Анализа: Србима нешто увијек фали...!

Можемо да дамо гол, али после овог што смо видели у Бордоу боље што нисмо на ЕП! Орлови поражени од Француске у пријатељском мечу, Блез Матуиди двоструки стрелац за домаћи тим, Александар Митровић ублажио пораз - 1:2!

Фудбал 09.09.2015 | 23:00

Можемо да победимо очајне Грке, можемо и не баш фудбалски надаране Азере и Јермене, али кад налетимо на видљиво јаче од себе онда и гол делује као премија. Победа је, наравно, резервисана за противника. Тако је било и у резултатски небитном дуелу са Французима, који су нам на практичном примеру показали шта би нас сачекало наредног лета у њиховој земљи да смо којим чудом и даље у игри за пласман на Првенство Европе - 1:2.

По старом и никако добром обичају, наша репрезентација почела је да игра фудбал тек кад је примила два гола, кад је упала у недозвољен минус у раној фази сусрета и кад нам није ни било друге осим да нападнемо. То смо како-тако, а углавном никако, покушавали у завршници првог и повремено током другог полувремена, међутим, осим поготка Александра Митровића реалне шансе да избегнемо пораз у Бордоу нисмо имали. Нисмо, јер смо Галским петловима као на тацни оставили порозну одбрану која не уме да брани центаршут и(ли) прекид и која је због несвојствено лоших реакција капитена Бранислава Ивановића већ до средине првог дела омогућила Блезу Матуидију да постигне два ефектна гола.

Везиста Пари Сен Жермена упропастио нам је јубларну 100. утакмицу под именом Србије и приморао голмана Предрага Рајковића да не памти баш по добром први меч у дресу сениорске селекције у коме је био стартер. Иако је добро бранио. Матуиди има оно што нашим фудбалерима недиостаје: план да увек игра напред. За то је награђен после центаршута Бакарија Сање и лоше поставке одбране која је први пут играла у овом саставу (Томовић, Ивановић, Спајић, Обрадовић), кад је главом закуцао лопту у мрежу, да би већ у 25. из волеја поцепао мрежу иза леђа новог голмана Макбија из Тел Авива и утакмицу коју је Радован Ћурчић замислио као добру проверу претворио у лошу по наш тим.

Резултатски лошу, наравно. Плус, играчки, јер су и пре и после хитаца Матудија Французи били спретнији, конкретнији и ефектни, а имали су чак и времена за егзибиције, али је Оливије Жиру на пас петом Антоана Гризмана пуцао поред гола.

Мада то није био једини Жируов промашај, јер му је Рајковић у 15. минуту скинуо зицер, екипа Дидијеа Дешана оставила је утисак толико надмоћније да је могла да постигне још који гол само да је била мало озбиљнија.

С друге стране, репрезентација Србије је дуго тражила начин да пребаци лопту пред казнени простор Лориса. Имао је у сјајну шансу Немања Гудељ, али је гол ипак постигао онај од кога се то највише и очекује - Александар Митровић. Додуше, нехотице, јер је нападача Њукасла лопта погодила у бутину после шута Лазара Марковића, иако је та акција коју је започео Душан Тадић била премало да се стигне предност Француза, упркос томе што смо у другом делу оставили утисак тима спремног да фавориту направи проблем.

Игра Србије деловала је опасније после улазака Адема Љајића и Зорана Тошића, имао је крилни везиста ЦСКА из Москве у 63. минуту сјајну прилику да изједначи на 2:2, али...

То је тај корак који нам увек недостаје.