Дивна прича: Крио се по шумама Војводине, а сад игра за Лацио!

Веома занимљива прича о Сергеју Милинковићу-Савићу, момку који је као тинејџер у фудбалу постигао више него највећи број играча у својим каријерама. А, тек ће бити шампион!

Фудбал 15.10.2015 | 23:40

Какав је Сергеј Милинковић-Савић?

Навијаче Лација, самим тим и уредништво портала "Лалазиосиамонои.ит", а јасно вам је ком клубу је посвећен овај медиј, толико је занимао одговор на ово питање да ни Нови Сад није био далеко.

Фудбалски клуб Војводина, у којем је СМС поникао, препоручио је координатора млађих селекција, Милана Косановића, да говори у име клуба. Иначе, популарни Косан нашироко је познат у раду са млађим селекцијама, да га је селектор златних "орлића" са Новог Зеланда, Вељко Пауновић, свуда и увек водио са собом.

Ево како је Косановић говорио о почецима репрезентативца Србије, који је већ са 20 година доживео да постане првак Европе (јул-август 2013), дебитује за Војводину (23. 11. 2013), постигне гол (9. 3. 2014), освоји трогфеј (Куп Србије 2014), оде у иностранство (јун 2014), дебитује за Генк (2. 8. 2014), постигне гол (8. 1. 2015), оде на Светско првенство (јун 2015), освоји златну медаљу, буде проглађен за трећег најбољег играча турнира, потпише за Лацио (31. 7. 2015), забележи деби (18. 8. 2015), постигне први гол за римски клуб (17. 9. 2015), дочека позив у сениорску репрезентацију Србије (октобар 2015), итд.

Па, и да никад нисте чули за њега пре горе написаног пасуса, било би вам јасно какав се таленат крије у ногама 192 центиметра високог фудбалера, рођеног у Шпанији, у Љеиди.

Али, послушајте шта Косановић има да каже. Таленат никад није био споран, међутим...

"Развој Сергеја Милинковић-Савића је помало атипичан за играче из наше омладинске школе. Све док није дошао до кадетског тима, показивао је да има таленат за фудбал, али био је помало лењ и није баш увек извршавао своје обавезе", рекао је Косанвић Италијанима и, уз опаску да се у кадетима уозбиљио, додао је:

"Током протекле три године, прошао је невероватан пут: од резерве у кадетском тиму Војводине, до освајача Европског и Светског првенства са репрезентацијом Србије и фудбалера у Серији А".

Потом је наставио...

"Сергеј је увек волео фудбал, и фудбал је прва ствар која ми падне на памет када га неко спомене. Међутим, играчи његовог типа понекад покушавају да избегну тренинг и трчање, што је и он радио такође. Током припрема у зимском периоду, док сви остали играчи трче око терена, он је успевао да се сакрије иза дрвета и онда се прикључи групи након два-три круга. Био је врло сналажљив и то је и данас његова највећа карактеристика".

Када сте схватили да ће постати добар играч?

"Сваки тренер који га је тренирао био је свестан његовог талента. Међутим, 2012. године, одлучио сам да га одведем на тестирање у Покрајински завод и то не само тестирање физичких способности, већ и сналажења и оријентације у простору. Докторка која ради тамо ми је рекла да је Сергеј остварио најбоље резултате које је иједан спортиста икада остварио код њих, укључујући и кошаркаше, одбојкаше, рукометаше..."

Додао га је...

"Рекла ми је да је то чудо и нешто незабележено до тад, а ја сам тог момента знао да ће, уз квалитетан тренинг, Сергеј постати велики играч. По питању сналажења у простору, знао је решење пре него што бисмо га ми остали уопште и уочили".

Које су његове највеће врлине, а шта су му највеће слабости? У ком сегменту је највише напредовао?

"Сергеј је увек знао да игра фудбал. Лопта му је била и играчка и пријатељ. Са њом је могао да уради све што пожели, и са левом и са десном ногом. Имао је добар шут и знао је да даје голове, а додавања су му увек била врло смишљена и прецизна. Највише је напредовао управо у ономе што му је била највећа мана у млађим категоријама, а то је одговорност према игри. Увек је био висок, иако је на терену све покушавао да реши ногом, а сада је и у игри главом много бољи него што је био".

Да ли сада игра на другачијој позицији у односу на оно што је играо у млађим категоријама?

"Увек је играо у везном реду, мада је на појединим турнирима за млађе узрасте играо и у нападу".

Сергеј на терену увек делује врло смирено и зрело. Да ли га је то красило и док је био у Војводини?

"Видите, када вам је лопта као играчка и као пријатељ, онда наравно да делујете смирено сваки пут кад је у вашем поседу. Мислим да је он сазрео након што се придружио нашој У-19 репрезентацији. Са том селекцијом је освојио Европско првенство, а касније је освојио и Светско првенство, и мислим да је управо ту научио шта значи имати одговорност према игри и према екипи. Међутим, када се погледају његове године, он заиста јесте једна зрела особа".

Шта мислите о његовој одлуци да не пређе у Фиорентину? Да ли је Лацио добар избор?

"Мој савет му је био да остане још мало у Војводини, пошто је за наш први тим одиграо само 12 утакмица и мислио сам да му је још увек рано да оде. Што се тиче његове одлуке да одбије понуду Фиорентине, претпостављам да је мислио да ће у Лацију имати веће шансе да напредује. Лично, мислим да су и Фиорентина и Лацио врло озбиљни клубови и да међу њима нема неке превелике разлике. Лацио је тада учествовао у квалификацијама за Лигу шампиона и можда је и то превагнуло у Сергејевој одлуци".

Игра веома добро у Лацију, да ли је то изненађење за Вас? Шта мислите, који су његови крајњи домети?

"Не, нисам изненађен његовим играма. Знао сам да само треба да остане јак и концентрисан током прва два месеца, јер му је потребно време да се прилагоди на нови клуб. Исто тако је било и кад је прелазио из Војводине у Генк. Гледао сам како је одиграо против Дњепра и мислим да сигурно може још да напредује, а у овом моменту, италијанска лига му је идеална за то. Што се тиче његовог крајњег домета, мислим да може да постане озбиљан играч у Лиги шампиона".

Тренер Лација Стефано Пиоли користи га на месту офанзивног везисте. Да ли може да игра и на месту полушпица или плејмејкера?

"Сергеј може да игра на било којој позицији у тиму која захтева напад и посед лопте".

Неки га пореде са Туреом, Погбом, или српским легендама попут Станковића и Југовића. Ком играчу је најсличнији?

"Ако би требало да га упоредим са неким, рекао бих да има карактеристике од свих играча које сте споменули. Међутим, волео бих да за две-три године коментаришемо неког другог играча и причамо о томе да ли он подсећа на Сергеја. Он је већ сада аутентичан и има све што је потребно да буде врхунски играч у светском фудбалу, као што су били Станковић и Југовић, или као што је Погба сада. У овом моменту, он је звезда у успону".

Селектор Србије Радован Ћурчић позвао га је у А тим. Мислите ли да је са његовим играњем за младу репрезентацију завршено?

"Не, Сергеј ће и даље играти за нашу младу репрезентацију. У контакту смо обично једном недељно и знам колико и даље воли да игра утакмице. Тренинге и даље не толико, али утакмице обожава. У нашој младој репрезентацији сада већину чине играчи који су ове године освојили Светско првенство са У-20 селекцијом. У новембру, наш А тим очекују пријатељски дуели, док ће млада репрезентација играти важне квалификационе утакмице против Италије и Словеније и Сергеј не може да дочека те мечеве". закључио је Косановић на крају интервјуа за "Лалазиосиамонои.ит".

Сергеј Милинковић-Савић
27. фебруар 1995.
Љеида, Шпанија
192 центиметра
Везиста
Војводина (2013/14) 4/16
Генк (2014/15) 5/24
Лацио (2015/16) 1/6
Србија У19 4/14
Србија У20 1/11
Србија У21 2/3
Србија 0/0
Трофеји: Куп Србије 2013/14, УЕФА У19 Европско првенство 2013, ФИФА У20 Светско првенство 2015.
Приватно: Сергејев отац Никола Милинковић био је професионални фудбалер, а мајка Милана Савић професионална кошаркашица. Његов старији брат Вања, голман Манчестер јунајтеда на позајмици у Војводини и он рођени су и једно време живели у Љеиди, а потом су се вратили у Нови Сад.