Анализа - Тренери Партизана: Са и без кредита...!

Последњих година успех у Партизану тренеру не гарантује поверење Управе, баш као што ни лоши резултати не повлаче увек смену. Од 2007. у Хумској је радило чак осам тренера.

Фудбал 22.09.2015 | 23:45

Славиша Јокановић је морао да оде после само једног нерешеног резултата у Суперлиги, Зоран Милинковић остаје након три пораза и ремија. Вук Рашовић је био први на табели без озбиљних појачања, са изузетно ослабљеним тимом и, ипак, му се управа Партизана захвалила на сарадњи. Марко Николић је остао тренер упркос врло лошем пролећу и прекида нита од шест узастопних титула.

Александар Станојевић је пре смене оставио Авраму Гранту отворен пут до титуле.

Неки тренер су дефинитивно имали много више кредита код челника клуба из Хумске, док су други морали да оду чак и када су титуле освајали, побеђивали, навијачи их волели...

Податак да је ФК Партизан за седам календарских година (осам сезона) освојио седам титула, три национална купа, био учесник Лиге шампиона и четири пута Лиге Европе, а да је притом променио три четири председника и чак ОСАМ тренера је вероватно за Гинисову књигу рекорда.

Смене су често биле без резона, али било је понекад и претераног стрпљења према тренерима.

Мирослав Ђукић (од јануара до децембра 2007.)

Стигао је у Партизан као селектор младе репрезентације Србије. Дебитовао је на клупи црно-белих убедљивом игром и победом 4:2 у 128. "вечитом дербију". Партизан, ипак, до краја првенства није успео да стигне Црвену звезде, која је у првом делу сезоне направила велику бодовну разлику. "Ваљак" је пролећа 2007. изгубио два дербија до краја (један у Купу). Била је то врло лоша сезона, али је Ђукић остао на клупи, јер се од њега пре свега тражило да "скоцка" тим за наредне изазове.

Заједно са новим спортским директором Иваном Томићем, управом и председником Томиславом Караџићем, Партизан склапа добру екипу, упркос томе што се Ђукић љутио на челнике клуба због продаје Милана Смиљанића Еспањолу. "Лола" је претходно био један од главних играча "орлића" на Европском првенству у Холандији, где је Србија вођена управо Ђукићем стигла до другог места.

Са новајлијама Жуком, Дијаром, Мореиром, Тошићем, Партизан од јесени игра леп фудбал, прави разлику на табели и први део сезоне завршава са "плус шест" у односу на Црвену звезду. Упркос победи укупним ретултатом 11:1 против Зрињског у квалификацијама за Лигу Европе, Партизан не наставља такмичење, јер је УЕФА суспендовала црно-беле због нереда навијача у Мостару.

Присталице Партизана остале су у шоку у децембру 2007. године. Ђукић прихвата позив Звездана Терзића да преузме национални "А" тим и напушта Хумску.

На клупу, после наговора пријатеља из управе, пре свих генералног секретара Гордана Петрића, седа Славиша Јокановић...

Славиша Јокановић (од 27.12.2007. - 5.9.2009.)

Јокан је лоше почео. И он је, као и Ђукић, ватрено крштење имао у дербију. Нови тренер Партизана други део сезоне је морао да почне без двојице врло битних играча Зорана Тошића и Жуке. Претходни шеф стручног штаба је искористио право бирања и тандем уврстио у састав против Младости, чиме су Тошић и Жука остали без права наступа против Звезде. Ова одлука Ђукића изазвала је бес код навијача Партизана, пре свега јер је некадашњи фудбалер Ла Коруње и Валенсије знао уочи утакмице са Лучанцима да се сели у Савез и да неће водити "ваљак" против црвено-белих.

Партизан је повео 1:0, али је доживео дебакл. "Вечити" ривал је победио 4:1. Није добро кренуо, али је све остало било на веома високом нивоу. Јокановић као тренер клуба у којем се играчки афирмисао осваја две титуле, два купа и има два наступа у Лиги Европе.

Све то му није помогло да настави посао у Хумској. Партизан је одиграо 1:1 у Ивањици, претходно победио Борац 5:0, а после ремија са Јавором - Хајдук 1:0. Али, због елиминације од АПОЕЛ-а у квалификацијама за Лигу шампиона и не тако убедљиве игре, све су јаче биле гласине да се спрема смена Јокановић, што сведочи и жучна расправа на терену са навијачима после утакмице са Жилином. Видевши шта се дешава, Јокановић је 5. септембра саопштио Драгану Ђурићу да одлази.

Партизан се лако одрекао тренера коју му је донео две "дупле круне".

Горан Стевановић (5.9.2009.-16.4.2010.)

Клупа после одласка Јокановића припада његовом асистенту Горану Стевановићу. Плави је почео нерешеним резултатом на Бановом браду, али је до априла месеца успео да сачува прво место на табели, које је у доброј мери било угрожене после ремија у Јагодини 11. априла. Само четири дана касније Војводина је у Београду елиминисала Партизан у полуфиналу Купа.

Шок терапија Драгана Ђурића и његових сарадника била је смена тренера!

Александар Станојевић (16.4.2010. – 13.01.2012.)

Шеф стручног штаба постаје Александар Станојевић, вероватно најомљинији тренер навијача Партизана последњих деценија. Права на кикс није имао, јер је Звезда озбиљно претила црно-белима. Уследиле су победе против Рада, Напретка, Металца и Смедерева, а онда је титула решена у директном дуелу са "вечитим" ривалом.

Фантастичан гол Радосава Петровића решио је питање шампиона.

Станојевић осваја титулу, уводи Партизан у Лигу шампиона, а у следећој сезони уписује нову "дуплу круну", освојену врло убедљиво. Ипак, да све не буде тако сјајно побринули су се Генк и Шамрок. Црно-бели елиминисани су од Белгијанаца у квалификацијама за Лигу шампиона, а аматери из Републике Ирске спречили су их да играју Лигу Европе.

Ову срамоту преживео је Станојевић и добрим резултатима наставио у првенству. Крај првог дела сезоне дочекао је са "плус десет" у односу на Црвену звезду. Титула је практично била освојена.

Онда је смењен. Тако је желео Драган Ђурић.

Аврам Грант (13.01.2012. - 20.5.2012.)

У јануару 2012, у периоду великих турбуленција у Партизану, у Хумску стиже бивши тренер Челсија - Аврам Грант. Није много урадио, предност у првенству је увећао за два бода, али је изгубио три дербија - првенствени и два у Купу. Навијачи Партизана га никада нису прихватили, па је до растанка дошло после само полусезоне.

Владимир Вермезовић (од 21.5.2012. - до 27.4.2013.)

Вермез се вратио на клупу Партизана. АЕЛ је био првелику залогај у квалификацијама за Лигу шампиона, док се преко Тромса стигло до Лиге Европе. У Купу је Партизан стао већ на другом степенику пошто га је Борац савладао у Београду.

У првенству све је ишло глатко. Партизан је стигао до "плус 11", а онда је машина стала. Један реми, други, затим пораз, па опет нерешено у Новом Пазару приближили су Звезду на свега два бода заостатка.

На путу из Пазара ка Београду Вермезовић је већ био бивши. Уместо њега стигао је Вук Рашовић.

Вук Рашовић (од 29.4.2013. – 16.12.2013.)

Велику неправду учинили су људи из Партизана према Рашовићу. Вук је у одлучујућем мечу за првака победио Звезду голом Милоша Јојића, Извукао је екипу из блата и оверио шесту узастопну титулу.

Тим се преко лета ништа значајно није појачао. Напротив, остао је ослабљен. Партизан није успео да обезбеди јесен у Европи. Лудогорец и Тун били су бољи. Иако је екипа била буквално скрпљена, Рашовић је имао бод више од Звезде после првог дела сезоне.

Партизан је такмичење у Купу завршио поразом од Спартака у Хумској.

Вук је морао да оде. Управа клуба на челу са Драганом Ђурићем није видела (није желела) своје пропусте у претходном прелазном року, тако да је решила да удари по тренеру.

Марко Николић (од 16.12.2013. – 25.3.2015.)

У Партизан долази Марко Николић. Тражио је појачања и добио их, већину из његовог претходног клуба Војводине. Али, све битне утакмице до краја сезоне, осим дербија, у којем резултат није имао много значења на коначан епилог борбе за титулу, није добио.

Киксуно је већ на првом степенику у Новом Пазару (0:0), затим одиграо нерешено са Војводином у Београду (1:1) и изгбио у Крушевцу (0:2). Довољно за црвено-беле...

Прекинута је шестогодишња доминација Партизана, али је Николић остао тренер још шест месеци. Стигао је до Лиге Европе, док је у првенству Партизан био врло добар, што потврђује и разлика од шест бодова на крају јесени.

Пролеће је било већ много горе. Партизан је везао три ремија, последњи на Бановом браду против врло јаког Чукаричког и то је било довољно за нову управу, предвођену Зораном Поповићем да реагује.

У клуб стиже Зоран Милинковић...

Зоран Милинковић (од 25.3.2015.)

Популарни "Киза" сачувао је предност до краја и освојио 26. титулу за Партизан. У Купу није успео да врати пехар, јер је финале изгубио од Чукаричког.

Партизан је елиминисао Дила Гори и Стеауу, али није успео БАТЕ Борисов. Победио је АЗ Алкмар у Лиги Европе, што му је први тријумф после шест година у лига такмичењима УЕФА.

У Суперлиги - Партизан је очајан.

Добро је почео, са две победе после којих је имао четири бода више од Звезде. Сада, након десет кола, заостаје десет поена, с тим што има утакмицу мање. Резултати као ретко до сада лоши - пет победа, три пораза и један реми.

Милинковић је и даље тренер...

А докле, не зна се...