove odlične fizikalije, pogađa za tri u visokim procentima, a odlično se snalazi u tranziciji zbog čega je verovatno i doveden.

U svakom slučaju Real je ponovo u najužem krugu kandidata za titulu u Evroligi i uz Fener je najjači tim A grupe.

Sastav:
5 Rudi Fernandes bek/krilo, 1985, 196 cm
6 Andres Noćioni krilo/krilni centar, 1979, 203 cm
7 Luka Dončić bek, 1999, 198 cm
8 Jonas Mačulis krilo, 1985, 198 cm
9 Felipe Rejes krilni centar/centar, 1980, 204 cm
13 Serhio Rodriges plejmejker, 1986, 189 cm
14 Gustavo Ajon centar, 1985, 208 cm
20 Džejsi Kerol bek, 1983, 188 cm
23 Serhio Ljulj plejmejker/plejmejker, 1987, 190 cm
33 Trej Tompkins krilni centar, 1990, 208 cm
41 Vili Ernangomes centar, 1994, 209 cm
44 Džefri Tejlor bek/krilo, 1989, 201 cm
trener: Pablo Laso

Bajern Minhen – bavarski gigant na Karijev pogon

Bajern će, kao i Crvena zvezda, treći put uzastopno igrati u Evroligi. Pre dve godine tim Svetislava Pešića prošao je među 16 najboljih, a prošle sezone ostao je iza Barselone, Fenerbahčea, Armanija i Panatinaikosa.

Može se reći da je prošla sezona bila izuzetno loša – osim neuspeha u Evroligi Bajern je ostao i bez titule u Nemačkoj koju je osvojio Bamberg. Zbog toga su u sastavu napravljene određene promene, a to se pre svega odnosi na dolazak američkog trija – Aleks Renfro, Dion Tompson i K. C. Rivers.

Pomenuta trojica igrača trebalo bi da donesu i promene mnogo u igri Bajerna. Renfro je kombo bek koji stiže iz Albe, pa neće imati mnogo problema da se privikne na novi klub. Bio je jedan od najzaslužnijih za sjajna izdanja ekipe Saše Obradovića sa 10 poena, 4.5 skoka i 5 asistencija po meču u Evroligi. Ima dugačke ruke i zbog toga igra izuzetnu odbranu, u napadu ne troši previše lopti, pa ima solidne procente šuta iako mu to nije najjače oružje.

Ni Dion Tompson neće morati da se privikava na novi klub, pošto je on u stvari povratnik u Bajern sa kojim je pre dve godine osvojio titulu u Nemačkoj. Tompson je klasična četvorka, a sa 27 godina je dovoljno iskusan da donese Bajernu kvalitet pod košem. Uglavnom akcije završava u reketu, često zakucavanjima, ali ima i sasvim pristojan šut sa dva do tri metra od koša.

Prošle sezone na završnom turniru videlo se koliko je K. C. Rivers značio Real Madridu u pohodu ka osvajanju trofeja Evrolige. Upravo zbog tih stvari ga je i Pešić doveo. Rivers pokriva pozicije dva i tri, a najveće oružje mu je šut za tri poena koji pogađa u visokim procentima. Inteligentan je, dobro čita protivničke odbrane i sjajno koristi prednosti koje ima kao levoruk igrač.

Izuzetno važna za igru Bajerna biće i balkanska veza u klubu. Nihad Đedović je u prethodne dve sezone bio vođa Bavaraca, a tako bi trebalo da bude i u predstojećoj. Kod njega je često lopta, posebno kada se lomi rezultat, Pešić je pokazao da mu veruje i to se neće promeniti.

Duško Savanović je sa 32 godine već veteran u evropskoj košarci, ali njegov šut za tri poena i lucidnost koju donosi na parket donose timu dodatni kvalitet i problem više za protivnike. Startni centar ostao je Džon Brajant koji je atipičan za igrače koji igraju na poziciji pet. Nema preveliki odraz, ali ima masu, šut i i te kako se dobro snalazi pod košem.

Njegova zamena neće biti više Vladimir Štimac koji je otišao u Španiju već 26-godišnji Nemac Andreas Sajfert koji je stigao iz Artlanda. Nepoznanica je status i forma Vasilija Micića koji je i prošle sezone imao problema sa povredom.

Srpski plejmejker propustio je početkom godine mesec i po dana zbog povrede, vratio se u februaru, ali je pitanje u kakvom je trenutno fizičkom stanju. Kada je zdrav, Micić može da donese mnogo ekipi po pitanju kreacije i važnih šuteva za tri poena. Tu je i kapiten ekipe Brajs Tejlor koji je dobar šuter i koji bi trebalo da predstavlja 'lepak' u ovom timu Bajerna.

Iskustvo donosi i Anton Gavel, 30-godišnji bek slovačkog porekla koji igra Evroligu unazad pet godina i šutem za tri poena i agresivnošću u odbrani može da unapredi igru ekipe. Najveći kvalitet Bajerna je ipak na klupi. Svetislav Pešić je osvojio praktično sve u svojoj karijeri, ima mnogo iskustva na najvišem nivou i veliku želju da sa Bajernom napravi nešto veliko.

Za razliku od prošle sezone, deluje da je Pešić mnogo bolji posao napravio u pravljenju ekipe koja deluje mnogo komapktnije sada. Bajern neće biti favorit na mnogo mečeva u Evroligi, ali sigurno neće nikome lako prepustiti bodove.

Sastav:
5 Kej Si Rivers bek, 1987, 196 cm
9 Dion Tompson krilni centar, 1988, 204 cm
11 Andreas Sajfert centar, 1989, 209 cm
12 Aleks Renfro plejmejker, 1986, 191 cm
13 Vasilije Micić plejmejker, 1994, 195 cm
14 Nihad Đedović bek, 1990, 196 cm
16 Paul Cipser bek/krilo, 1994, 200 cm
20 Duško Savanović krilo, 1983, 204 cm
25 Anton Gavel bek, 1984, 189 cm
41 Danijel Majer centar 1995, 216 cm
42 Maksimilijan Kleber krilo/krilni centar, 1992, 203 cm
44 Bris Tejlor bek, 1986, 195 cm
54 Džon Brajant centar, 1987, 211 cm
trener: Svetislav Pešić

Fenerbahče – dublji tim nego lane, da li i jači?

Prošle sezone Fenerbahče je postao prvi turski tim od 2001. godine koji se plasirao na fajnal-for, ali potom je doživljen krah u domaćem šampionatu i poraz u polufinalu plej-ofa.

Tim su napustili Gaudlok i MVP Evrolige Nemanja Bjelica, ali utisak je da je ekipa dublja nego prošle godine zahvaljujući brojnim pojačanjima.

Fizionomija igre donekle će se promeniti jer je teško zameniti igrača Bjeličinih karakteristika, ali i zato što neće biti previše izolacija za jednog čoveka, kao što je bio slučaj sa Gaudlokom. Doduše, i Dikson voli mnogo da carini loptu i da šutira trojke, ali je ipak plejmejker i skloniji dodavanjima nego Gaudlok.

Ono što će u Feneru sigurno biti bolje nego prošle godine jeste zaštita obruča – Žorić, Erden i Savaš jednostavno nisu materijal kojim se osvaja Evroliga, a Ekpe Udo trebalo bi u evropskim okvirima da bude dominantan u odbrani, u skoku i rampama, kao i da pravi jake blokove saigračima.

Pero Antić doneće iskustvo, smirenost u velikim utakmicama i mogućnost da se odbrane šire, Jan Veseli igra na standardno visokom nivou i u odbrani i u napadu, sjajno odigranEvrobasket daće mu dodatno samopouzdanje, a dubinu u reketu donosi i Baris Heršek, koji poseduje precizan šut za tri i koji je prošle sezone blistao u Karšijaki.

Obradović na raspolaganju ima atletski moćnu postavu, i Kalinić i Datome po potrebi mogu da zaigraju na poziciji četiri, u zavisnosti od rivala i zamisli trenera, ali će njih dvojica uglavnom pokrivati svoju prirodnu poziciju krila. Trebalo bi da budu kompatibilni – Datome je prevashodno napadač, sa odličnim šutom sa distance i za tri poena, dok Kalinić donosi energiju, snažnu odbranu i mnogo trčanja.

Možda i najveći znak pitanja nad Fenerom jeste pozicija plejmejkera – Hikmen se tek u decembru vraća posle teške povrede, Slukas je odličan igrač koji je staložen u neizvesnim završnicama, ali u Olimpijakosu je uglavnom bio ispomoć Spanulisu, a ne neko ko u kontinuitetu vodi tim. To ostavlja upravljačku ulogu Bobiju Diksonu, koji je do sada samo u jednoj sezoni u karijeri igrao Evroligu (2009/2010. u Asvelu) i koji neće moći da ima sva prava i da igra sâm kao što je to često činio u Karšijaki.

U tom smislu značajan će biti i Bogdan Bogdanović, koji je prošle godine napredovao dodavački, a očekuje se i da će dobiti veći broj lopti u napadu da koristi svoje najveće kvalitete. Mahmutoglu je klasičan šuter i od njega se može dobiti solidan doprinos, a u timu je još nekoliko mladih igrača koji će ponekad dobijati priliku.

Fenerbahče je jedan od kandidata za trofej i, uz Real Madrid, favorit u grupi A, ali videćemo koliko će Obradoviću biti vremena potrebno da složi sve kockice.

Sastav:
3 Riki Hikmen plejmejker 1985, 189cm
5 Baris Heršek krilni centar 1988, 207cm
8 Ekpe Udo centar 1987, 208cm
10 Melih Mahmutoglu bek 1990, 191cm
12 Pero Antić krilni centar/centar 1982, 210cm
13 Bogdan Bogdanović bek, 1992, 197cm
14 Omer Faruk Jurtseven krilo, 1996, 206cm
16 Kostas Slukas plejmejker, 1990, 190cm
18 Egehan Arna krilo, 1997, 203cm
22 Erdžan Bajrak krilni centar, 1997, 208cm
23 Berk Ugurlu bek, 1996, 192cm
24 Jan Veseli krilni centar, 1990, 210cm
33 Nikola Kalinić krilo, 1991, 202cm
35 Bobi Dikson plejmejker, 1983, 178cm
70 Luiđi Datome krilo, 1987, 203cm
trener: Željko Obradović

Himki – potencijalno iznenađenje Evrolige

Prošlog leta napravio je potez neshvatljiv sa košarkaškog aspekta, ali sa aspekta novca i te kako razumljiv – kao MVP fajnal-fora i osvajač Evrolige, Tajris Rajs otišao je u Himki da igra Evrokup. Bio je najzaslužniji za titulu u drugom po rangu evropskom takmičenju, pa će Rajs sada predvoditi i tim iz Podmoskovlja u Evroligi.

Levoruki plej potpuno je sazreo, podjednako je opasan u kontri, u šutu za tri poena i prodoru, ali ne zaboravlja da razigra ni ostatak ekipe. Veliki broj njegovih saigrača godinama je u klubu, pa Himkiju neuigranost na startu takmičenja neće biti problem uprkos dolasku nekoliko košarkaša i reputaciji “plaćeničkog tima“ u kojem svako juri samo svoju statistiku.

Rajs se idealno nadopunjuje sa Koponenom, a njih dvojica često mogu da se nađu i zajedno na parketu, što ekipi daje mnogo više opcija. Najveća pojačanja Himki je dobio na spoljnim pozicijama – iz NBA lige vratio se Aleksej Šved, igrač koji troši mnogo šuteva i voli da drži loptu u rukama. Šved ima dobar šut za tri, još bolji prodor, ali moraće da se otarasi nekih navika iz tri sezone preko Atlantika.

I Rajs i Koponen mogu da deluju kao poenteri, ali i da igraju za ekipu, pa Kurtinaitis ne bi trebalo da ima problema sa egom i “manjkom lopti“. Spoljnoj liniji pridružio se i Zoran Dragić, koji takođe uživa u brzoj igri, donosi energiju i biće pristojna pretnja po koš, pogotovo zato što ima saigrače koji će odvući pažnju rivalskih odbrana. Slovenac bi i odbranu trebalo da učini čvrščom nego što obično jeste u Himkiju.

Solidnu dubinu na spoljnim pozicijama donose Vjalcev i Hanikat, a na prvi pogled utisak je da postoji izvesni disbalans između spoljne i unutrašnje linije. To ipak ne znači da je centarska linija slaba – Pol Dejvis je već tri sezone u klubu, snažan je i pouzdan košarkaš koji na različite načine može da zapreti košu, iz pika, leđima ka košu, šutom s distance, a vrlo dobar je i u odbrani.

Posle odlične sezone u Bilbau doveden je Marko Todorović, a treći centar u rotaciji biće ruski reprezentativac Ruslan Patejev. Na poziciji krilnog centra tu su večno precenjeni Monja, koji doduše može da raširi odbranu jer je solidan šuter, kao i mobilni Džejms Ogastin, koji je kao i Dejvis već tri sezone u klubu.

U Himkiju godinama ulažu mnogo novca, sada su se posle dve sezone pauze ponovo dočepali Evrolige i žele tu priliku da iskoriste. Ekipa Rimasa Kurtinaitisa ima potencijal da igra lepu, brzu košarku na mnogo poena, čak i da bude jedno od iznenađenja celog takmičenja, a prolaz u Top 16 fazu već je upisan.

Sastav:
0 Tajris Rajs plejmejker, 1987, 185cm
1 Aleksej Šved bek, 1988, 195cm
3 Zoran Dragić krilo, 1989, 196cm
5 Džejms Ogastin krilni centar 1984, 208cm
7 Ruslan Patejev centar, 1990, 213cm
8 Peteri Koponen plejmejker, 1988, 194cm
9 Jegor Vjalcev bek, 1985, 190cm
11 Stanislas Ilnitskij krilo, 1994, 196cm
12 Sergej Monja krilo/krilni centar, 1983, 202cm
19 Marko Todorović centar, 1992, 209cm
33 Tajler Hanikat krilo, 1990, 203cm
34 Maksim Saharov bek, 1993, 192cm
40 Pol Dejvis centar, 1984, 211cm
45 Maksim Šeleketo krilni centar, 1987, 205cm
trener: Rimas Kurtinaitis

Zvezdin raspored u Evroligi:

Crvena zvezda – Strazbur (15. oktobar)
Real Madrid – Crvena zvezda (22. oktobar)
Himki – Crvena zvezda (30. oktobar)
Crvena zvezda – Fenerbahče (06. novembar)
Bajern – Crvena zvezda (12. novembar)
Strazbur – Crvena zvezda (19. novembar)
Crvena zvezda – Real Madrid (27. novembar)
Crvena zvezda – Himki (04. decembar)
Fenerbahče – Crvena zvezda (11. decembar)
Crvena zvezda – Bajern (18. decembar)