Цијена злата не расте

За већину произвођача сировина, мања понуда значи раст цијена и више профита, док са златом то није случај.

Свијет 29.08.2015 | 12:15

Цијена злата близу је петогодишњег минимума, инвеститори масовно продају злато које су гомилали годинама, а неке рударске компаније губе новац и смањују производњу први пут од 2008, преноси „Блумберг“.

Ако се може учити на примјерима из прошлости, такав развој догађаја неће значајније утицати на тржиште злата.

Злато се махом посматра као финансијско средство, било да је у облику полуга, новчића или накита који се преноси са генерације на генерацију, и свака унца икада ископана још увијек постоји, а рециклирано злато чини више од четвртине у годишњој понуди тог метала.

„Питање је да ли ће, или не, смањење производње уопште утицати на цијене злата“, наводи аналитичар лондонске компаније „Сенфорд С. Бернштајн енд ко“, Пол Гејт.

Глобална производња у рудницима је прошле године порасла 24 одсто у односу на период прије 10 година на рекордних 3.144 метричке тоне, будући да су компаније подстицале производњу да би искористиле високе цијене злата, показују подаци „Томсон Ројтерса“.

Око 65 одсто ископаног и рециклираног злата користи се за израду накита или индустријских производа, док се остатак продаје инвеститорима. Цијена злата пала је 40 одсто са рекордног максимума од 1.921,17 долара за унцу у септембру 2011, када су купци изгубили вјеру у злато као вриједну инвестицију.

Шпекулације о подизању каматних стопа у САД и снажан долар довели су до пада цијене злата на 1.077,40 долара 24. јула, што је најнижи ниво од фебруара 2010. Цијена злата се од тада опоравила око пет одсто на 1.136,37 долара у свјетлу девалвације кинеске и казахстанске валуте и масовне глобалне продаје акција, која је подстакла тражњу злата.

Цијене, међутим, још увијек нису довољно високе по мишљењу неких произвођача. Око 10 одсто свјетских рудника злата је у губицима, показују подаци лондонске истраживачке куће Металс фокус. Производња злата почеће да пада већ од сљедеће године, а највећи пад очекује се од 2018. Ове године, производња би могла бити нижа за 25 тона, предвиђа ХСБЦ холдингс.

Уз цијене на нивоу од 1.100 долара, производња ће до краја деценије по свој прилици пасти 18 одсто, будући да су индустрији злата потребне цијене од око 1.200 долара да би била на нули када се узму у обзир сви трошкови, наводи Металс фокус.

Највећи свјетски произвођач злата Барик голд корп смањиће производњу у наредних неколико година, наводи бонитетна кућа „Мудис“, која је средином мјесеца снизила кредитни рејтинг те компаније на један степен изнад неинвестиционог.

Профитне марже 15 највећих свјетских произвођача пале су 45 одсто од 2011, а њихови дугови удвостручени су на 34,7 милијарди долара, наводи „Блумберг“. Смањење производње од пет одсто помогло би у уравнотежењу тржишта и пружило подршку цијенама. Злато би у том слуцаају могло да поскупи 19 одсто до 2017, дијелом у свјетлу смањења понуде, предвиђа банка ХСБЦ.

Такозвани златни суфицит, који представља однос производње и рециклаже злата и тражње из златара, индустрије и од стране инвеститора, пашће идуће године на 999 тона, што је најнижи ниво од 2012. Суфицит је 2013. износнио 1.476 тона.

Биће потребно неко вријеме да резање производње почне да утиче на цијене, будући да тражња злата може бити подмирена кроз рециклирање и употребу тог метала из сефова. Цијена злата би до децембра идуће године могла да падне на 800 долара за унцу, предвиђа аналитичар амстердамске банке АБН Амро, Жоржет Боел.