Распакивање Дејтона опасно по мир у БиХ

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић оцијенио је да је за данашње генерације у БиХ Дејтонски споразум и постојећи систем једина алтернатива "још за барем двадесет година", те упозорио да би "распакивање" Дејтонског споразума произвело свеопшту политичку нестабилност, па и најдиректније угрозило мир.

Босна и Херцеговина 07.09.2015 | 09:45

Иванић сматра да су можда могуће мање промјене Дејтонског споразума за које су једнако заинтересоване све три стране у БиХ. 

"И ове промјене биле би тешко оствариве, али сам увјерен да би веће промјене Дејтонског споразума биле немогуће и да би отварање те 'Пандорине кутије' ослободило духове прошлости и било врло опасно по мир у БиХ", навео је Иванић за "Независне новине". 

Он је оцијенио да би се, кад би се отворила та нереална расправа о другачијем уређењу БиХ од садашњег, у старту појавиле барем три потпуно различите визије БиХ - бошњачка о БиХ без ентитета, српска о независној Републици Српској и хрватска о настанку трећег, "хрватског" ентитета који би обухватао географске просторе гдје су Хрвати већина. 

"Јасно је да било која од ових визија сама по себи искључује остале двије и да компромис није могућ. Одатле и мој песимизам око било каквих позитивних ефеката приче о новом Уставу или о потреби да БиХ пређе из дејтонске у бриселску фазу", истиче Иванић. 

Он додаје да сви заговорници сваке од претходне три идеје знају да о њима не може бити сагласности, али неки, а посебно бошњачки политичари, упорно отварају ове теме желећи да се у процес укључи међународна заједница. 

Иванић сматра да је, без обзира на досадашње промјене, од којих велики број није био у складу са вољом српског народа, ипак основни дио Дејтонског споразума остао непромијењен. 

"Ту мислим на двоентитетско уређење и чињеницу да је стварни живот грађана и данас као и прије 20 година најдиректније везан за ентитете", нагласио је Иванић. 

Он је у том погледу додао да стварни буџет институција БиХ, када се изузму међународне обавезе које ентитети плаћају, а институције БиХ су само посредник, већ годинама око милијарду марака. 

"Република Српска финансира овај буџет са приближно 33 одсто, јер је и толико учешће Републике у расподјели ПДВ-а. То значи да оваква БиХ 'кошта' Републику Српску око 350 милиона КМ годишње", додаје Иванић. 

Иванић истиче да се око 230 милиона КМ врати у Републику Српску кроз плате и доприносе, с обзиром на то да у институцијама БиХ раде и грађани Српске који чине трећину запослених, и да они примају плате и плаћају доприносе, те да око 70 одсто буџета "иде" на плате. 

"Логичан је закључак да је максимални 'трошак' који Република Српска плаћа институцијама стотинак милиона КМ", наводи Иванић. 

Иванић сматра да је за разумне људе Дејтонски споразум толико широк оквир да се унутар њега увијек може наћи рјешење за сваки могући проблем, за шта је предуслов да заинтересоване стране желе рјешење. 

"А ако имате неразумне људе, онда и најидеалнији устав не може сам по себи донијети рјешење. Због тога, а знајући нас, сматрам да ћемо сигурно обиљежити и четрдесету годишњицу Дејтона, али, надам се, у бољим економским условима. То ће се десити ако се манемо бескорисних расправа о питањима о којима се не слажемо /Устав/, а окренемо питањима од којих се живи /економија/", истакао је Иванић.